Осим високо постављених стандарда кад је реч о наставном процесу, у Тринаестој београдској гимназији традиционално се велика пажња посвећује и организацији квалитетних и креативних ваннаставних активности, у које се добровољно и с ентузијазмом укључује велики број и наставника и ученика.
Једна од њих је и, сад већ традиционална, специфична манифестација „Ноћ у библиотеци”, која као резултат тимског рада изражава добри дух и етос ове престижне средње школе.
Настала је из потребе за редефинисањем уобичајеног модела славља којe се за матуранте организује на крају школске године.
– Конвенционалне забаве, организоване испред или изван школских зграда, којима присуствују матуранти док je неколицина наставника задужена за одржавање реда, не разликују се од сличних окупљања чија су обележја једино квантитет и забава. Желели смо да им приредимо свечаност другачијег карактера, мотивисани жељом да деци понудимо нешто чега ће се са задовољством сећати – објашњава директор школе Бојан Вучковић.
Инспирација је потекла из необавезног разговора колега о вести да се на једном престижном француском универзитету, на коме је студирао, а касније и предавао чувени филозоф Жан Пол Сартр, једном годишње одржава свечаност „Ноћ са Сартром”. Посвећена је његовом раду, а разноврсни програм траје од касних вечерњих до раних јутарњих часова. Подстакнути тим примером добре праксе, пожелели су да својим ученицима понуде слично конципиран садржај, који ће допринети да своје средњошколско образовање заврше обогаћени новим знањима и искуством.
Сваке године бира се одређена тему, која се ученицима расветљава на другачији начин, кроз колаж различитих предавања, концерата и изложби. Манифестација је потпуно отворена по форми: садржи и класична професорска предавања и ђачке презентације и гостовање бивших ученика, пројекције филмова које су направили ученици и професори… Већ прву „Ноћ у библиотеци” и ђаци и колектив радо су прихватили, па је постала део једне лепе школске традиције. Матурантима остаје трајна успомена за одлазак из школе, која има везе с наставним процесом, а истовремено им се пружи могућност, као и ученицима млађих година, да на неконвенционалан начин изразе креативност.
Овог 23. маја, за крај средњошколског образовања матуранатима је приређена јубиларна, десета „Ноћ у библиотеци”. Библиотека је у Тринаестој београдској гимназији препозната као културно језгро школе, па су богат програм, овога пута на тему „Револуција”, припремили библиотекари Биљана Вељовић и Зоран Башић, уз изузетну подршку и ангажовање директора и наставника, па у школи истичу да је реч о колективном пројекту.
Плакат је осмислила ученица Ника Марковић, а техничка подршка у току вечери био је матурант Сергеј Џогаз.
Присутне је у тему увела гимназијалка Ивана Миленковић, овогодишња водитељка, а прво предавање – „Револуције и каранфили: мирише на промене…” – осмислила је професорка историје Душица Бишевац са ђацима. Ученици другог разреда: Вук Башић, Валерија Мијајловић, Катарина Милетић и Исидора Цветковић говорили су о појму револуције из угла друштвених наука, а након разговора о историјским револуцијама започели су главну тему, у наизглед спонтаном, али врло осмишљеном разговору.
У препуној библиотеци одржано је и друго предавање – „Како су Дарвин и Пастер променили парадигме у биологији”, које су припремиле професорке биологије Татјана Миловановић и Марина Кољанин с ученицима другог разреда: Ланом Милетић, Алексом Лазићем, Ивоном Ђокић, Константином Симићем, Аном Томић, Павлом Филиповићем, Јанком Томашевићем и Теодором Мићић. И филм о Пастеру приказан је у току овог получасовног садржајног предавања о револуционарним научницима и њиховом трновитом путу до великих заокрета, а Кристина Андрејевић, такође професорка биологије, говорила је о медицини будућности.
Гостујући предавач – др Предраг Крстић с Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду – говорио је о значењу и могућностима револуције, у предавању „Револуција: обрт, окрет, преокрет”. Револуција је, како се чуло, велики коперникански обрт у науци, пре свега. Цивилизација се суочавала са сазнањима да Земља није центар, након Коперника, а није ни човек, након Дарвина, нити је свест, након Фројда. Заокрет је увек, у том смислу, једно потпуно превредновање света, које носи са собом суочавање са страхом.
