Рад уз међусобну подршку чланова тима, без ривалства и такмичења, ученицима је пријатнији и мање стресан. Применом тимског рада током часа сви ученици су укључени у процес рада и доприносе успеху у складу са својим знањима и вештинама. Важно је напоменути да се ученици увежбавају и у толеранцији, развијајући међусобно поверење и разумевање.
Наставна јединица „Обичајне народне лирске песме” обрађује се у осмом разреду на два школска часа. Циљ је да се на првом часу ученици подсете појмова обичај и обред, упознају кроз мање истраживачке задатке с врстама обичаја и обичајним народним лирским песмама, критички промишљајући о стварности на основу прочитаних дела. Други час предвиђен je за језичко-стилску анализу одабраних обичајних народних песама.
Ови часови реализују се монолошком, дијалошком, текстуалном и истраживачком методом. Током рада ученици примењују знања из историје, географије, народне традиције и верске наставе, а од наставних средстава користе: читанку, додатни одштампани материјал; телефон, паметну таблу; папире у боји, бојице, фломастере, свеске. Планиране активности код ученика развијају и унапређују многе компетенције: дигиталну, естетичку, компетенцију за учење, комуникацију, сарадњу и рад с подацима и информацијама.
На оба часа наставник користи припремљену презентацију, помоћу које води ученике кроз планиране активности. Први час може се започети постављањем питања о значењу појмова обичај и обред. Учествујући у разговору, ученици ће истаћи да се данас ова два појма често изједначавају, али и уочити да обичаји представљају начин живота и рада, а да се обреди везују за вршење обичаја. Важно је разговарати и о томе зашто су обичаји важни за опстанак народа, чување традиције и националног идентитета.
Након тога, наставник дели потребан материјал и даје ученицима први задатак за тимски рад. Објашњава им да користе метод мождане олује и да у врло кратком времену наведу што више обичаја којих се сете. Након првог успешно урађеног задатка, наставник подстиче ученике да се подсете значаја рада Вука Стефановића Караџића, његове књиге „Живот и обичаји народа српскога”, као и поделе народних песама. Како би ученици лакше приступили књизи, прослеђује им се линк ка сајту Дигиталне библиотеке Матице српске. Наставник истиче да се ученици још од петог разреда упознају с различитим врстама лирских народних песама. Говори о старим обичајима опеваним у њима и схватању света тадашњег човека. Током ове активности ученици листају књигу „Живот и обичаји народа српског”, подсећају се садржаја, допуњују своју листу обичаја и групишу их, повезујући их с важним догађајима у животу људи: свадба, прославе и смрт. Затим, сваки тим добија конкретан задатак који се односи на истраживање одређеног обичаја и песама које прате те обичаје (сватовске, здравице, тужбалице). Ученицима се прослеђује додатни материјали путем линкова ка релевантним интернет страницама и дели им се додатни штампани материјал који им може послужити током рада.
Ученици који слабије напредују прикључени су тимовима уз поштовање индивидуалних могућности. У оквиру групе воде рачуна о времену, проналазе информације у читанци или штампаном материјалу уз подршку групе. Уколико наставник примети да ученици не могу да изврше задатак или они изразе жељу да раде самостално, добијају унапред припремљен прилагођени наставни материјал.
У даљем току часа ученици истражују, прикупљају податке, анализирају додатни материјал, бележе и припремају се за излагање. Након завршеног рада свака група излаже припремљено о одређеној врсти обичајних народних песама. Посебно се осврћу на народне лирске песме које прате ове обичаје. Истичу да оне певају о осећањима, атмосфери и обичајима који претходе одређеном чину или прате његове припреме и извођење. Одређују тон карактеристичан за ту врсту, мотиве и осећања. Такође, уочавају да ли наведене песме опевају све делове одређеног обичаја или не. Наставник их подстиче да током излагања наводе предмете који се користе при разним обичајима и које препознају, а можда их и имају код куће.
У завршном делу првог часа наставник приказује Етнографску збирку у Падлету, наставни материјал који су направили ученици претходних генерација, и објашњава да се ова збирка може допуњавати, што ће бити и њихов домаћи задатак. Ученици се присећају неких предмета које су видели код куће или код неког другог, а потом им се дају објашњења неопходна за успешну реализацију задатка.
Други наставни час започиње приказом и анализом домаћег задатка. Ученици имају прилику да додатно коментаришу и испричају приче о пореклу предмета које су додали у збирку. Током реализације овог часа наставник наставља коришћење припремљене презентације.
Главни део и овог часа резервисан је за тимски рад, а тема је језичко-стилска анализа обичајних народних лирских песама. Наставник ученицима дели потребан материјал и објашњава начин рада и презентовања. Даје детаљнија упутства ученицима с мерама додатне подршке, а, уколико је потребно, и осталима који то затраже. Ови ученици добијају задатак да, у оквиру своје групе, уз вршњачку подршку, праве мини-речник архаизама. Након планираног времена рада, свака група излаже припремљено о одређеној врсти обичајних народних песама. Истичу мотиве, облик казивања, стилске фигуре, архаизме и стих, а на крају представљају и свој мали речник архаизама.
Након презентовања, наставник ученицима даје да истраже и упореде исти обичај код различитих народа, усмеравајући их да посебно обрате пажњу на сличности обичаја код словенских народа. Подстиче их да истраже узроке. Ученици презентују шта су открили и износе своја запажања, утиске, коментаре и слично.
У завршном делу часа наставник кратком причом инспирише ученике да замисле живот без обичаја. Подстиче их да изнесу своје мишљење о њиховој важности.
Овакав начин рада доприноси развијању социјалних вештина код ученика, учи их како могу да допринесу успеху свог тима, али и да деле обавезе и одговорност за постигнуто.
