Ученица трећег разреда Гимназије у Зајечару Тара Лазаревић освојила је престижну награду Српске академије наука и уметности (САНУ) за иновативно еколошко решење, које је награђено и на Међународној олимпијади. Ово није прво признање које је добила од САНУ – и прошле године награђена је као добитник бројних медаља на међународним такмичењима. Тара је, такође, и једна од седамдесеторо најбољих ученика и студената у Србији, које стипендира Министарство просвете.
За наш лист каже да јој награда много значи.
– Пре свега, било какав вид подршке значи свим ученицима, без обзира на то да ли долази од професора, ментора, организација, а посебно је значајно кад признање додели Српска академија наука и уметности. Драго ми је да видим да неко препознаје наш рад и залагање и то ме додатно мотивише да наставим овим путем – каже ова вредна ученица.
Њено иновативно решење подразумева богаћење земљишта угљеником, који би оно усвајало из атмосфере.
– То не би решило само проблем вишка угљеника и глобалног загревања, већ би и приноси били већи, па би се и проблем глади знатно смањио – појашњава млада научница, која следеће године, по завршетку гимназије, намерава да упише Електротехнички факултет у Београду. Жели да овде заврши основне студије, јер сматра да су наши факултети темељни и пружају ширину у образовању. Мастер или докторске студије волела би да заврши у иностранству, како би стекла знање о одређеној области које би у својој земљи могло максимално да се искористи.
– Занима ме биомедицински инжењеринг. Ова област мање је позната у Србији и дефинитивно има места за иновације, па се надам да ћу у будућности моћи томе да се посветим – каже.
Тара је надарена и за природне и за друштвене науке и освојила је бројне награде и медаље, међу којима их је највише из математике и историје. Признања је добијала и на смотрама истраживачких радова, на Националној олимпијади одрживог развоја и заштите животне средине, а прво место припало јој је и на Светској олимпијади одрживог развоја и заштите животне средине.
Њена разредна Ана Пашалић, која јој предаје рачунарство и информатику, каже да је Тара врло одговорна те да све обавезе завршава у задатом року.
– Њене оцене су увек највише, како из мог тако и из осталих предмета. Тара је врло дружељубива и емпатична, спремна да сваком помогне, а њен рад и ваннаставне активности одлична су мотивација другим ученицима, како у одељењу тако и у целој школи – каже наставница Ана.
Тара је до сада написала три истраживачка рада: „Хидроцентрала Гамзиград”, „Почеци апотекарства у Зајечару” и „Јеленко Михаиловић”, којима је приступила као прави истраживач, примењујући све принципе медотологије, а професори наглашавају њену одговорност и истрајност да започето доведе до савршенства.
Њена менторка Невена Некић, мастер географ, каже да највише воли да ради с децом која испоштују све договоре.
– То нису само моје сугестије, већ, пре свега, њихова лична размишљања и истраживања, због чега ми је посебно драго. Ја сам ту у својству ментора, да коригујем и упутим их на неке битне чињенице и техничке елементе који морају да се испоштују. Поред тога што ми је било забавно и задовољство да радим с њом, Тара је дошла до иновативног решења које може довести до побољшања на глобалном нивоу и заиста сматрам да таквој деци треба да се придаје већа пажња. Поред тога што је био забаван, резултат говори да је наш рад био и квалитетан. Рађено је све у роковима, што је мени јако важно, јер се тако стиче дисциплина и развија одговорност. Није било лако доћи до тог иновативног решења и ја јој, заиста, честитам. Награда је, поред знања, заслужена и за сву њену пожртвованост и издвојено време – каже професорка Невена.
Објашњава и да не постоји шаблонски рецепт за постизање резултата, већ да сваком ученику треба приступити другачије, јер су и деца различита.
– Тара је врло упорна и јако тврдоглава за неке ствари, али и изузетно одговорна. Кад нешто жели и зна да може, све иде лако. Она је изузетно педантна и воли да све до ситних детаља буде онако како је замислила, што је за сваку похвалу. Баш због тога што је свако дете посебно, наставник мора да има одређени приступ – додаје.
Кад је реч о новим пројектима, ова наставница истиче да је рад с децом прилично динамичан и не дозвољава статичност – констатно се морају смишљати нове идеје, начини рада и презентовања.
