Од историјског проблема до разумевања вероватноће

У настави математике постоје области у којима се јасно уочава разлика између усвајања поступка и разумевања појма. Вероватноћа је једна од њих. Ученици у њу не улазе као „празан лист”, већ с изграђеним представама о случају, срећи, правичности и вероватнијем исходу. Те представе имају унутрашњу логику и често делују уверљиво, али нису у складу с математичким моделом. Управо због тога настава вероватноће не може бити сведена на увођење формуле и увежбавање задатака, јер се тада формални поступак надовезује на већ постојећи, али погрешно структурисан начин размишљања. Ученици осмог разреда Основне школе „Др Јован Цвијић” у Смедереву имали су прилику да на часу математике уче како да мењају начин размишљања о проблему