Музички блок припремила је професорка Петрица Игњатовић с ученицима Кристином Јанковић, Вуком Башићем, Михајлом Симићем, Растком Димитријевићем, а наступила је и Наталија Андрић, клавијатуристкиња и гошћа из 14. београдске гимназије.
Професор српског језика и књижевности Драган Ђорђевић припремио је предавање под називом „Политичка и уметничка револуција”, док је под креативним називом „Flower power” професорка социологије Емилија Томић припремила разговор о сексуалној револуцији у периоду хипи-покрета, нарочито се бавећи 60-им и 70-им годинама 20. века. Ова тема увек је примамљива за тинејџере, па је и предавање на њих оставило снажан утисак.
О географским револуцијама слушали су од професорке географије Марије Митић, која је предавање хумором и једноставношћу прилагодила прилици. Она је причала о географским, индустријским и друштвеним револуцијама, односно о загађењу и теорији одрживог развоја.
Професор историје Марко Пејовић припремио је предавање „Запажања о контрареволуцији”, док су професор Вук Јовановић и матурант Вук Нектаријевић ћаскали о Достојевском, од револуционара до конзервативца, о томе шта може да буде одговор на неправду и постојање зла, а да није револуција, као и о много чему другом, у предавању „Христос и хришћани: између револуције и конзервативизма”.
Циклус предавања завршила је матуранткиња Милица Живуловић, предавањем „Не маре боје, већ чин у клану”. Милица је говорила о авангардном сликарству, спонтано се надовезавши на причу о томе има ли уметности у савременом сликарству и да ли без лепог и доброг можемо говорити о њеним врхунским дометима.
Наредни музички блок дочекан је уз две тематске торте и окрепљење, а потом су, у касним сатима после поноћи, у препуној просторији Клуба 13, на камерној сцени, у режији и по сценарију Радета Мирковића, ученика 2-1 одељења, представу „Записи из подземља” одиграли сјајни млади таленти Страхиња Новаковић, Димитрије Николић, Ива Гошњак, Урош Штулић, Вук Васић и Лазар Врањеш.
ЂАЦИ КАО ОЗБИЉНИ УМЕТНИЦИ
– Експликација, то јест редитељски предлог за постављање представе „Записи из подземља”, настала је у децембру прошле године, након што сам први пут прочитао роман. Писао сам је без циља, нисам имао коме да је пошаљем, предложим нити где и с ким да је поставим. Писао сам потпуно опчињен делом, јер сам морао. У јануару ове године послао сам је на конкурс „Милена Ђорђевић” у својој гимназији, на ком нисам освојио прво место, али је жири донео одлуку да омогући постављање представе у школи и да ми да потпуну слободу у режији – прича Раде Мирковић, ученик 2-1 одељења Тринаесте београдске гимназије, и додаје да су му професори предложили да се премијера представе одржи током „Ноћи у библиотеци”, чија је тема била „Револуција”.
Тада настају и први режисерски проблеми, јер је представу требало прво уклопити у релативно кратко време за излагање, па у простор библиотеке и, на крају, у тему. Сви су се, међутим, лако разрешили.
– Одлучено је да се представа остави за сам крај програма манифестације, што нам је дало више времена за извођење, да се одигра у подруму (подземљу) школе, што нам је дало већи простор. Револуционарност представе лежи у томе што је постављена за играње на импровизованој камерној сцени, без сценографије и с неупадљивом костимографијом – како су то чинили авангардни уметници Европе и Америке 1920-их година – објашњава Раде.
Стварлачки процес почео је кастингом средином фебруара, кад је изабрао шест младих глумаца, четворо с ранијим глумачким искуством у студију глуме БИС! и још двоје без икаквог искуства. Пробали су што су могли чешће, због малог времена до премијере и много обавеза глумаца.
На премијерном извођењу, упркос томе што су играње почели у један час ујутро, добили су велику подршку професора, ученика и чланова породица.
– Глумци су, премда окружени неочекивано великом публиком (било их је више од стотину), која је стајала и седела на поду, били невероватно концентрисани и потпуно „у лику”. Награђени смо петоминутним стајаћим овацијама. Мање од недељу дана касније наступили смо на фестивалу „Позориштарије”, у организацији Културног центра Чукарица, где смо освојили специјалну награду и добили понуду да будемо на репертоару сцене за младе ове установе – каже Раде Мирковић и додаје да је изузетно захвалан подршци коју је добио од професора своје гимназије те да се радује даљем раду, како на овој представи тако и на будућим пројектима.
