На југозападу Србије, у граду поезије, добре речи, насмејаних и љубазних људи, на обали Лима у Прибоју смештена је Основна школа „Вук Караџић”. С дугогодишњим искуством у просвети, недавно је на њено чело постављена Јадранка Планинчић, која је у разговору за Просветни преглед представила планове и циљеве ове образовно-васпитне установе која тежи да успешан рад и надаље унапређује.
У многим школама број уписаних првака из године у годину се смањује. Каква је ситуација у Вашој школи?
– Број уписаних првака код нас се из године у годину повећава, захваљујући савременој, интерактивној, подстицајној и мотивишућој настави која се одвија у модерном окружењу, с најсавременијим наставним материјалима и средствима, као и богатој понуди ваннаставних активности, у складу с потребама и интересовањима ученика.
Повећавању броја ђака доприносе и добри односи с родитељима и отвореност за сарадњу са свим интересним групама и институцијама у окружењу. Предност наше школе су висока образовна постигнућа ученика на завршним испитима и свим нивоима такмичења. Трудимо се да деца стекну трајна знања и вештине за целоживотно учење, кроз развијање предметних и међупредметних компетенција.
Ми смо школа која представља спој традиционалног и модерног. Негујемо традиционалне вредности, али посебну пажњу посвећујемо развоју међупредметних компетенција, стицању функционалних знања и вештина уз примену иновација у образовању и васпитању. Једина смо школа у општини у којој се реализује програм „Обогаћени једносменски рад”, а од ове школске године смо и део пројекта „Свако дете има право да одраста здраво”, којим су обухваћени ученици првог и петог разреда, а чији је циљ повећање фонда часова физичког васпитања које реализују наставници физичког и здравственог васпитања. Такође, имамо и две групе ученика у продуженом боравку, што је велика олакшица за родитеље. Континуирано тежимо да будемо школа у којој су толеранција, прихватање различитости и мултикултуралност основни принципи. У складу с тим, једини на нивоу општине реализујемо ваннаставну активност у склопу пројекта „Обогаћени једносменски рад” под називом „Живети заједно” (босански и српски језик) и настављамо с реализацијом изборног предмета Босански језик с елементима националне културе.
Тежимо да развијамо индивидуалне квалитете сваког ученика и наставника у личном и социјалном развоју, јер желимо да будемо школа у којој они заједно уче, стварајући универзалне вредности, и својим радом и знањем промовишу значај инклузивног друштва. Желимо школу у којој ће се уважавати различитости и промовисати равноправност, кроз неговање тимског рада и подстицајне атмосфере за напредак ученика.
У склопу обележавања „Вукових дана” школа је недавно организовала успешно књижевно-поетско вече.
– За Дан школе, који смо ове године обележили 66. пут, организујемо традиционалне „Вукове дане”. Манифестација је почела сарадњом с другим школама кроз спортска такмичења, као и сарадњом с Предшколском установом „Невен”, кроз заједничке креативне радионице с нашим будућим ђацима. Организовали смо и књижевно-поетско вече под називом „Живети заједно”, с идејом промовисања и неговања традиције и културе нашег малог града. Кроз упознавање с обичајима, традицијом, историјским подацима, као и с песмом, игром и стиховима завичајних песника, ученици су нам дочарали сву лепоту заједничког живота и подсетили на праве вредности и важност њиховог очувања.
На завршној приредби поводом Дана школе учествовали су чланови драмске радионице, секције „У ритму срце куца”, као и школског хора и фолклорне секције.
Одржан је, такође, тематски час међупредметне наставе посвећен животу и делу нашег највећег комедиографа Бранислава Нушића, уз тимски рад наставника српског језика, математике и географије.
Ученици 6, 7. и 8. разреда су нам кроз драматизацију, игре асоцијације и такмичење у квизу дочарали његов живот и дело, али и приближили математичка, као и знања из српског језика и географије. „Вукови дани” су донели и награде најбољим ученицима на ликовном и литерарном конкурсу.
У Вашој школи настава из свих предмета стручно је заступљена.