– Увелико трају припреме за домаћа такмичења, пре свега за Националну географску олимпијаду, која се традиционално одржава и на коју сам поносна пошто учествују деца из свих делова Србије која воле географију – каже Невена Некић и додаје да се, осим такмичења, семинара и летњих школа, гимназија труди да успостави међународну сарадњу с одређеним институтима ван наше земље.
Иначе, Тара Лазаревић није једина ученица која се сврстава у талентоване ђаке зајечарске гимназије. Мотивисани и талентовани гимназијалци, заједно с професорима, током протекле године освојили су укупно 38 награда на државним и међународним такмичењима.
Ова школа, која постоји више од 180 година, постала је прави мали истраживачки центар источне Србије.
Професорски тим, с дирекотором Срђаном Станојевићем, потрудио се да надареним ђацима опреми простор, тачније мејкерс лаб, у коме радо проводе време и своје замисли, добре идеје и иновације спроводе у дела, а с обзиром на то да сваки десети ђак ове гимназије с богатом традицијом осваја неку од награда на међународним и државним надметањима. Школа је због добре праксе и репутације, које је стекла захваљујући ученичким и професорским патентима из различитих области, прва у Европи добила ознаку „Експерт” у оквиру пројекта STEM School Label.
С ђацима предано ради професорски тим који се труди да њихове таленте каналише и доведе до врхунских резултата.
Професорка историје Сузана Томић појашњава како изгледа рад с ученицима који се определе за писање научноистраживачких радова.
– Најпре се базирамо на упознавању медотологије писања рада, затим учимо како изгледа рад с изворима, упознајемо се с деловањем установа и институција рада. Кад је реч о раду с Таром Лазаревић, прво треба напоменути њену склоност природним наукама и, у складу с тим, предложити одговарајућу тему. Поред усвајања наставних садржаја, веома је важно да ђаци науче и методологију писања радова, која им је неопходна за даље образовање. Такође, веома је важно да писању радова приступе са задовољством, да се у томе пронађу, да их не оптерећује. Ученике треба охрабрити и подржати, нарочито ако се суоче с неким проблемом у току рада. Потребно је код деце развити тимски рад, да старији помажу млађима, да се друже. Такође, морам да нагласим да у раду с ученицима имам посебну подршку наставника српског језика и књижевности, као и наставника енглеског језика – каже професорка Сузана.
Директор школе Срђан Станојевић каже да се труде да вреднују све ђачке резултате и остварења, па тако додељују признања и ученицима и наставницима за Светог Саву, награде из Фонда мајора Цоловића ученицима генерације, шаљу награђиване ученике на летовања и путовања.
Отварањем мејкерс лаба, Гимназија у Зајечару постала је прва гимназија у земљи и прва школа у источној Србији која је добила овакав простор.
– За нас је то велика част јер долази као признање за залагање у раду с децом. Формирање мејкерс лаба омогућила нам је Група за образовање, а у њему ће наставници и ученици не само наше школе, већ и читаве локалне заједнице, па и шире, моћи да истражују, стварају, сарађују. Увођењем изборних програма у гимназије, где је рад заснован на пројектној настави, а и кроз нове програме општеобразовних предмета, пружила се прилика да наставници и ученици искажу своју креативност кроз различите активности и тимски рад, посебно у области природних наука, предузетништва и уметности – оцењује директор.
Иначе, Гимназија у Зајечару спада у ред настаријих школа ове врсте у Србији. Она је прва средња школа у источној Србији која је отворила врата ученицима, давне 1836. године. За њено оснивање од великог значаја био је први закон о школама, донет три године пре њеног оснивања, да сваки округ у Србији мора имати школу, па су тако отворене гимназије у Шапцу, Чачку и Зајечару.
Можда напознатији Зајечарац, покојни глумац Зоран Радмиловић, на посебан начин био је везан је за ову школу, јер је зграду у којој је она некада била смештена пројектовао његов деда Рихард Ланг. Гимназија је, међутим, шездесетих година прошлог века из те зграде премештена у новоизграђени блок средњих школа, где се и данас налази.
ПЛАНОВИ
У наредном периоду у плану је изложба о Јеленку Михаиловићу, првом сеизмологу, који је пореклом из околине Зајечара и бивши је ученик Гимназије у Зајечару.
У овој школској години петоро ученика школе пише истраживачке радове на занимљиве теме, које посвећено истражују, а резултати ће се видети на предстојећим такмичењима.
