Основна школа „Бранко Радичевић“ налази се у новобеоградском блоку 45 и највећа је на територији општине Нови Београд, како по броју ученика тако и по простору који има на располагању. Према речима директорке Сузане Липић, школа је препознатљива по великом броју такмичара и освојених медаља из свих предметних области. У разговору за Просветни преглед посвећена директорка школе напомиње да ову установу похађа и значајан број ромске деце са којима ради асистент кога су ангажовали. Школа је препознатљива и по низу других активности, што нам открива на страницама нашег листа.
Да ли наставници Ваше школе настоје да науче децу још нечему осим онога што је зацртано планом и програмом?
– Посао просветног радника је веома племенит. То је једна специфична професија, где ретко кад можете да посао не носите кући. Радите с младим људима, које је потребно да образујете и, што је још битније, да их научите да буду људи. Живимо у свету у којем су многе моралне вредности доведене у питање и због тога је задатак свих запослених у школи да ученицима, пре свега сопственим примером, покажу које су то врлине које треба да негује сваки човек.
То је нешто што треба да буде правило у свакој школи, ако имамо у виду да је она, не само образовна, већ и васпитна установа. Нажалост, та васпитна улога последњих деценија све је мање присутна у школском систему. Деца су нам окружена разним негативним утицајима, путем друштвених мрежа и медија, и то се свакако одражава на њихово понашање и ставове. Сведоци смо, скоро свакодневно, да се у школама дешавају инциденти, што је делом утицај тих мрежа и медија који су деци доступни највише путем мобилних телефона. Сваки дан, кроз формалне и неформалне разговоре, настојим да подсетим запослене на то и сваки дан дискутујемо на који начин им пренети, не само оно што пише у плану и програму за одређени предмет, већ и које моралне вредности треба сваки човек да негује.
У томе управа наше школе има одличне сараднике међу запосленима, како у настави тако и у психолошко-педагошкој служби, запосленима у библиотеци и осталим службама које свакодневно комуницирају с ученицима. У родитељима, такође, имамо добре сараднике. Као и у свакој школи, дешава се да неко од њих, у жељи да заштити своје дете, на погрешан начин протумачи неке наше поступке, али уз разговор успевамо да решимо и предупредимо све проблеме.
Уколико свако од нас схвата посао озбиљно, можемо постићи крајњи циљ – да из школе изађу и образована и васпитана деца. Могу са задовољством рећи да радим у таквој установи и да сам поносна на оно што постижемо у свакодневном раду.
По чему се Ваша школа издваја од других осмолетки?
– Наши ученици и запослени су наш највећи потенцијал и квалитет. То доказује и чињеница да смо на територији Београда, али и Србије, сваке године међу школама с највећим бројем такмичара из свих предметних области. И не само то – сваке године се с тих такмичења ученици враћају с освојеним наградама.
Школа је препознала предности коришћења нових видова енергије, те ћемо бити међу првима у Србији који ће поседовати соларну електрану. Радови су у току и очекујемо ускоро да се стави у погон. То ће допринети и уштеди новца, јер смо једна од највећих основних школа у Србији по квадратури, са око 8200 квадратних метара простора, и велики део новчаних средстава издвајамо за грејање тако великог простора.
Истакла бих још једну специфичност. Препознајући потребе деце с наше општине, сваке године уступамо свечану салу и остале потребне просторије удружењу „Пријатељи деце Новог Београда”, које организују разне манифестације, на којима наши ученици масовно учествују. Из истих разлога, сваке године смо традиционално домаћини учесницима међународне манифестације „Радост Европе”, углавном из Немачке и Пољске. На тај начин се између наших и страних ученика остварују трајна пријатељства и наши ђаци одлазе код својих другара, у њихове земље, где упознају начин живота својих вршњака.
Препознајући потребе родитеља, школа је прилагодила организацију наставе у нижим разредима, па тако сви ученици 1. и 2. разреда иду увек пре подне и сви су у продуженом боравку, у добро опремљеном и прилагођеном простору. Такође, имамо посебан простор за боравак ученика 3. и 4. разреда. На тај начин смо у могућности да организујемо боравак ученика пре или после наставе.
Усвајајући нове трендове у образовању и значај употребе дигиталних технологија, одлучили смо да будемо препознатљиви у том погледу. Све учионице за децу млађег узраста опремили смо паметним таблама. Свака учионица има интернет везу, пројектор и белу таблу или платно за пројекцију. Сви запослени су прошли обуку за коришћење ИКТ-а у настави и тако смо наставу дигли на виши и квалитетнији ниво. Имамо три дигитална кабинета, од чега је један наменски за ученике млађег узраста.
Ваши ученици освајају бројне медаље и признања на републичким и међународним такмичењима.
– Наши ђаци традиционално освајају бројне награде из скоро свих предмета, на републичким и међународним такмичењима из разних области науке и културе. Навикнути на успех, сада, по правилу, очекујемо нека од прва три места из физике, хемије, математике, географије, историје… Ту је и велики број награда које освајају на такмичењима из области музичке и ликовне културе, затим на спортским такмичењима, а имамо и највећи број учесника на манифестацији „Читалачка значка”.