– Наша снага је стручан наставни кадар, спреман за професионално развијање и усавршавање, и наши ученици, који кроз подршку школе и у сарадњи с наставницима и родитељима постижу изузетна постигнућа у образовању и у даљем школовању. Образовање треба да буде припрема за живот кроз стицање функционалних знања и вештина, јер једино на тај начин можемо омогућити деци да се адекватно развијају, а у неком ширем контексту постану креатори бољег и напреднијег друштва. Свесни смо да се то може постићи развојем општих међупредметних компетенција које се развијају кроз наставу свих предмета, применљивих у различитим ситуацијама и контекстима, при решавању различитих проблема и задатака, а неопходне су свим ученицима за лично остварење и развој, као и укључивање у друштвене токове и запошљавање. Рад на кључним компетенцијама није непосредно везан за одређени школски предмет или садржај, а одговорност за њихов развој носе сви наставници и сви школски предмети. У нашој образовној пракси дефинисано је једанаест кључних и међупредметних компетенција, а њихов развој један је од задатака наше школе који подстичемо и пратимо.
С којим сте се изазовима срели кад сте преузели функцију директора школе?
– Мој мандат у овој установи почео је у периоду кад је наставна година била завршена, па се првих пар месеци рада заснивало на процесу програмирања, планирања и извештавања рада органа, тела и тимова, у складу с образовно-васпитним циљевима, стандардима постигнућа и исходима у настави кроз преметне и међупредметне компетенције. Током овог периода се могао препознати рад сваког појединца, сарадња међу запосленима, сарадња стручних и саветодавних органа, као и укључивање родитеља и локалне заједнице у живот и рад наше установе. Могло се закључити да је жеља и главни циљ запослених да будемо образовно-васпитна установа у правом смислу те речи – извор знања и врлина кроз иновативне, савремене методе учења и васпитања и место које ће пружати подршку ученицима у складу с њиховим индивидуалним карактеристикама и потребама, а све то узимајући у обзир њихова интересовања приликом планирања и реализације наставних и ванннаставних активности.
У први мах, за мене је највећи изазов било успостављање система тимског рада у једном овако великом колективу, који чине различити људи, с различитим начинима рада и годинама радног искуства, али оно што је важно и што ми је помогло је заправо чињеница да сви тежимо истом циљу и да је свима заједничка жеља да пружајући свој максимум омогућимо ученицима квалитетно образовање и васпитање. Често сам преиспитивала сопствени рад кроз размену искустава с колегама, трудећи се да створим климу у колективу која омогућава да се сви осећају као део целине, где смо сви спремни да једни другима укажемо на евентуалне грешке, како бисмо унапредили рад, али смо исто тако спремни да будемо једни другима подршка кад је то потребно. Један од изазова је свакако и подизање инклузивне културе, што сматрам да је изазов у свакој школи, где је акценат пре свега на пружању подршке ученицима из осетљивих група, с једне стране, али и ученицима с изузетим способностима, с друге, који су често у нашем образовном систему неправедно занемарени.
Шта је био највећи проблем за Вас, да ли је то финансирање, безбедност, број запослених, преоптерећен курикулум?
– Проблем сагоревања и синдром стреса постају видни код већине просветних радника, не само овог колектива, и мислим да је то питање којим сви треба да се позабавимо те да би и у нашим образовно-васпитним установама требало да постоји тим подршке за запослене, као у већини европских земаља. Просветни радници последњих година, почев од ковида, па до данас постају исфрустрирани администарацијом, програмима, плановима, припремама за час, инклузијом, интерном и екстерном контролом рада, тимовима, дисциплином ученика, педагошком документацијом, дежурствима, насиљем, захтевима родитеља, и то је један зачарани круг који прозводи стрес. Није случајно зашто баш наводим овај проблем просветних радника, тренутно радим у колективу где наставни кадар има у просеку око 24 године радног стажа, видљив је код појединаца синдром сагоревања и стреса. Велики су одговорност и очекивања од просветних радника, те поред свих захтева који се очекују од нас нисмо у могућности да се са задовољством посветимо сваком детету, сходно његовој посебности, и да му будемо подршка за остваривање емоционалних, социјалних и интелектуалних способности и вештина. Због тога почињемо да сумњамо у себе, што нас доводи и до честе узнемирености, јер немамо довољно времена да децу градимо као интелектуалце и добре људе.
Да ли имате поруку за Ваше ученике?
