Многи родитељи питају се да ли њихова деца треба да науче да читају и пишу пре поласка у школу, а бригу додатно подстиче кад се сусретну с примерима где малишани још са четири или пет година успешно распознају слова. Стручњаци су јединствени у ставу да разлога за забринутост нема.
– Међутим, предшколци морају да имају развијене претчитачке вештине, које им омогућавају учење читања и писања. То значи да постоје одређени услови који морају да се задовоље како би деца научила да читају и пишу. У периоду између четврте и пете године постају свесни да постоје слогови у речима, па тек онда да се речи састоје од гласова. С пет и по година малишани могу да препознају први глас у речима, нешто касније и последњи глас. Са шест година морају да имају развијен фонематски слух, да имају уредно развијене способности гласовне анализе и синтезе (на пример реч САТ се састоји од гласова С-А-Т, исто тако појединачно изговорени гласови С-А-Т чине реч САТ), као и да препознају колико гласова има у једној речи. На узрасту од шест и по година ствара се веза глас–слово, а са седам су деца способна да стварају нове речи додавањем, одузимањем или премештањем гласова. Деца која имају развијеније вербалне капацитете у односу на другу децу то могу и раније. Убрзани развој читања јавља се код деце развијених интелектуалних способности, односно код даровите деце. Самостално почињу да читају између четири и четири и по године, врло често сами, некад траже помоћ родитеља, питају за слова, покушавају да прочитају натписе или рекламе – објашњава Санела Раичевић, логопед.
Додаје и да су читање и писање сложени процеси, за чије је правилно функционисање неопходно деловање различитих система. Да би малишани нешто написали, најпре је потребан добро развијен говорни језик, уредан изговор свих гласова матерњег језика, познавање довољног броја речи и граматичких правила. Ако деца не изговарају гласове правилно (на пример обезвучују их, па уместо зуб кажу суб), исто тако ће и писати. Реченице се пишу реч по реч, а како би се оне обликовале, неопходна је зрелост фонематског слуха, односно јасно уочавање сваког гласа и разликовање гласова.
– Фонемска перцепција је важна јер помаже приликом уочавања редоследа гласова у речи. Да би малишани сваки глас правилним редоследом претворили у слово, потребни су: познавање слова, визуелно просторна перцепција, визуелно памћење, пажња и способност графичке симболизације. Важна карика овог процеса је и прецизан покрет руком, јер, да би рукопис био читак потребна је зрелост прстију доминантне руке и координација око–рука. Уколико се поремети било која карика овог процеса, писање не функционише како треба. Да би дете успешно савладало вештину писања, мора да прође свој развојни пут. Темпо развоја писмености је индивидуалан, али фазе у развоју писмености имају свој устаљен редослед – истиче наша саговорница.
Тако деца прво почињу да шарају, следи писање облика који личе на слова, а након тога и прва слова и прве везе између речи и симбола. У следећој фази развоја деца показују да су успоставила везе између гласова и слова, након чега долази фаза стандардног рукописа. Држање оловке палцем, кажипрстом и средњим прстом требало би да се јави на узрасту од две године. До пете године деца треба да врховима прстију држе оловку у руци. За писање је такође важна и доминација руке. Иако се она развија много раније, до пете године битно је да се дете одреди као десноруко или леворуко. Деца такође морају да науче смер писања, слева надесно. То је вештина која се вежба и коју дете такође мора да освести.
– Услови успешног читања и писања огледају се у богатству речника, правилном изговору свих гласова матерњег језика, вршењу анализе и синтезе гласова у речима (на пример, на које слово почиње реч САТ? Кад кажем М-И-Ш, шта сам рекла? Које је последње слово у речи АВИОН?), препознавању рима, употреби свих глаголских времена, у рецитовању. У претчиталачкој фази веома је важно упознавање с књигом, листање страница, разгледање илустрација које ће дете повезивати с текстом и помоћу њих га памтити. Корисно је више пута прочитати омиљену причу детету јер оно на тај начин развија једну врсту сигурности, боље усваја текст и развија памћење. Временом може да се уочи да успева да самостално препричава текст, иако још увек не зна да чита. Умне слике и причање верзије приче сопственим речима позитивно стимулишу развој когниције и постављају добру основу будућим читалачким способностима – објашњава Санела Раичевић.