У школи се трудимо да негујемо такмичарски дух и да мотивишемо децу да буду најбоља у више области. Поменућу ученика осмог разреда Страхињу Добријевића, који се пласирао на чак три републичка такмичења: из физике, хемије и географије. На републичком такмичењу из физике освојио је другу награду. И не само то: пласирао се и на Српску физичку олимпијаду и веома смо поносни на његов успех, као и на успех његовог ментора, предметног наставника.
Знање које ученици стичу у нашој школи, марљив рад и висок критеријум који држимо у школи, у даљем школовању ученицима олакшавају рад, па тако у средњим школама и на факултетима показују висок ниво предзнања стеченог током осмогодишњег школовања.
На које реализоване школске пројекте сте посебно поносни? Да ли тренутно учествујете у неким и реализујете ли их у сарадњи с другим школама у земљи и иностранству?
– Школа је, као установа, упућена на свакодневну сарадњу с надлежним министарством, надлежним службама у граду Београду и на општини Нови Београд. Поред тога, сарађујемо и са Заводом за унапређивање образовања и васпитања на њиховим пројектима, затим са Бритиш каунсилом, Фондацијом Темпус/Еразмуз+, са словеначком Основном школом „Радље об Драви”, Амбасадом Републике Индије, Институтом за женски спорт, као и са свим културним институцијама. У сарадњи са њима остварујемо пројекте на разне теме, у којима учествују наши запослени и ученици.
Имамо успешну сарадњу са Саветом ромске националне мањине у Србији, са Центром „Нови свет”, Ромским медијским сервисом, Гласом мањине и хуманитарном организацијом „Дечје срце”, која је омогућила да поједине осетљиве категорије ученика добију додатну подршку у одрастању и образовном систему.
Наши наставници музичке културе редовно учествују у свим музичким такмичењима које организују Општина Нови Београд и Град Београд, али и на републичком нивоу.
Чиме се заслужује поштовање ученика, који су Ваши савети млађим колегама?
– Као што сам и навела, управа школе има одличну сарадњу са свим запосленима. Негујемо односе засноване на међусобном уважавању. Уколико свако од нас ради свој посао савесно и одговорно, онда нема места за проблеме у комуникацији и функционисању образовно-васпитног процеса.
Сваком запосленом прилазим с уважавањем, пре свега као личности, а онда као запосленом у установи у којој сам само прва међу једнакима. За свакога увек нађем времена. Са својим сарадницима нарочито посвећујем пажњу најмлађим колегама и помажем им да се снађу у послу учитеља или наставника. Ученици код наставника највише цене уважавање и фер и поштен однос, као и доследност. Они ће увек испитивати границе до којих могу да иду, али је на учитељу или наставнику да доследно спроводе све договоре.
Истакла сам већ да нам је свима најважније да ученици из школе изађу пре свега као добри људи. Посао наставника данас захтева мултидисциплинарност и стално усавршавање. На томе ја, као директорка, и цела управа инсистирамо и због тога често шаљемо запослене на стручна усавршавања и организујемо разне семинаре у нашој школи.
Није увек једноставно и лако пронаћи заједничко решење, често смо на супротним странама, јер ја посао посматрам с менаџерске стране и као организатор посла, па се дешава да неке моје одлуке запослени не прихвате, или не прихвате одмах, али сам спремна увек за конструктивна решења и трудим се да саслушам и, уколико је могуће, изађем у сусрет. Није лако бити на челу школе с великим бројем запослених и ученика, али уз добру вољу сваког од нас, успех је загарантован.
Колико пута недељно или колико сати дневно је школски психолог доступан ђацима? Да ли га посећују и која питања му најчешће постављају, да ли долазе за савете везано за учење, због тинејџерских проблема или некада покрећу и мало озбиљније теме?
– Од дана до дана, и организација посла може бити врло променљива. Рад у школи је врло динамичан, a неретко и непредвидив. Осим непосредног рада с ученицима, психолог се у школи бави и бројним другим пословима – педагошко-инструктивним радом с наставницима, прегледањем Ес-дневника, координирањем и учешћем у раду различитих школских тимова, али и вођењем и чувањем документације, тј. различитим административним пословима, саветодавно-консултативним радом с родитељима… Укратко – укључен је у већину активности везано за васпитно-образовни процес. Ипак, права суштина и највећа лепота и смисао овога посла је управо рад с ученицима. Нашим ђацима су, поред психолога, од стручних сарадника на располагању и педагог и логопед.
Стиче се утисак да су ђаци углавном слободни да им се повере и пожале, али и да питају за савет у вези с решавањем свакодневних изазовних ситуација с којима се сусрећу у школском окружењу, али и ван њега. Најчешће им се обраћају због вербалних и физичких вршњачких конфликата и сукоба, тешкоћа у савладавању наставног градива, али и личних и породичних проблема. Неретко осете потребу и да укажу на проблеме у комуникацији с наставницима, као и на, према њиховом мишљењу, неуједначене критеријуме оцењивања.
