Филозофски текстови су сведочанства посебне врсте, која нам представљају појаве из историје филозофије на најнепосреднији начин. Филозофске идеје оличене су у оригиналним текстовима њихових аутора, који су изнели, објаснили и аргументовано саопштили своја филозофска учења. Форме и стилови тих текстова су различити, а њихов садржај често је условљен околностима у којима су стварани, као и развојем културних, језичких и других књижевних прилика у којима су настајали.
Приступ филозофском тексту треба да буде заснован на сагледавању духовног и културног контекста и прилика у којима је текст настао, као и прикупљању података о аутору, те њиховом одговарајућем тумачењу, посебно у околностима у којима живот и целокупно дело аутора текста недвосмислено омогућавају боље разумевање изабраног садржаја.
Међутим, један од највећих изазова с којима се сусрећемо у тумачењу текста, а посебно филозофског, јесте језик. Наиме, лексика је динамична, променљива и стога њено познавање, а посебно знање о изворним значењима речи које су употребљене у датом тексту, често могу да буду од пресудног значаја за разумевање текста у целини.
Овај изазов се методолошки разрешава формирањем такозваног појмовног оквира. Његово формирање подразумева изучавање филозофских текстова путем појмовне мапе проблема који се налазе у историји филозофије. Функција појмовног оквира је да послужи као радна, идејна и мисаона мапа која треба да омогући истраживачко кретање кроз филозофске текстове, стваралачко сагледавање филозофских проблема и, даље, филозофских идеја, односа међу њима, односно међу њиховим ауторима, као и односа према нама, њиховим данашњим читаоцима. Тако се историји филозофије приступа филозофски – путем филозофских текстова и одговарајућих метода за њихово тумачење, а разни уџбенички прегледи историје филозофије могу послужити као ваљано помоћно средство у изучавању.
Ослањајући се на ова методичка полазишта, наставник је у уводном делу часа, који је посвећен првим филозофима – пресократовцима, а заснива се на анализи одломка из Аристотелове „Метафизике” (metaph. А 3. 983b 6-13… 17 – 984a 3.), подстакао ученике да се присете својих знања о историји филозофије, њеним посебностима и значају, чиме их је додатно мотивисао да садржај уводног излагања појачано прате и да градиво доживљавају као целину.
Затим је, истичући утицај старогрчке културе на развој европске цивилизације, вредновао значај филозофије као посебног облика људске духовности. Сликовито говорећи о значају историје филозофије за разумевање саме филозофије, наглашено је: „Ако историју филозофије замислимо као речни ток филозофског промишљања стварности чији је извор у далекој прошлости, а увире у океан садашњега времена – да бисмо је разумели, морали бисмо на њено извориште, да га испитамо, како бисмо даље могли да пратимо кретање филозофске мисли и тако, што непосредније, разумемо сопствено време и сопствени живот.”
У главном делу часа наставник је ученике подстакао да се упознају с појмовним оквиром, који је представљен на радним листовима, а креиран је за потребе обраде одабраног текста. Том приликом је истакнуто да је реч о појмовима који су кључни за разумевање Аристотеловог текста, али и за разумевање филозофије пресократоваца у целини. Ученици су подстакнути да током читања текста подвлачењем обележе најважније појединости, како би запажања о њима лакше саопштавали током рада на часу, али и у каснијем самосталном раду.
У сусрету с текстом, који је посредован појмовним оквиром, ученици су сведочили о својој рецепцији, говорећи о томе колико су текст разумели, односно, колико их је он збунио, какве је запитаности у њима покренуо и на који начин су га разумели. Ученици су, такође, указивали на сложеност исказа, наглашавајући тешкоће у праћењу, истичући и потребу да се текст чита с повећаном пажњом, да се реченице по неколико пута ишчитавају како би се разумеле. Наставник је инсистирао да ученици саопште што више аутентичних доживљаја.
У завршном делу часа наставник је заокружио наставну ситуацију, сумирајући резултате рада – које је записао у форми теза, на следећи начин:
Филозофски проблеми:
Проблем тумачења филозофских текстова
Проблем прапочетка
Филозофске идеје:
Јединство у разлици
Стварност је рационално сазнатљива целина
Наставник је оваквим начином рада и оствареним напретком у разумевању филозофије и филозофског текста подстакао ученике да убудуће с појачаном мотивисаношћу изучавају филозофске идеје од најстаријих времена до данас.