Разговор о ономе што су родитељи предшколцима прочитали развија критичко промишљање код деце, истовремено доприносећи емоционалном и социјалном развоју. Малишани могу имати потешкоћа у вербализовању и препознавању одређених емоција, те им књижевна дела могу помоћи у томе, посебно на пољу идентификације. Познато је да читање деци, пре свега бајки, позитивно утиче на морални развој и формирање система вредности, а утиче и на то да деца буду боље припремљена за усвајање вештине читања.
– На раном узрасту детета, пре развоја способности анализе и синтезе, родитељи могу да се вежбају са њим. Одрасли треба да га питају коју реч чује као краћу, а коју као дужу, на пример сат/диносаурус. Речи морају да изговарају полако и наглашавају их. Корисне су и песмице, питалице, бројалице… Игре римовања (мачка-тачка, злато-блато, рупа-супа…), које су малишанима занимљиве, врло су битне за развој фонемског слуха. Предшколцима је, такође, интересантно да заврше реченицу коју су им одрасли задали (Кћери моја, Нато, ти си моје…). Читање не сме да се своди на пуко прелиставање књига. Напротив, да би одрасли дете заинтересовали за причу, треба да разговарају о њеном садржају и постављају питања – препоручује логопед, а мамама и татама поручује да, уколико њихов малишан одбија да учи да чита или пише, добро ослушну његове потребе и поруке.
Родитељима саветује да с предшколцем буду стрпљиви, али и креативни, да му буду подршка и ослонац, као и да га похвале за труд.
– Чињеница је да већина деце у вртићу научи да препознаје слова и има спретну графомоторику, што и јесу предуслови за учење читања и писања, али у првом разреду. Наравно, изузеци постоје, стога дете не треба спутавати уколико раније покаже интересовање за ове вештине. Исто тако, рана обука може понекад да буде мач с две оштрице. Начин обуке у кући често се разликује од оног у школи, што дете може да збуни – каже Санела Раичевић.
Педагошка истраживања показују да деца млађа од седам година нису прилагођена дидактичком објашњавању, већ активном истраживању. Поједини родитељи очекују да деца већ у вртићу савладају слова и бројеве, док учитељи поручују супротно. Описмењавање захтева одређена професионална знања (методика почетног читања и писања и припрема за описмењавање), које учитељи добијају током студија, а што родитељи углавном погрешно раде. С друге стране, васпитачи у предшколским установама такође нису стручно оспособљени за описмењавање предшколаца јер о томе не уче на својим студијама нити је описмењавање предвиђено у овим установама.
Према речима наше саговорнице, на раном узрасту деца најпре могу да науче да боје бојанке. На тај начин уче да боје унутар линија и да буду прецизна. То је врло важно, јер касније у школи, приликом писања слова, неће смети да прелазе линије између којих се пише. На нешто каснијем узрасту могу да спајају тачкице да би добила слику, вежбајући тако писање правих и кривих линија. Спајањем ових линија уче и облике.
– Одрасли могу да траже од предшколца да препозна различите облике, на пример звезду, срце, квадрат и да их повежу с истим облицима на другој страни папира. Корисне су и вежбе прецртавања и довршавања ликова, као и проналажења предмета на слици. На пример, задатак је да дете уочи што више задатих предмета (бицикл, кишобран, птица…) који су нацртани. Сецкање маказама, лепљење, одлепљивање колаж-папира, стикера и сличица, игре с пластелином или тестом или лавиринт – то су малишанима занимљиве вежбе – истиче Санела Раичевић.
СТРУЧНА ПОМОЋ
Помоћ логопеда је потребна, указује Санела Раичевић, уколико предшколац има речник испод нивоа очекиваног за узраст, уколико је неправилан изговор гласова и након шесте године, уколико је неправилна употреба или се уочава изостанак употребе граматичких правила у говору. Затим, уколико има потешкоће у задржавању пажње на једној активности, тешко следи упутства, тешко одговара на питања и тешко изражава своје мисли, не познаје слова и бројеве и не показује интерес за учење. Такође, ако показује тешкоће у финој моторици (откопчавање, закопчавање, низање, слагање), неправилно држи оловку и не показује интерес за цртање и/или писање или му то представља тешкоћу, као и ако поједина слова и бројеве пише као у огледалу, нема развијену фонолошку свест (не зна на које слово почиње или се завршава нека реч, не препознаје риме речи). Проблем представља и уколико дете не зна колико има година, које је доба дана кад се устаје, а које кад се иде у кревет, који оброк једемо ујутру, а који увече, шта ради кад је гладно или кад пада киша и шта се налази, на пример, изнад или поред њега…