Нашу школу похађа велики број ученика, па самим тим у њој искрсава и мноштво ситуација које захтевају интервенцију и помоћ психолошко-педагошке службе. Кад се пријави нека насилна ситуација, састаје се Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања (у којем директно учествују стручни сарадници), процењује се ниво насиља и по процедури се планира и реализује појачани васпитни рад с ђацима, који, поред рада одељењског старешине, укључује и стручни рад психолога и педагога школе.
У нижим разредима ученике углавном на разговор у психолошко-педагошку службу пошаљу учитељице или учитељи и они ретко долазе на сопствену иницијативу.
Насупрот томе, у вишим разредима су ученици знатно слободнији у коришћењу бенефита које добијају од психолога и педагога школе. Морамо истаћи да је, нажалост, још увек уврежено мишљење неких ученика, али и родитеља, да код психолога и педагога одлазе само „проблематични” ученици, „они са којима нешто није у реду”, „они који су луди” и слично, и ми врло предано и готово на дневном нивоу радимо на томе да отклонимо овакве предрасуде. Свако од нас се у некој фази свог живота може наћи у тешкој и изазовној ситуацији, а тада помоћ и подршка стручних лица може бити „злата вредна”.
Да ли успевате постојећим кадром да покријете све активности у школи?
– Нудимо велики број слободних наставних активности и с постојећим кадром покривамо све те предмете. На тај начин ученици могу да испоље креативност у разним областима и велика је заинтересованост за све активности. Ипак, за велики број предмета стално смо у потрази за одговарајућим кадром. И то није проблем само у нашој школи, већ на нивоу целе државе. То је нешто што мора да се решава на вишим нивоима, а ми, као школа, морамо да се сналазимо, често у тренутку. Довијамо се на разне начине, али углавном у најкраћем року решавамо проблем. Свуда, па и код нас, најтраженији су наставници математике, страних језика, физике, хемије…
Пратимо ситуацију по питању броја студената на наставничким смеровима на факултетима на којима се школују и чињеница је да се из године у годину број студената смањује. Посао просветног радника није на листи најпожељнијих занимања и због тога се све мањи број младих људи одлучује за ту професију. Очекујемо, нажалост, да ће се листа дефицитарних смерова повећавати из године у годину. Ипак, верујемо да ће надлежно министарство убрзо имати слуха за наше проблеме и позабавити се овим горућим проблемом. Образовање мора да буде на листи приоритета у држави.
ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ ШКОЛСКОГ ДВОРИШТА
Познати сте као школа у којој се негује напредна еколошка свест, а недавно сте имали и акцију озелењавања школског дворишта.
– Наши ученици су наш највећи понос. Увек подржавамо сваки њихов креативан и добар предлог или иницијативу. Једна од таквих је била и недавно спроведена иницијатива нашег Ученичког парламента, акција озелењавања школског дворишта. Морам истаћи да сам веома поносна и на предметне наставнике, координаторе Ученичког парламента, који су преузимањем овог тима ове школске године учинили велики помак у буђењу креативности и заинтересованости ученика седмог и осмог разреда у осмишљавању и спровођењу акција.
Идеју ученика да организујемо сађење садница више врста дрвећа у школском дворишту смо одмах подржали. Ученици су, са својим наставницима и координаторима, све организовали и осмислили. Једна од ученица из парламента обратила се за помоћ у набављању садница председнику Општине Нови Београд, што је он одмах прихватио. Акцији се одазвао и један од наших бивших ученика, наш познати певач Никола Роквић, који иначе често посећује своју бившу школу.
Свако одељење првог разреда, а њих је седам, добило је своју садницу коју ће чувати у току школовања у нашој школи. Посебно нас је дирнула идеја да једна садница буде посвећена трагично преминулим ученицима из ОШ „Владислав Рибникар”. На тај начин су наши ђаци показали солидарност и саосећање према трагедији која нас је све дубоко потресла.
Понављам, наша школа ће бити међу првима у Србији која ће имати сопствену електрану, која ће бити заснована на принципу обновљивих извора енергије. У току је постављање соларних панела на крову једне од зграда школе који ће у потпуности задовољити потребе за електричном енергијом. Тиме постајемо препознатљиви као школа у којој се негује висок степен еколошке свести.
ЛИЧНА КАРТА
Основна школа „Бранко Радичевић” основана је 1885. на Топчидерском брду, а њена прва генерација бројала је 27 ученика. Од школске 1932/33. године носи садашње име. Школске 1971/72. пресељена је на леву обалу Саве, у новобеоградски Блок 45. Ту школску годину завршило је 337 ђака у необичним условима, тачније у 22 солитера. Звона није било, али је настава увек почињала на време. Данашњу школску зграду ученици су добили 7. априла 1975. године. Данас школа броји 1441 ученика, а у последњих шест година бележи повећање броја ђака.
Стално запослених има око 140.
