АКРЕДИТОВАНО 25 ФАКУЛТЕТА И ВИСОКИХ ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Када је пре годину дана почела са радом, Комисију за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) сачекало је око 400 нерешених предмета, а свакодневно су пристизали нови. До данас су успели да акредитују 25 факултета и високих школа струковних студија, док је једна високошколска установа одбијена.
Издато је десет мишљења или, како је то раније називано, аката упозорења, да установе отклоне мање недостатке који су примећени. У истом периоду акредитовано је 188 студијских програма, одбијено је 17 и издато 58 мишљења.
Председник КАПК-а проф. Ана Шијачки за Просветни преглед каже да су урадили велики део посла који су затекли, јер је стара комисија месецима била у техничком мандату, примали су предмете, али их нису решавали.
– Урадили смо велики део посла, око три четвртине предмета је завршено. Остали су само компликованији случајеви, као што су докторске студије, где је требало ангажовати страног рецензента. Упоредо смо радили и нове предмете који пристижу – нагласила је Шијачки.
За добијање акредитације факултети или студијски програми морају да испуне прописане услове и стандарде. Код студијских програма гледа се какви су им курикулуми, док високошколске установе морају да испуне критеријуме који се тичу простора и опреме, да ли имају довољно наставника, да ли испуњавају услове за рад и колико су оптерећени.
Закон каже да све високе струковне школе, академије, факултети, универзитети, приватни и државни, морају бити акредитовани. Наша саговорница наглашава да се у Комисији труде да високошколске установе не деле на државне и приватне, већ на више или мање квалитетне.
– Државни факултети и универзитети имају дугу традицију, постоје више деценија, па и стотина година, те имају уграђен добар систем самоконтроле и самовредновања – нагласила је Шијачки.
Од конституисања Националног акредитационог тела, односно од почетка рада Комисије за акредитацију, од 1. октобра прошле године акредитовано је 20 студијских програма приватних факултета и једна приватна високошколска установа, као и шест студијских програма приватних високих школа, те једна приватна висока школа струковних студија. Дата су и два позитивна мишљења за оснивање две високе школе струковних студија која имају по два студијска програма.
Европска мрежа акредитационих агенција (ЕНКВА) Србију је из пуноправног чланства ставила у чланство под надзором, а недавно су чланови те европске мреже боравили у Србији, како би се уверили да ли је отклоњено све на шта су имали замерке, њихов прелиминарни извештај очекује се у децембру, а у фебруару наредне године и коначна одлука.
Шијачки подсећа да је Србија у међувремену направила велике промене – формирано је Национално акредитационо тело (НАТ), послушала је савет ЕНКВА да улога КАПК-а не буде надзорна и контролна над високошколским установама, већ да има саветодавну и партнерску улогу.
– То није лако постићи. Почетком децембра очекујемо њихов прелиминарни извештај, на који можемо да ставимо примедбе. После тога уследиће коначни извештај, који одлази борду директора, који ће до 20. фебруара да реши у каквом смо статусу – нагласила је она.
За Србију је важно да буде члан ЕНКВА, јер цивилизацијски припада том простору, као и због признавања диплома, размене студената и усавршавања наставника.
То што се многи факултети жале на високе цене за акредитацију, па многи факултети у саставу Универзитета у Београду нису у могућности да плате, Шијачки наводи да је то био уступак „њиховој независности”.
Истиче да је Комисија јединствена у раду – скоро све одлуке до сада донете су једногласно, а само неколико је било са једним гласом против или два уздржана гласа.
С. Т.
Антрфиле
БЕЗ ПРИТИСКА
На питање да ли има притисака на Комисију за акредитацију, проф. Ана Шијачке одговара: – Нема притисака који долазе ’одозго’, наглашавам да на нас није било никаквих притисака. Могли смо да радимо опуштено што се тиче тога, али не и што се тиче обима посла.
