Најлепше идеје увек дођу од деце, обично у току дружења. Тако смо и нас две, инспирисане дечјом маштом, осмислиле методички садржај који ће током школовања пратити децу и подстицати код њих љубав према писању, читању, креативном изражавању и критичком мишљењу. Од најранијег школског узраста, од првог разреда, чим ученици почну да слажу речи у кратке реченице, почиње наша авантура.
Методички садржај осмислиле смо у две етапе. Прва може да се реализује већ од првог разреда. Ученицима се понуди слика неког појма (животиња, биљка, предмет, предео…), уз интересантне чињенице. Први корак је читање текста с разумевањем (макар се сводио на свега пар реченица). Следећи корак је бојанка са цртежом задатог појма, која ће подстаћи инспирацију за писање сопствене мале приче. У завршници ученик своју машту претаче у причу.
Акценат се ставља на самосталност у раду и потпуну слободу у стваралачком изразу. Тако њихове приче из године у годину расту и постају све садржајније, богатије и занимљивије, те их лагано тиме уводимо у садржаје које им доносе виши разреди. До петог разреда ученик већ може да осети композиционе целине (увод, разраду, закључак), обогаћује реченицу стилским фигурама и, што је најважније, научи да своју мисао пренесе на папир. Резултати рада су бојанка, текст о појму, прича написана дечјим рукописом и откуцан и одштампан дечји рад. Радост ученика кад причу прочитају другарима и за њу добију аплауз, немерљива је. Добром причом промовишу се у мале писце.
Ученички портфолио попуњава се радовима, а њихов напредак може да прати учитељ, родитељ, сам ученик и предметни наставник српског језика који ће наставити рад у петом разреду. Пред учеником сада стоје приче различитих садржаја, различите дужине и квалитета, а они могу сами да процене колико су напредовали. Најинтересантије приче могу бити предмет изложби, па и литерарних конкурса.
Друга етапа почиње већ у петом разреду. Мали писци, припремљени за читање и разумевање дужих текстова (приповедака, бајки, романа) прерастају у чланове читалачког клуба. Према афинитетима и интересовањима, за читање им се препоручују књижевна дела која нису део обавезне лектире, већ слободног учениковог избора. Наставник је тај који ће мудро проценити шта би по жанру одговарало одређеном ученику и тиме га придобити у клуб оних који воле писану реч. Књиге позајмљују из библиотеке и екстензивним читањем богате свој речнички фонд и побољшавају способност читања с разумевањем.
Но, ту није крај. Сада се опет укључује и писање, јер дело треба анализирати. Ипак, питања која се постављају пред ученика су необична и изискују размишљање, креативност и способност претакања својих мисли у речи, а што су до четвртог разреда већ учили писањем причица.
Одељењски споменар (попут лексикона који су некада кружили одељењем и које су сви ученици са задовољством попуњавали) сада кружи од руке до руке оних који су читали и имају нешто да кажу о прочитаном делу. У тим украшеним свешчицама на почетку је мотивационо писмо наставника које сваки ученик треба да прочита, а следи низ питања о прочитаном делу на која треба дати одговор.
Понуђени задаци могу бити:
Наслов дела и аутор _______.
Прва реченица у делу је _______.
Дело завршава реченицом _______.
Дело говори о _______.
Ко је био главни јунак и ко му је правио друштво?
Ако постоји негативац, ко је он био и зашто те је нервирао?
Да могу да будем лик из књиге, био/ла бих _____ зато што _____.
Слатко сам се насмејао/ла када је ________.
Растужио/ла сам се јер је ________.
С јунацима сам путовао/ла кроз _______ и видео/ла сам _______.
Да је ова књига јело, била би _____ зато што _____.
Да је ова књига боја, била би _____ зато што _____.
Из ове књиге научио/ла сам да _______.
Препоручио/ла бих за читање јер _______.
Оцена за ово дело је _______.
Покушај да као песник стиховима прикажеш нешто из прочитаног дела.
Покушај да као сликар илуструјеш нешто из прочитаног дела.
Оваквим типом питања ученици се подстичу на размишљање и креативне одговоре и нису свесни да раде врло озбиљну анализу књижевног дела. Захтев да представе најупечатљивији део кроз стихове намењен је најкреативнијима, али и онима с талентом за писање стихова. С друге стране, они који су надарени за ликовно изражавање могу да украсе странице споменара илустрацијама. Пожељно је да своје емоције, кроз различите симболе (срца, смајлији, цветићи…), пренесу на место поред одговора.
Одељењски споменар остаје наставнику као део његовог портфолија и успомена на све читаоце, а свако дете може да има и свој лични споменар у којем ће, на исти начин, пратити свој читалачки пут. На крају године, на основу одговора у споменару, ученици бирају најчитаније дело и најбоље дело по додељеним оценама.
Нас две, као учитељица и наставница српског језика и књижевности, растемо кроз овај пројекат и развијамо се у још креативније менторе својим ученицима.
