Страха од кишних глиста, жаба и буба основци из ОШ „Жарко Зрењанин” у Новом Саду још од првих школских дана ослобађају се захваљујући несвакидашњем пројекту „Баштологија – одрживо баштованство”, креираном да децу у осмолеткама оспособи за самостално организовање башти и гајење поврћа. Како објашњава Мајда Адлешић, пејзажни архитекта и творац овог пројекта започетог 2022. године у неколико новосадских основних школа, то ослобађање од страха је у данашње време веома важно, јер су модерни малишани у великој мери изгубили контакт с природом. Зато она на овој ваннаставној активности, коју затим учитељице повезују с градивом из осталих предмета, ђаке учи да додирну, опипају и помиришу земљу у школском дворишту. Да осете природу, посматрају сићушно семење, посаде га, негују и прате његов развој, дивећи се снази тих малених клица да изникну и дају људима биљке и плодове. На тај начин данашње ученике, све више огрнуте плаштом виртуелне стварности, враћа оном исконском – природи, али и једне другима, комуникацији с другарима и наставницима.
Рад у повртној башти и дворишту школе за ђаке је вишеструко значајан, сматра Мајда Адлешић, и додаје да се њиме код деце активирају чула и моторика, шири свест о значају заштите животне средине, али и усађују здраве навике у исхрани. Пажљивим неговањем и гајењем биљака, чекањем да порасту и дају плодове, деца се, подвлачи она, уче стрпљењу, кога у данашњем убрзаном животном ритму све мање има, као и одговорности. Тако су прве дане овогодишњег пролећа ђаци ове школе дочекали сређујући баштице у школском дворишту, а затим и сејући, по други пут, повртњак. Мајда открива да је прве године радила с четвртацима, а ове с првацима те да су сви они били одушевљени повртарским пословима. Прваци су ове сезоне приметили да су, због благе зиме, у башти остале и неке прошлогодишње биљке, па су научили да се живот у повртњаку никад не гаси.
– Пре него што почнемо сетву и садњу биљака имамо неколико часова теоретске припремне наставе о поврћу, његовој важности у нашој исхрани, значају баштованства и сопствене производње хране. Затим им говорим о самој технологији: како градимо баштицу, како обављамо сетву и садњу, која је разлика између тих поступака. И, на крају, о потребама биљака. Поред баштица, опремили смо и једну учионицу на отвореном, у којој ђаци по лепом времену проводе по читав час, учећи и посматрајући биљке. Моји ученици су били баш узбуђени што самостално започињу производњу сопствене хране и тражили су савете како најбоље да брину о биљкама – појашњава наша саговорница и додаје да јој је највећа сатисфакција то што деца својевољно долазе у баштице. То јој потврђују и садашњи петаци, с којима је прошле школске године започела овај пројекат у новосадској осмолетки, јер се, без обзира на то што у њему више не учествују, и даље интересују за дешавања и прате шта сада раде њихови наследници.
– Поносна сам на ту моју прву генерацију баштована. Успели су да одгаје лук, шаргарепу, грашак, кромпир, целер, кељ пупчар. А онда су на одморима силазили у баште и јели поврће – открива Мајда Адлешић.
Истиче да деци треба дати слободу и прилику да се повежу с природом, да осете и доживе природне процесе. Напомиње и да се то може спровести једино ако им дозволимо да се испрљају, огребу и уморе.
– Све што доживе директно и кроз контакт с природом остаје им као вечито искуство. Зато им дајем семе у руке, да додирују земљу или кишну глисту без рукавица, сакупљају отпад од хране за компостирање и тако се повежу са светом око себе – открива творац „Баштологије”.
Овај занимљиви пројекат само је један од многих кроз који ђаци ОШ „Жарко Зрењанин” стичу нова и несвакидашња искуства, а бројне активности у последње две године остварили су и у оквиру Еразмус плус програма. Тако су се недавно упознавали с вештинама 21. века за учење о културном наслеђу, кад је новосадска осмолетка била домаћин ђацима и наставницима из 13. основне школе у румунском Темишвару и с италијанског Института „Данте Алигијери”, у насељу Ноћера Умбра, крај Перуђе.
– Представљени су резултати пројекта и утицај који је имао на ученике све три школе, као и на ширу публику која је од ђака слушала детаље о начину прављења дигиталних прича, уз примере ученичких радова о Милеви Марић Ајнштајн, Трајану Вуји и Алигијерију. Говорило се и о методологији двојезичне наставе, где су ђаци имали прилику да користе енглески језик учећи садржаје других предмета. Састанку је присуствовала и наставница из Италије, која је изложила намеру своје школе да учествује у стварању нових пројеката који ће још више зближити наше земље и продубити тематику која је била основа овог пројекта, а то је стратешко партнерство различитих школа у функцији развоја региона и дељења примера добре праксе. Током боравка у нашој школи колеге из Европске уније погледале су и изложбу посвећену животу наше хероине Милеве Марић Ајнштајн у Музеју града Новог Сада на Петроварадину, да би потом поделиле утиске о великом уму наше научнице, као и о тешким животним околностима које су спречиле њен процват у сфери науке – појаснила је Александра Спасић, координаторка пројекта.
