Професор др Горан Роглић, декан Хемијског факултета, отворио је изложбу „Хемијска тврђава” у Музеју науке и технике у Београду.
Поставка ауторки др Јасминке Королије и др Љубе Мандић посвећена је обележавању 155 година од открића периодног система хемијских елемената и 190 година од рођења његовог градитеља Дмитрија Ивановича Мендељејева.
Интерактивна изложба прати настајање и раст периодног система елемената и приказује животне и неживотне улоге хемијских елемената путем кратких прича: „Јони метала и стисак руку”, „Спасилац Земље”, „Треће место у универзуму”, „Глас благе хистерије, али и анестезије”, „Мали Луцифер”, „Сребро из глине”, „Шта повезује сунђер и коприву”, „Запис у коси”, „Једињења опасна, а стварају се у организму”, „Одбрана заснована на мирисним супстанцама елемената”, „Молекулски такси кисеоника”, „Луд као шеширџија”, „Због њега нас ум напушта”, „Итај, итај!”, „Пацифиста међу најотровнијим металима”, „Аристократија у мору”, „Грумен од 112 кг”… На изложби су приказани и различити предмети, материјали, као и интерактивни експонати, као и како се периодни систем мењао и растао све до 2010. године, кад је откривен 118 елемент тенесин. За изложбу је одабрано 28 хемијских елемената најчешће присутних у нашем животу.
Дмитриј Иванович Мендељејев (1834–1907) хемичар је чији је периодни систем елемената једно од највећих открића у светској науци 19. века. Рођен је у сибирском граду Тоболску. Студирао је педагогију и хемију у Санкт Петербургу. Дипломирао је 1855. године. После одбране магистарске тезе студирао је природне науке у Паризу и Хајделбергу. Након студија се вратио у Русију и докторирао 1865. године. Био је професор хемије на Техничком институту и Универзитету у Санкт Петербургу. Мендељејевљева интересовања су била широка, бавио се прерадом нафте, угља, минералогијом, производњом гвожђа, педагогијом и филозофијом.
„Хемијска тврђава” је омаж творцу и његовом делу. „Камење” за градњу ове тврђаве сакупљано је 80 векова, а њено грађење започео је Мендељејев 1869. године. На располагању је имао свега 63 камена – до тада позната 63 хемијска елемента. Огромно знање о њиховим својствима и атомској тежини омогућило му је да открије периодни закон. На основу њега је сваком елементу одредио тачно место у зидинама тврђаве, то јест периодном систему елемената. И не само то, оставио је празна места за елементе који ће тек бити откривени. На почетку је Мендељејевљева таблица имала мало присталица међу научницима. О њој је почело да се пише тек кад су откривена три хемијска елемента које је Мендељејев предвидео. Крајем осамдесетих година 19. века почиње постепено увођење периодног система у универзитетске уџбенике и наставу. Тако је 1890. године унет у уџбенике за студенте у Енглеској.
ВЕЗЕ МЕНДЕЉЕЈЕВА СА СРБИЈОМ
За разлику од земаља на Западу, у Србији већ 1874. године хемичар Сима Лозанић, универзитетски професор, научник, први ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, у универзитетском уџбенику из неорганске хемије помиње периодни закон и периодни систем елемената, што је било први пут ван ондашње Русије. У другом издању овог уџбеника из 1880. године опширно пише о „Закону перијода”. На предлог Симе Лозанића, Мендељејев је 1904. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије.
