На престижном фестивалу дечје поезије у Прибоју, који је ове године одржан по 46. пут, учествовали су бројни млади песници из Србије и Црне Горе, а на финалној вечери у прибојском Дому културе „Пиво Караматијевић” представило се шесторо финалиста. Пристигле песме писане су на фону традиционалног песничког стила, биле су разнолике, језички језгровите и веома надахнуте. Овај фестивал најстарији је песнички програм у земљи намењен за основце од петог до осмог разреда.
Жири у саставу: Тоде Николетић (председник), Јадранка Ђерковић и Наташа Ивановић донео је одлуку да од 471 песме, колико их је пристигло на конкурс, за победника прогласи ученика Драгана Кадрића, ђака ОШ „Владимир Назор” из Подгорице. Другу награду освојила је Катарина Радовић из Подгорице, а две равноправне треће награде поделили су Теодора Симић из Лапова и Страхиња Мијановић из Доброте. Награда за најведрију песму припала је Новаку Пенезићу из Прибоја, а најмаштовитију је написала Милица Перовић из Чачка.
Драганова песма „Ковчег снова” издвојила се као победничка по својој аутентичности и поруци. Ово није једина награда овог успешног дечака, који је подједнако успешан како у поезији тако и у природним наукама, али га победа на 46. Лимским вечерима дечје поезије, каже, мотивише да настави да с још већом вером пише, ствара и изражава оно у шта верује.
– И мени песма служи да изразим осећања и емоције. Што сам старији, емоције су разноврсније. Тек треба да сазнамо шта нас чека и какав ће нам живот бити у будућности, с каквим борбама и изазовима ћемо се суочити, па и какве ће нам се неправде догодити – истиче лауреат.
Готово пола века, кроз два фестивала – Лимске вечери дечје поезије (за ђаке виших разреда основне школе) и Лимске вечери поезије (за средњошколце) – Прибој рађа песнике. Доказ квалитета, између осталог, сигурно јесте трајање, а оно што ће несумњиво остати да живи ван граница простора и времена јесте поезија коју је неко дете створило и наставиће да ствара, јер је добило шансу да покаже своју важност, да га неко препозна, награди и подржи на путу изградње своје аутентичности.
– Уложили смо максималне напоре како би ово био један заиста вредан и афирмативан културни програм, од значаја за нашу заједницу. С обзиром на то да је реч о једној од најстаријих манифестација тог типа, одговорност на нама запосленима била је и већа. С друге стране, то нас чини поносним и говори колики је културни значај ове установе у нашем граду. Због тога смо се потрудили да овогодишњу манифестацију додатно обогатимо у културно-уметничком смислу – каже директор прибојског Дома културе „Пиво Караматијевић” Светлан Милинковић.
Поред младих песника, у програму 46. ЛВДП традиционално су наступили, као гости песници, Бојана Ступар из Новог Сада и Добрица Чолаковић. Музичка гошћа била је Маша Миловановић, победница бројних музичких фестивала за децу.
Лимске вечери дечје поезије у свом коду имају задатак да препознају „лирске пупољке”, сматра наш писац за децу Тоде Николетић, и пруже им могућност да се вину и искажу на поетском пољу.
– Драгана Кадрића жири је препознао због особеног начина писања, он пише стихове не обазирући се на метрику и на тај начин ствара лирске слике које његову мисао уздижу готово до видљивости. Честа је појава да се млади писци утркују у опонашању антологијских писаца, класика и великна поезије. Приметна је у њиховом стваралаштву тежња да пишу истим стилом, с истим мотивима. Неретко покушавају да буду Огден Неш, Силверстејн, Рембо… У ту замку упадају и данас остварени писци, запостављајући свој књижевни идентитет и стил. Отуда се налазимо у једном књижевном вакууму, где ретко које дело преживи у времену које долази – каже Тоде Николетић и додаје да је за писца веома важно да чита, анализира, црпи искуство из наше класичне литературе, од књижевника чије дело је темељ нашег књижевног неба.
Кад је реч о литератури која може бити подстицајна за младе писце, Тоде препоручује поезију и прозу (за децу) Горана Радоша, Звонимира Костића Паланског, Владе Стоиљковића, Мирослава Настасијевића, Станоја Макрагића, Насихе Капиџић Хаџић.
– Кад говоримо о књигама за одрасле, било би паметно да се читају дела Данила Киша, Ћамила Сијарића, Милоша Црњанског, Бране Петровића, Леса Ивановића, Милована Витезовића, Стевана Раичковића, Риста Ратковића… Треба читати јер се тако добија алат који ће младим ствараоцима помоћи да искажу сопствену ставралачку енергију. Само погледајте колико је важних људи изашло с овог фестивала. Невероватно је, кад пропратите ову децу, колико њих је завршило факултете књижевности, издало мноштво књига, отишло у свет. Они који и нису објавили књиге, постали су добри људи, људи с укусом – закључио је Николетић.
