У ЕТШ „Михајло Пупин” из Новог Сада обележавају се значајни датуми, попут Светског дана енергетске ефикасности, Међународног дана безбедности на интернету, Међународног дана матерњег језика, Светског дана књиге, Дана словенске писмености, Светског дана заштите животне средине… Њихово обележавање има за циљ да код ученика развије емпатију и позитиван однос према традиционалним вредностима, као и према заштити животне средине и физичког и металног здравља.
Обележили су, такође, и Међународни дан заштите од буке. Циљ је био да се скрене пажња на утицај буке на здравље људи. Пре тога је урађено истраживање међу ученицима школе. У ту сврху наставници су се послужили Ментиметром, веб-алатом у коме су направили три анкете за ученике и наставнике. Поставили су им следећа питања, у жељи да сазнају колико знају о штетном утицају буке.
- Да ли музика која се пушта за време одмора смањује ниво буке у школским ходницима?
- Да ли сте упознати са штетним утицајем буке на људски организам?
- Где мислите да је повећано загађење буком у простору наше школе?
Велики број ученика, скоро 700, учествовао је у анкети. То је био први корак којим смо покушали да укажемо на штетан утицај који има бука и да на неки начин подстакнемо ђаке на размишљање. Одговори које смо добили ишли су у прилог томе да је велики број ученика упознат с овом темом, али да ни музика која се пушта током одмора није нешто што би ту буку, која је највећа управо у ходницима школе, могло да утиша. Стекли смо утисак да, колико год ученици, с једне стране, теоријски знали за штетан утицај буке, с друге стране нису могли да дају предлоге како тај проблем решити.
Не желећи да све остане на том испитивању и теоријском знању, нити да резултати анкета буду видљиви само нама који радимо и гласамо, одлучили смо да, уз пригодан текст (с понеким конкретним саветом) и резултате које смо добили, покушамо да ученике покренемо да размишљају о значају менталног и физичког здравља. Сав материјал и резултати до којих смо дошли подељени су на Гугл учионицама, на којима иначе делимо ученицима додатне материјале.
У материјалу смо покушали да укажемо на чињеницу да у данашњем савременом друштву бука (сваки нежељени или штетан звук) представља једну од најштетнијих физичких појава у животној средини. Указали смо на то шта све могу бити извори буке и да дејство буке може имати различите ефекте на здравље људи, како психичко (замор, нерасположење, унутрашња напетост…) тако и физичко (сужење крвних судова, повећање крвног притиска, пулса, повишен ниво адреналина, лош утицај на стомак и желудац…).
Бавили смо се и истраживањима везано за буку у школској средини и тако пронашли податак да бука у школском окружењу утиче на учење, сарадњу и здравље ученика и наставника (половина наставника у Данској, наводи се у недавно објављеној студији на ову тему, претрпела је трајно оштећење гласа због потребе да вичу како би их чули у бучним учионицама).
Истраживање показује да и ученици трпе последице буке. Кад обављају задатак с буком у позадини, код 25 процената деце у основној школи примећена је умањена способност памћења. У бучном окружењу ученици и наставници говоре све гласније (Ломбардов ефекат), што може изазвати оштећење гласних жица!
У жељи да ученике подстакнемо на конкретну акцију, у материјалу смо изнели и наше предлоге активности који имају за циљ смањење буке. То су, на пример: подизање свести код запослених у школама, деце и њихових родитеља о штетним утицајима изложености буци, примена грађевинских решења за смањење буке (изолација простора – прозора и зидова), садња зеленила, дрвећа и биљака у непосредној околини, куповина кућних апарата и уређаја који емитују мањи ниво буке, коришћење бесплатне апликације за мерење буке (доступна на Play продавници), a у циљу мерења и указивањa на ниво буке који угрожава здравље.
Сматрали смо да ћемо изнетим подацима неке ученике додатно едуковати, да ћемо некима скренути пажњу на штетан утицај буке и значај очувања, пре свега, менталног здравља и да ћемо неке од ђачких група и представнике Ученичког парламента покренути на даље промишљање и могуће планирање будућих акција.
Текст и резултати анкета су предати педагошко-психолошкој служби у намери да ова тема остане актуелна и путем разговора на часовима одељењског старешине. Наш предлог за старешине је био да ученици на ЧОС-у инсталирају неку од апликација за мерење нивоа буке, да провере њен ниво на часу и да то буде увод у разговор о овој теми.
Жеља нам је да се сазнања до којих су ученици дошли, што кроз наш материјал, што даљим самосталним истраживањима, шире даље, у породицама и међу људима с којима су у контакту. Сматрамо да овај процес није нешто што треба да буде кратког даха, јер, колико год да је „бука у моди”, треба водити рачуна да нам је исто тако битна и „фина тишина”.