Ова сарадња почела је у мају прошле године, кад су наши и румунски основци боравили на Институту „Данте Алигијери”. Циљ мобилности било је упознавање с личношћу и делом великог италијанског песника по коме институт носи име, кроз такозвани „CLIL час”, и прављење сценографије за филм који су ученици снимали у сарадњи с позоришним редитељем и сарадником поменутог института у Италији. Такође су упознали и италијанску културу кроз виртуелну реалност представљену у игрици, као и посете музејима и галеријама у Фиренци и Перуђи.
„Где границе деле, култура уједињује”, назив је још једног Еразмус плус пројекта у оквиру кога је новосадска школа била домаћин размене с хрватском ОШ „Тин Ујевић” из Шибеника и словеначком ЈВИЗ 1 Основном школом из Рогашке Слатине. Теме мобилности за 30 ученика из све три школе биле су толеранција, неговање емпатије и сарадништва, али и исказивање емоција као основе за превазилажење проблема и разлика међу људима. Ђаци и наставници имали су радионице о природном и нематеријалном културном наслеђу Србије и познатим личностима које су обележиле нашу историју и културу. Обишли су Сремске Карловце и Змајев музеј у Сремској Каменици и упознали се са животом и делом Милеве Марић Ајнштајн посетивши интерактивну, мултимедијалну изложбу „Милева, ми смо стена”. Према речима директора школе Жарка Мушицког, последњег дана ђаци су учили о значају композитора Стевана Стојановића Мокрањца и његовом доприносу у очувању народних напева, а затим се и окушали у перформансу „Fleshmob”.
– Приликом вредновања овог програма ученици су најчешће коментарисали колико су научили о нашим знаменитим личностима које су и светски познате, као што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Јован Јовановић Змај, Милева Марић Ајнштајн, и њиховом уделу у култури једне земље, али и да отад више цене културно наслеђе своје и других држава. Посебно им је значило то што су на радионицама могли отворено да говоре о својим емоцијама и сазнали како да се носе с притисцима у животу, као и да се људи свуда на свету срећу са сличним проблемима. Учесници пројекта су нагласили да им је ово искуство драгоцено, да су стекли нове пријатеље, а деца из Хрватске и Словеније да осећају још већу повезаност с домаћинима из Новог Сада – каже директор Мушицки.
У оквиру истог пројекта, наши и хрватски ђаци претходно су били гости партнерске школе из Рогашке Слатине, кад су учили о културном наслеђу Словеније. Током радионица упознавања, финансијске писмености и израде туристичких брошура ученици су развијали комуникацијске, предузетничке, информатичке и друге међупредметне компетенције. Израдили су сувенире у облику магнета, које су продали, а новац донирали у хуманитарне сврхе и уложили у наставна средства, односно дидактичке игре које ће свака од школа користити у раду. Ђаци су посетили и словеначку средњу стручну школу у којој су испратили како се школују будући оптичари и техничари за обраду стакла и с њима израђивали медаљоне од пескираног стакла и одређивали параметре за израду наочара. Велику пажњу изазвала је посета фабрици за производњу козметике „Афродита” и радионица израде козметичких препарата од меда. Посетили су и музеј на отвореном у Рогатецу, упознали културно-историјско наслеђе Љубљане и уживали у шетњи кроз пећину Шкоцјанске јаме, која је под заштитом Унеска. Дружење су „зачинили” посетом Музеју илузија и фарми коња.
ШЕТЊА ЗА МИР
Последњу у низу међународних интеракција ђаци ОШ „Жарко Зрењанин” имали су пре месец дана, кад је шест ученика с наставницом енглеског језика учествовало у интеркултуралној омладинској размени у Швајцарској, где су кроз радионичарски рад размењивали идеје о идентитету и групном раду. Неке од активности биле су „Speed Dating”, „Дрво групног рада”, „Окрени простирку” и „Зона комфора”. Прве недеље ученици су имала прилику да прикажу свој идентитет правећи фигуре од лего коцкица, док су на активности званој „Шетња за мир” одговарали на питања на која су наилазили на путу корачајући ка прелепом видиковцу на планини Габрис. Ђаци су упознали значење термина „циклус угњетавања” и уверили се да стереотипи и дискриминација имају велики утицај на наш начин размишљања. С вршњацима су, такође, разменили искуства о дечјим правима и циљевима одрживог развоја.
– На крају су у радио-емисији открили које су им активности биле најинтересантније. Осмислили су и акциони план како да другарима код куће прикажу интересантне ствари које су научили – појашњава директор Жарко Мушицки и додаје да су његови ученици искористили и викенд на међународној размени за обиласке Цириха, Луцерна, Рајниних водопада, музеја Технорама и немачког града Констанц.