– Данашње генерације ученика одрастају и образују се у свету дигитализације и вештачке интелегенције, а ми их морамо подржати сходно времену у ком одрастају и образују се. Ово је ера дигиталних комуникација, мултимедијалне информисаности и неограничених извора знања, али не смеју да забораве да себе граде континуирано, кроз целоживотнo учење, да мисле и стварају критички, да умеју да се прилагођавају променама, да буду спремни да одликују и своју и нашу будућност, јер образовање и наука су једине инвестиције које имају капиталну добит.
ИСПРАЋАЈ У ПЕНЗИЈУ
Након 44 године радног стажа, учитељ Сретко Клачар није могао ни да наслути како ће изгледати његова последња радна седмица.
– Ученици наше школе припремили су бројна изненађења за свог наставника историје, а било је ту и много представника бивших генерација којима је био разредни старешина. А било је и суза и много емоција. Последњег радног дана захвалио се свима, уз послужење за свих 365 ученика и запослених у школи, али ни деца се нису дала изненадити, па су му се одужила уз ватромете и конфете, а за поклон су му припремили уметничку слику с његовим ликом и телом Петра Петровића Његоша, његовог земљака. Колико за њега значи ова установа у којој је провео велики део живота говоре и честе посете, нама веома драге, сада кад мирно проводи пензионерске дане – испричала је директорка.
ЛИЧНА КАРТА
Основна школа „Вук Караџић” основана је 1957. године. Прве три године рада протекле су у нанаменским објектима, а школске 1960/61. године почела је с радом у новој згради. Град је растао, а с њим и број ученика, па је седамдесетих година школа радила у три смене. Због константног повећања броја ђака дограђен је још један део зграде 1974. године. Број ученика је наставио да расте и школске 1987/88. године ово је била једна од највећих школа у Србији, с више од 2500 деце. У јуну 1988. године Скупштина општине Прибој доноси одлуку о подели ОШ „Вук Караџић” и оснивању Треће основне школе.
Данас наставу у њој похађа око 400 ученика. Троспратни објекат подигнут је по важећим принципима градње школских објеката, састоји се из два дела, поседује спортске терене, библиотеку, стоматолошку ординацију, учионички простор за разредну наставу и кабинете за реализацију предметне наставе, учионице за две групе продуженог боравака и школски радио. Настава се организује у једној смени.
– Имамо богату школску библиотеку са читаоницом, с више од 23.000 књига. Учионице су опремљене дигиталном опремом у склопу пројекта „Дигитална школа”. Омогућен је наставни процес кроз коришћење интерактивних садржаја (дигитални уџбеници), а у настави се користе и микробит уређаји, добијени у оквиру пројекта „Школа за 21. век”. Савремена и креативна настава омогућава стварање услова за активно учешће ученика, наставника и родитеља у образовно-васпитном процесу.
Обављање наставе у првој смени омогућава ученицима да остатак дана искористе за слободне активности обогаћеног једносменског рада. Наша школа бележи пад броја случајева вршњачког насиља и ушли смо у Збирку примера добре праксе на превенцији насиља школа Златиборског округа. Наши ђаци имају подршку логопеда у школи, доступне су им и стоматолошке услуге. Такође, неретко за њих организујемо и журке у школи, са циљем превенције вршњачког насиља, и активности које доприносе развоју предузетничких компетенција или их мотивишемо за уређење школског простора, пружајући им могућност да изразе креативност и директно учествују у животу школе – каже директорка Јадранка Планинчић.
ВАСПИТНА УЛОГА
У ОШ „Вук Караџић” велика пажња посвећује се васпитној улози.
– Трудимо се да код ученика развијемо и негујемо позитивне вредности: љубав, хуманост, толеранцију, пријатељство, разумевање и међусобно поштовање, да подстичемо развој њихових личности, индивидуалност, креативност, критичко мишљење. Отворени смо за предлоге, сугестије, идеје и сарадњу са свим актерима школског живота. Карактерише нас, такође, транспарентност у раду. Све релевантне информације и активности оглашавамо путем школског сајта и Фејсбук странице. Промоција рада и постигнућа ученика веома нам је важна – објашњава директорка школе и додаје да у раду користе потенцијале из окружења, настојећи да укључе све заинтересоване стране кроз иницирање заједничких активности и прихватање позива за сарадњу.
