ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ПЕСНИКА РОМАНТИЗМА

У сусрет Бранковом колу

Првог петка у септембру почиње 53. Бранково коло, велика песничка и културна манифестација на нашим просторима, с програмом у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. По традицији дугој више од пола столећа, низ догађаја најавио је ову манифестацију – од „Пролећних Бранкових дана 2024” и програма Организационог одбора за прославу великог Бранковог јубилеја у Српском народном позоришту у Новом Саду, крајем марта, до летњих програма у Бањалуци, Крушевцу и Никшићу, а све у знаку прославе два века од рођења великог српског песника Бранка Радичевића, најчувенијег ђака Карловачке гимназије и славног песника српског романтизма.

Угледни српски песник Славомир Гвозденовић из Темишвара својом беседом о Радичевићу и његовој поезији отвориће 53. Бранково коло. Током обележавања великог јубилеја наступаће истакнути песници и песникиње, који су своје песме посветили Бранку, међу којима и песник из Јерменије Бабкен Симоњан. Ове године програму ће се прикључити и познати глумци и глумице, који ће говорити Бранкову поезију, а оперски певачи и хорови певаће Радичевићеве песме. Наступиће талентовани и награђени ђаци-песници Карловачке и других новосадских гимназија, инспирисани Бранком, Стражиловом и Карловцима.

Ових дана, у издању Бранковог кола, на 600 страна излази други том књиге Ненада Грујичића „Коло, коло, наоколо – Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари”, која ће бити промовисана на 53. Бранковом колу. Такође, у септембру ће се појавити и Зборник радова „Живот песничког дела Бранка Радичевића”, који садржи двадесет вредних прилога угледних научника, професора и песника који су пролетос учествовали на округлом столу у Карловачкој гимназији. Појавиће се и још једна важна књига, „Свечане речи – септембарске беседе на Бранковом колу (1972–2024)”. Обе ове књиге приредили су Ненад Грујичић и Растко Лончар.

Током манифестације посетиоци ће моћи да уживају и у великој оперској вечери, где ће премијерно бити изведено неколико нових, оригиналних композиција наших младих композитора на Бранкове песме, што ће увећати збир од више од стотину композиција на његове стихове досад.

На 53. Бранковом колу, на „рајском Стражилову”, код оба споменика, биће организовани песнички и уметнички програми, али и свечано уручене, код „Бранковог чардака”, престижне награде „Стражилово”. Старе су пола века и додељују се за укупно песничко дело, а младим песницима за најбоље књиге објављене у Бранковом колу. Такође, биће уручена и престижна Међународна награда „Бранко Радичевић”, ове године мађарском песнику Иштвану Турцију, који ће том приликом добити у руке нову књигу своје поезије штампану у Бранковом колу и преведену на српски језик.

У оквиру „Хришћанских тема”, које трају више од тридесет година, у Карловачкој богословији, поводом 230 година од њеног оснивања, биће разговора о молитви, где ће основа бити истоимена Бранкова антологијска песма. По традицији, у саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима биће приређен парастос Алексију Бранку Радичевићу.

По угледу на Бранка шахисту, и ове године биће организован песнички шаховски турнир који траје пуних тридесет пет година.

Бранкo Радичевић je рођен у Броду на Сави (1824), а школовао се у Земуну, Сремским Карловцима и Темишвару. Тек у Бечу, као студент права (потом и медицине) написао је своје чувене стихове: „Ој, Карловци, место моје драго, к`о детенце дошао сам амо!”

 

ЗВЕЗДАНО НЕБО И МОРАЛНИ ЗАКОН

На 53. Бранковом колу биће организован, по 33. пут, Филозофски симпозијум, ове године на тему „Звездано небо и морални закон”, у част 200. годишњице рођења Бранка Радичевића и 300. годишњице рођења Емануела Канта. Наступиће неколико десетина истакнутих фолозофа из наше земље и региона, подсећајући и на то да је млади Алексије Радичевић, по одласку с братом Стеваном из Карловачке гимназије (1841), у Темишвару студирао мудрољубије, то јест филозофију. У том граду написао је и своју прву песму на српском језику „Девојка на студенцу”. Данас се у Темишвару налазе хумке и земни остаци Бранковог оца Тодора и брата Стевана.

М. В.

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn