Универзитет у Београду и Европска организација за нуклеарно истраживање ЦЕРН протекле недеље закључили су Меморандум о разумевању, који се односи на Студију изводљивости следећег највећег научнотехнолошког пројекта у ЦЕРН-у – Будућег циркуларног сударача.
Споразум је у просторијама ЦЕРН-а у Женеви потписао ректор УБ проф. др Владан Ђокић, а у име ЦЕРН-а др Мајкл Бенедикт, вођа студије. Меморандум о разумевању има за циљ да отвори могућност за све чланице Универзитета у Београду, а онда и за остале научне институције у Србији, за укључивање у овај, до сада највећи, међународни научно-технолошки пројекат, наводи се у саопштењу. Исти уговор закључило је више великих научних института и универзитета из држава чланица ЦЕРН-а.
Студија и изградња делова акцелераторског комплекса FCC (обима од 90 до 100 км) увелико је започета и не очекује се да ће бити завршен и пуштен у експлоатацију пре 2042. године. Градиће се у две фазе: прва ће омогућити убрзавање и сударе снопова електорна и позитрона на до сада највишим енергијама, а друга фаза омогућиће убрзавање и сударе два снопа протона на такође рекордним енергијама. Примарни циљ градње овог комплекса су даља сложена експериментална и теоријска истраживања у области физике високих енергија, првенствено у физици честица.
– Надамо се да ће бити прилике не само за истраживаче и инжињере, већ и за успешне српске компаније да се прикључе овом амбициозном пројекту, а чија је експлоатација пројектована за стручњаке који су данас у средњим школама или на универзитетима – истакао је ректор УБ.
Са српске стране, потписивању Меморандума присуствовали су и амбасадор, стални представник Републике Србије при Канцеларији Уједињених нација и другим међународним организацијама у Женеви Милан Милановић, аташе Мирослав Зотовић, делегат Савета ЦЕРН-а, проф. др Петар Аџић са Физичког факултета Универзитета у Београду, представник за образовање и рад на терену проф. др Предраг Миленовић и члан ЦЕРН-а са Физичког факултета Универзитета у Београду др Вукашин Милошевић.
Европска организација за нуклеарно истраживање, познатија по свом акрониму ЦЕРН, основана 1954. године, највећи је центар за истраживање елементарних честица. Налази се у околини Женеве, с обе стране швајцарско-француске границе. У чланству ЦЕРН-а су 23 државе, а са 38 држава ЦЕРН има уговоре о сарадњи и званични је посматрач Уједињених нација. Србија је постала 23. пуноправна земља чланица ЦЕРН-а 24. марта 2019. године. С Универзитета у Београду учествују Институт за нуклеарне науке „Винча”, Институт за физику и Физички факултет, а с Универзитета у Новом Саду Природно-математички факултет.
