Андреј Поповић, ученик трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев” из Кикинде, најбољи је млади физичар на свету и освајач златне медаље на међународној Олимпијади из физике која је одржана у Индонезији. Занимају га нуклеарна физика и астрофизика и управо је из тих области показао изванредно знање међу ђацима најпрестижнијих светских школа. Од максималних 100 поена на Олимпијади, освојио је 92, што му је донело златну медаљу.
Многи га зову генијем из Кикинде, док наставници и професори кажу да је реч о свестраном ученику који се од основне школе такмичи из готово свих предмета.
Овај млади научник за наш лист каже да га од свих области у физици највише занима астрофизика, али тренутно се више бави квантном, јер на ту тему пише нови научноистраживачки рад, а циљ му је да упише астрофизику на Математичком факултету у Београду.
Као изванредан млади физичар имао је прилику да обиђе најзначајнији научни центар у Европи – ЦЕРН – и то као једини ученик у оквиру делегације Србије. Била је то прилика да се детаљније упозна с начином рада ове научне институције, али и да оствари контакте с врхунским стручњацима из области коју је одабрао и у којој је најбољи.
– Циљ ми је да будем истраживач у ЦЕРН-у, једном од најутицајнијих центара науке у свету, и била би ми част да радим тамо. Упознао сам много наших научника у тој организацији и свидели су ми се њихов принцип рада и посвећеност експериментима великих размера. Наравно, живот је преда мном и не могу да гарантујем тачно чиме ћу се бавити, али ми је драго што сам имао прилику да посетим једну такву организацију као што је ЦЕРН – прича овај гимназијалац.
Његови велики успеси много значе и старој кикиндској гимназији, а директорка Мирјана Дражић истиче да је реч о момку који је изузетно организован и који налази време за све, а не издваја се од својих вршњака.
– Напротив, успео је да пронађе праву меру између великог броја обавеза које је преузео на себе и социјалног живота који је типичан за просечног гимназијалца. Готово сам сигурна да га чека блистава будућност у сваком смислу, што он дефинитивно заслужује – истиче директорка.
Андрејев таленат родитељи и наставници уочили су од раног детињства. Учење му је одувек ишло лако, а, осим у физици, успешан је из других предмета. Био је ђак генерације у основној школи, а и сада има просек 5,00. Годинама се, такође, такмичио и у спорту, тренирао је аикидо и био успешан.
Његов разредни старешина Љубомир Замуровић каже да се млади физичар не стиди својих успеха, што је јако важно.
– У данашње време није „ин” бити први у Србији и свету из науке. Данас су популарни људи из разних ријалитија, а мислим да не треба да буде тако. Мислим да ова деца која подижу нашу земљу у светски врх треба да буду врх ове земље – истиче Замуровић.
Андреј је од четвртог разреда основне школе члан Регионалног центра за таленте „Никола Тесла” у Београду. До сада је написао четири рада и припрема пети, а теме су астрофизика и нуклеарна физика.
Од почетка има подршку родитеља, који су врло рано приметили да га занимају свемир и планете и настојали да га у томе прате. Годинама уназад, уместо на излете, сваког викенда возили су га у Београд, у Центар за таленте. Он је уживао у томе и једва је чекао викенд да ради и види другаре тамо. Велика подршка му је и мајка Марија, која ради као наставница физике у основној школи у Кикинди и проглашена је за најбољег ментора у Србији. Она ради и у регионалном Центру за таленте у Кикинди, а њени ученици освајају прва места на републичким такмичењима.
А кикиндска гимназија школује веома успешну децу, чак 95 одсто њих уписује факултет, а, како каже директорка Мирјана Дражић, велики број ђака осваја награде на различитим такмичењима.
– Истакла бих оне који су полазници Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев”, где се увелико баве научноистраживачким радом, али и оне који се опредељују за учешће на такмичењима у организацији друштава. Број републичких награда које наши ученици освајају у последњих десетак година прогресивно расте, те смо имали и случајеве ученика који су се налазили на првим местима након квалификационих испита за веома тражене и престижне факултете. Такође, ту су и они који своје школовање настављају директно на иностраним универзитетима, како основне студије тако и мастер или докторске студије – каже директорка и додаје да сви ти успеси много значе, јер афирмишу ову школу на најбољи могући начин, промовишу је и стварају њену будућу личну карту.
Иначе, гимназија из Кикинде, која носи име великог српског песника Душана Васиљева, једна је од најстаријих у Србији. Почела је да ради средином 19. века, тачније 1858, кад је отворена прва средња школа у граду.
– У првим годинама рада имала је статус четворогодишње „реалне” школе, установе у којој се настава изводила на немачком језику. Двадесет година касније, 1878, школа добија назив Великокикиндска нижа гимназија, а њене просторије се налазе у згради кикиндске Курије, седишту магистрата Великокикиндског привилегованог дистрикта. Ова школа налазила се под директним надзором државе, а настава се изводила на мађарском језику. Изградња нове зграде гимназије окончана је 1900. године, и управо у тој згради се школа налази и данас. Име великог писца Душана Васиљева носи од 1959. године – прича директорка Мирјана Дражић.
Данас има 355 ученика, који наставу прате у два смера – друштвено-језичком и природно-математичком.
Мисија школе огледа се у припремању ученика за даље школовање и професионално усмеравање. Настава се изводи уз примену савремених наставних средстава и облика рада, што на најбољи начин утиче на развој могућности и интересовања ђака, истичу у управи школе.
Ова гимназија изнедрила је многе познате личности које су обележиле друштвени, културни и спортски живот наше земље, а један од њих је професор Правног факултета Јовица Тркуља, који је подсетио како је некада изгледало школовање у овој гимназији.
– На формирање младих кикиндских гимназијалаца пресудно су утицале специфичне околности и прилике у Великој Кикинди, како се град тада звао, током 19. и почетком 20. века. У то време патриотски и национални занос и грађански конзервативизам били су карактеристични за духовни и културни простор града. Тада је у Великој Кикинди било уобичајено да деца из породица интелектуалаца, занатлија и трговаца уче школе на различитим језицима – српском, мађарском и немачком – и тако савладају, поред матерњег, још два језика. Често су родитељи намерно бирали школе у другим местима, у којима су њихова деца учила на различитим језицима и остајала у њима годину-две. Поред тога, у систему школства дуго су се учили старогрчки и латински, а у Богословији старословенски. Захваљујући томе, млади људи који су завршили гимназију стицали су европско образовање и говорили више језика. Они су својом стручношћу и етосом оставили дубоке трагове и наставили да трају кроз многе сјајне нараштаје. Тако су формиране генерације способне за велике национално-ослободилачке подухвате и просветитељске мисије – каже овај професор.
ПОЗНАТИ ГИМНАЗИЈАЛЦИ
У Гимназији „Душан Васиљев” у Кикинди школовале су се и многе познате личности, међу којима су песник Мирослав Мика Антић, глумица Весна Чипчић, професор Јовица Тркуља, рукометашица Дајана Бутулија, Виктор Шкорић, Ивана Ћирилов, Славко Фодор, Стефан Шорак и бројни други.
