У склопу Предшколске установе „Врачар” ради 14 објеката, од којих се један налази у ГО „Врачар”, док су три вртића смештена у основним школама. Укупан број уписане деце у установи, по прошлогодишњем конкурсу, износи 2510, а у 18 болничких група у просеку борави око 206 малишана, при чему је 15 група у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, а три групе у Заводу за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију. У сарадњи са Секретаријатом за образовање и дечју заштиту и ГО Врачар, планирано је отварање још једног наменски грађеног објекта.
Колико је важно окружење у ком се малишани развијају и проводе највише времена и на који начин се запослени труде да деци квалитетно употпуне време, за наш лист говорила је директорка Јелена Јеленић Јанковић.
Колико је у данашње дигитализовано доба важно окружење у ком се малишани развијају и проводе највише времена кад нису код куће?
– Програм васпитно-образовног рада с децом до поласка у школу ставља у фокус добробит детета, слику о детету као компетентном учеснику заједнице вршњака и одраслих, као и грађење односа и проширивање искустава кроз заједничко учешће у развијању реалног програма. Подршка учењу и развоју остварује се кроз различите ситуације делања, од којих је свака значајна уколико омогући да дете учи сопственим чињењем и учешћем у заједничким активностима с вршњацима и одраслима. Такав приступ учењу остварује се у различитим приликама у току дана, па се води рачуна о флексибилној организацији активности у вртићу. Поред времена за оброке и спавање, васпитач ће водити рачуна о наизменичним периодима боравка на отвореном и у затвореним просторима вртића, с обавезом свакодневног боравка напољу у различитим периодима дана, затим о времену кад укључује различите материјале, као и томе на који начин их уводи, о времену кад треба укључити неку другу особу (дете или одраслог) у истраживање с децом или кад треба отићи на неко друго место у окружењу како би се помогло развијању пројекта.
На који начин запослени у Вашим вртићима деци квалитетно употпуњују време?
– Развијање реалног програма остварује се кроз интегрисан приступ и рад с децом на темама/пројектима са циљем да се истражује и трага за одговорима на питање или проблем који деца уочавају, при чему тражење решења за децу представља изазов. Фокус васпитача је на стварању прилика за учење као интегрисано искуство детета кроз делање и односе, а не према унапред испланираним појединачним активностима или издвојеним садржајима подучавања.
На тај начин деци је омогућено да се баве оним што за њих има смисла и што их занима, да развијају различите врсте писмености (језичке, математичке, визуелне) и изналазе ситуације за њихово смислено коришћење, да развијају кључне образовне компетенције за целоживотно учење: комуникацију на матерњем и другом језику, математичке, научне и технолошке компетенције, дигиталне, друштвене и грађанске компетенције, иницијатива и предузетништво, културолошка свест и изражавање, учење учења. Такође, могу да истражују различите изворе учења и подршке (места, институције и организације), да се на различите начине и креативно изражавају (визуелно изражавање, покрет, плес, изражавање гестом, певање, звук и музика, причање, драматизација, невербална комуникација, грађење у простору…), користе говор у тумачењу својих мисли и доживљаја и да уче истражујући…
Наша установа је током године реализовала и различите понуде организованих активности, као што су енглески језик, балет, плес и вртић „Спортић”, а пливање за нашу децу организује ГО „Врачар” већ неколико година.
Полазак у јаслице велика је промена у животу малишана. Колико траје привикавање и како саветујете родитеље да припреме децу за одвајање?
– Вртић је прво ново окружење с којим се сусреће дете. За долазак у нову средину деци је потребан ослонац у ономе што је за њих блиско и познато, па ново окружење треба да упознају с особом за коју су везани и у коју имају поверења. Након уписа деце организују се родитељски састанци или индивидуални разговори с родитељима, у циљу добродошлице, међусобног упознавања и успостављања поверења. Тада родитељи и деца обилазе простор, упознају се са сестрама и другом децом, добијају основне информације о процесу адаптације. С друге стране, медицинске сестре васпитачи упознају дете, његове навике, посебна интересовања, склоности и особености, као и потребе конкретне породице. Тада се, кроз договор родитеља и медицинских сестара, израђује индивидуални план адаптације за дете. Неодвојиви део тог процеса представља и боравак родитеља у групи, јер се тако остварује повезаност с породицом и животним контекстом деце и подржава осећање сигурности и припадања. Сестре су посвећене у адаптацији, развијају заједничку игру с дететом и односе засноване на поверењу, сигурности и прихватању.
Какви су Ваши планови за наредни период?
– Сматрам да је улога директора да обезбеди услове за рад који ће бити организован тако да подржава најбољи интерес деце, како оне која бораве у Установи тако и деце која нису обухваћена предшколским васпитањем и образовањема, а налазе се у нашем окружењу. Планирамо да радимо на идентификацији деце на нашој територији о којој немамо никакве податке. То сматрамо неопходним због њиховог укључивања у систем кроз различите програме. Након 15 година, први пут смо успели да добијемо акредитацију од ЗУОВ-а за стручни скуп Дани предшколаца „Врачара”, што је од изузетног значаја за нас.
