Природа и рециклажа појмови су о којима се често прича у школи на различитим часовима. Овога пута били су тема часа ликовне културе. У малој сеоској школи „Васа Пелагић” у Крвавици осморо ученика првог и трећег разреда, на часу ликовне културе, групним радом представило је амбијент села.
На почетку часа је кроз разговор обновљено градиво о простору. Закључено је да простори могу бити отворени и затворени, да су неки настали у природи, а неке је човек створио због својих потреба и према намени их уредио и обликовао. Људи све чешће заборављају на законитости природе и, олакшавајући себи живот, угрожавају друга жива бића, али и своје здравље.
Ученици су усменим путем описивали простор села, који је и њихов животни простор. Истицали су шта им се посебно свиђа и шта би волели да промене или додају, a онда су добили могућност да своје жеље реализују. Уследио је практичан рад.
Ђаци су за рад користили материјал из природе: маховину, гранчице и лишће дрвећа, цветиће, шкољке и каменчиће, али и кутије различите величине и картон. Уз то су додали и мало класичног ликовног материјала: колаж-папир, пластелин, као и прибор за цртање и бојење. Неопходни су били ле
пак и маказе. Већи део материјала су ученици донели од куће, али су нешто пронашли и у школском дворишту, где је и реализован овај час. Учење је пријатније на чистом ваздуху, уз зраке сунца и цвркут птичица.
Да би задатак био успешно реализован, било је неопходно повезивањe градива из различитих предмета и разреда и примена наученог. Ученици су морали да познају својства материјала које користе и начин њихове обраде, да користе лењир за мерење и цртање при изради макете кућа, да познају карактеристике села, како би га веродостојно представили. Најбитнији су били сарадња ученика у изради заједничког рада и вршњачко учење. Учитељица је пратила рад деце и пружала неопходну помоћ.
Креативност ученика дошла је до изражаја. Уз мало маште и труда, на картонској подлози никло је село. Кутијице од лекова постале су куће.
Од маховине и лишћа настали су травнати терени. Појавило се језеро и „потекла” река, чиста, пуна риба и шкољки, с уређеном каменитом обалом. Отворили су се цветићи у парковима око кућа. „Засађено” је дрвеће. Из траве су вириле животиње. Од гранчица дрвета настала је ограда. На асфалтираном путу били су аутомобили.
Овакав, на
изглед једноставан, обичан ликовни задатак вишеструко је користан за развој ученика. Не само што су проширили знања о простору, посебно отвореном, него су и повезали обрађивано градиво из више предмета. Сагледавали су један проблем из различитих углова. Уз то су и развијали машту, уредност, прецизност, спретност… Кроз заједнички рад, упућени једни на друге, развијали су другарство, колегијалност и сарадњу, учили су се да деле, да помажу једни другима и да буду тим који може да дође до циља заједничким снагама.
Ђаци су били веома активни током целог часа, а атмосфера током рада била је одлична. Деца воле када могу да раде ван учионице, сарађујући међусобно. Поносни су на свој рад који сада краси учионицу и често се користи као наставно средство.
