МАШКАРАДА У НОВОМ САДУ

Слобода и неспутана креативност

Весела шарена поворка под маскама прошетала је централним градским улицама. Више од 40 група малишана из предшколских установа, основних и средњих школа и културно-уметничких друштава учествовало је у дефилеу

Музеј Војводине скоро три деценије сваке године организује Машкараду, с идејом неговања помало заборављених покладних обичаја, који се везују за Белу недељу. Маскираним поворкама наговештавао се долазак пролећа, па је у том маниру прошла и овогодишња манифестација. Можда није познат као Венеција, која је свој карневал учинила светском туристичком атракцијом усред зиме, али није ни тако далеко од раскошног града на води. Данашњи карневали су углавном, како наводе етнолози, под утицајем венецијанског.

Препознавши значај Војводине као мултикултуралне средине, Музеј Војводине од 1995. године негује покладне обичаје организовањем маскиране поворке која пролази градским улицама и на увек иновативан начин спаја традицију са савременом креативношћу.

Карневали су показали да могу да опстану и изван традицијског друштва, уклапајући се у модерну културу, те да су занимљиви и савременим људима. Они су, свакако, несвакидашња прилика да се искусе, макар и симболично, слобода и неспутана креативност.

Весела шарена поворка под маскама прошетала је централним градским улицама. Више од 40 група малишана из предшколских установа, основних и средњих школа и културно-уметничких друштава учествовало је у дефилеу.

Сматра се да ови обичаји потичу из античких времена, а везују се за обреде којима се обележавао крај зиме и почетак пролећа и новог вегетативног циклуса. Касније, практиковањем хришћанства, маскиране поворке су се организовале после божићних празника или од Богојављења, па све до почетка Великог ускршњег поста, односно Коризме. Временом су сведени на краћи временски период, па је то најчешће била Бела недеља или само Беле покладе (последњи дан пред пост) код православних, односно недеља, понедељак и уторак, пре Пепељеве среде и пред почетак Коризме, код католика.

Последњи дан пред почетак поста назива се покладама. Највише обичаја код православаца везано је за Беле покладе, које падају уочи Ускршњег поста, најдужег и најстрожег поста у години. Ови обичаји су се вршили током читаве недеље која је претходила том посту (Беле недеље), а Беле покладе (у недељу) њен су врхунац. Трпеза је тада била богата белим мрсом, јер је следио вишенедељни период уздржавања. Посебно место у тим обичајима имали су маскирани опходи.

Прерушавање уочи ускршњег поста је било познато код већине етничких заједница у Војводини. У неким местима се и даље одржава, док је у неким заборављено.

У Војводини, како кажу етнолози из Музеја, покладни опход под маскама најчешће је симболично обилажење домаћинстава у којем учествују деца и омладина. Традиционално, машкаре или фашанге су ишле кроз насеље као маскиране поворке, најчешће као свадбена поворка, погреб, али и као групе људи с различитим маскама. Најчешће су ишле уз пратњу музике или су саме машкаре свирале и певале. Поред овога, правиле су и велику буку, звониле звонима, клепетушама и чегртаљкама. Лице су, по правилу, покривали маском. Често су мушкарци облачили женску одећу и обрнуто. Традиционално маскирање је подразумевало и маскирање у животиње. Маскирани су се понашали разуздано, скакали су и изводили разне шале. Поворка је улазила у сваку кућу, где су их частили пићем и колачима и даривали, најчешће јајима.

Оно што је заједничко некадашњим машкарама и данашњим карневалима, како наводе у Музеју, јесте критика и исмевање реалности и свакодневице, као и прихватање неких ствари мање озбиљно него што то иначе чинимо.

М. В.

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn