Акценти са јавне расправе   Тим Министарства просвете представио је на трибини у Београду новине у Нацрту и одговарао на примедбе. У вишечасовној дискусији приватни издавачи критиковали предложени текст, предвиђајући брзопотезну ревизију ако се документ усвоји с предложеним решењима Слободанка Ружичић, одговорни уредник за основну школу у Заводу за уџбенике, отворила је дебату на скупу у Београду који је организовало ресорно министарство са конкретним примедбама на Нацрт закона о уџбеницима и предлозима своје издавачке куће. Јавна расправа о овом документу започела је у Нишу крајем новембра, а завршиће се у Суботици до 15. децембра, када ће се посебно прочешљати решења о уџбеницима националних мањина. О новинама у Нацрту „Просветни преглед” је писао у два наврата, а текст у најновијем броју посвећен је трибини која је одржана 3. децембра у престоничкој Основној школи „Свети Сава”, на којој је тим Министарства просвете, на челу са помоћницом министра просвете проф. др Зораном Лужанин представио нова решења и одговарао на примедбе присутних, међу којима је било највише издавача. У вишечасовној ди-скусији приватни издавачи критиковали су предложени текст, предвиђајући брзопотезну ревизију уколико се усвоји са предложеним решењима – оценивши их веома рестриктивним и погубним по њих. Проф. Лужанин је у том разговору најавила и да се у Министарству већ ради Нацрт кључних правилника, који ће бити коригован у складу са примедбама са јавне расправе. Ружичић је, поред осталог, предложила да се у списак других наставних средстава која могу бити саставни део уџбеничког комплета додају речници за стране језике, и размотри статус обавезне школске лектире. И питала да ли електронски додатак пролази процедуру одобравања. Према њеним речима, Нацртом није предвиђена могућност да се приручници за средње стручне школе (су)финансирају из буџета, док све друго јесте (уџбеници, приручници за образовање одраслих, наставна помагала). А они су, у већини случајева, нискотиражни наслови који се продају у малом броју примерака. Зато сматра да предлагач закона треба да предвиди могућност да се, као све остале категорије, (су)финансирају из буџета. Ружичић је пренела и став Завода за уџбенике да закон треба да предвиди лиценцирање издавача за уџбенике са строжијим условима него у постојећем закону. – Према члану 13, став 2 јавни издавач и приватни издавачи имају једнака права и обавезе – што није тачно, с обзиром на чињеницу да се у члану 17 јавни издавач обавезује да, ако нико други неће, припреми уџбенике и приручнике за средње стручне школе који су непрофитни. Чак неки од њих доносе губитке, без финансијске подршке државе, пошто се у овом нацрту не помиње термин нискотиражни уџбеници, нити се предвиђа постојање фонда за нискотиражне наслове – навела је Ружичић. По њеној оцени, природно је да се држава обраћа јавном издавачу, што је механизам из претходног периода, јер јавни издавач од свог оснивања 1957. године обезбеђује све потребне материјале за све нивое образовања за наставу на српском језику и језицима мањина и за ученике са посебним потребама. Овај концепт је био одржив док је јавни издавач имао сигуран пласман уџбеника који доносе зараду и тај новац је преливао на нискотиражне наслове… Aли, у овом тренутку, када послује у тржишним условима, овакав концепт нема ни правну ни економску логику и потребно је одлучити се за један модел: или иста права и исте обавезе или посебне обавезе морају да подразумевају посебна права, оценила је уредница Завода за уџбенике. У име приватних издавача генерални секретар Удружења издавача и књижара Србије др Вук Вукићевић прочитао је писмо генералног секретара Међународне асоцијације издавача Јенса Бамела министру Вербићу, у коме се изражава забринутост због Нацрта закона о уџбеницима – јер, по њиховој оцени, „предложени закон може да изазове велику и непоправљиву штету издаваштву уџбеника у Србији, доводећи до уништавања значајног дела ове делатности”. – Разумели смо да је намера владе да, предлажући нови закон, побољша образовни систем у Србији, али сматрамо да ће последице довести до смањења квалитета и ширење избора уџбеника и наставних средстава – стоји у писму. У њему је наведено и да лимитирање цена угрожава уобичајено пословање на тржишту уџбеника и обесхрабрује инвестиције издавача у нове, иновативне и одговарајуће висококвалитетне уџбенике… те да нова педагогија и нови методи у настави никада неће имати 15 посто тржишта на свом почетку… Министру просвете у сличном тону писао је и председник Европске федерације издавача Пјер Дитијел. Вукићевић је, такође, пренео став домаћих издавача да се у седам чланова Нацрта дају огромна овлашћења министру и министарству, што је у супротности, како је оценио, са политиком владе, да се ослободи непотребних ингеренција „јер је то у интересу нашег образовног система”. На неке ставове одмах је реаговала др Лужанин – рекавши да мора да се огради од тешке оцене да Министарство гаси издаваштво. – Нико не гаси издаваче и врло смо спремни да излазимо с подацима колико ко има запослених и ко може остати без посла. Ви сте ми дали податак да имате приход од 600 милиона, а 27 запослених и пребацивање на причу да ће аутори и уредници остати без посла можда важи за две или три издавачке куће, а можда ни за њих. Анализом аутора појединих уџбеника на случајан начин утврђено је да су сви аутори запослени, чак и на местима која се финансирају из буџета.Тиме се ограђујемо од тога, да уколико нека издавачка кућа више не продаје уџбенике, да ће неко остати без посла – предочила је помоћница министра просвете, уз напомену да што се тиче примедби на превелика овлашћења министра, он потписује само уџбеник, а све остало је на нивоу Завода за унапређивање образовања и васпитања. Лужанин је, такође, изјавила да закон ограничава цену само онога што ће сваки родитељ или старатељ морати да купи детету… Одречно је одговорила на питање да ли ће школска лектира бити део уџбеничког комплета и казала да се укида лиценца за издаваче, али уводи за уџбенике… Она је обавестила учеснике расправе да се у Министарству ради на изради регистра наставника у школама и високошколским установама и да је започет пројекат регистра уџбеника, (да се види шта се, где и како користи). Тихомир Николић, из Савеза слепих Србије, дошао је на јавну расправу и рекао да већ 30 година сарађује са Заводом за уџбенике на прилагођавању уџбеника за штампање Брајевим писмом. – Морам да кажем да ће 2018. бити тачно 100 година од како је организовано образовање слепих и да су уџбеници још увек највећи проблем. Кад је била специјална школа, онда је било лако, постојала је једна установа, Завод за уџбенике је то добро радио, а ми смо испратили програм од 2006. до 2012. и успели да за основну школу обезбедимо доста уџбеника. После 50 година организованог образовања појавио се и уџбеник за музичко, а први уџбеник за ликовно на Брајевом писму добили смо после 55 година – рекао је Николић и додао да, ако се сви опредељујемо за инклузивно образовање, онда мора да буде јасно да делу тог инклузивног образовања припадају и слепи. – Слушам на радију и читам у штампи, кад се говори о инклузивном образовању, сви се „хватају” за Роме и немам ништа против тога, али ми имамо страшан пад квалитета образовања слепих. Сви говоре да су ученици супер, добри, али кад дођу у средњу школу, онда се покаже да доста тога не знају. А многи људи који се баве издаваштвом нису обавештени о проблемима уџбеника – указао је Николић. За члан 5 који регулише питање равноправности и антидискриминације, рекао је да је „то ствар на папиру”. – Ако имате 50 задатака у уџбенику који каже попуни, напиши, избриши, нацртај, то слеп не може да ради… и аутор, ако има пред собом инклузивну школу, и сам мора да буде инклузиван… Оцена уџбеника, по Николићу, мора да садржи и степен инклузивности – што значи да у тој комисији мора да буде више стручњака за сваку област специјалне педагогије и едукације, „зато што су слепи најјачи корисници уџбеника који издавачи објављују, јер раде по редовном програму и треба им само прилагодити неке ствари и односе”… – У сваком случају очекивали смо да ће нам тај закон донети више уџбеника, али наши проблеми нису решени – подвукао је Николић и отворио и питање бесплатних уџбеника за слепе. – Дајте их стварно бесплатно, ако не на Брајевом писму, онда бар у звуку. Љиљана Маринковић, директор Издавачке куће Креативни центар, изјавила је да је у издаваштву 10 година и да се за то време променило седам министара просвете и седам различитих политка према уџбеницима и уџбеничком издаваштву. Овај нацрт ће, по њеном мишљењу, донети бројне проблеме који сигурно неће учинити корак напред ка бољем образовању. Многи чланови су, оценила је, конфузни и неспроводљиви. За члан 18. на пример, који говори о граници од 15 посто који уџбеник мора да пређе да би ушао са списка у каталог уџбеника, рекла је да издавачи не виде која је то тачно основа за обрачунавање 15 одсто, да ли је то број деце која уче у школској години када се каталог прави, или је то број деце за наредну школску годину, то јест, да ли се то односи на децу која уче само на српском… Она је прогнозирала да ће се отворити низ проблема кад закон буде почео да се примењује и да „ћемо доћи у исту ситуацију као раније, да ће се тек кад закон почне да се примењује уочити сви недостаци и неправилности”… Овај закон није донео конкретна и спроводива решења, по оцени Љиљане Маринковић, па очекује ревизију чим буде почео да се примењује. Нада Осмајић, директорка ИК „Нови Логос” питала је како ће се понуђеним решењима остварити циљ предлагача закона да квалитетан уџбеник буде доступан сваком издавачу. – Наишла сам на кратке рокове у члановима 17, 21 и 22 за израду уџбеника. Уколико се узме у обзир поступак експертизе, издавачима не остаје више од три месеца да напишу квалитетан уџбеник, а сви издавачи знају колико је тешко направити квалитетан уџбеник и за годину дана. Такође, жели се ограничавање броја страна уџбенику, а не мењају се наставни планови и програми. – То лепо звучи, али ако не промените наставни план и програм и не кажете да растерећујете градиво, ви не можете да напишете уџбеник мањег обима, а да не изгубите на квалитету. То је јасно јер бисте у том случају морали да избаците примере, илустрације и графиконе… и тако ћете натерати родитеље да купују додатна средства, која ће бити мање доступна, јер не дозвољавате наставнику да их препоручи деци, или ће родитељи морати да плаћају додатне часове да би њихова деца савладала градиво предвиђено наставним плановима и програмима… – навела је Маринковић, уз опаску да овај закон дестимулише рад на новим уџбеницима, самим „орочавањем” на четири године… Она је демантовала информације које се, како је изјавила, већ четири године провлаче у медијима, а по којима је тржиште уџбеника тешко 100 милиона евра. – И кад се прича о издавачима, увек се помиње та цифра – рекла је, уз коментар да у АПР може да се провери које се све издавачке куће баве издавањем уџбеника и саберу њихови промети. Она сама је дошла до цифре од 30 милиона евра и рекла да издавачи нису профитери. О. Н. АНТРФИЛЕИ: СУМЊА Зорана Лужанин је саопштила да ће се обим уџбеника одређивати планом уџбеника и да то не подразумева да треба да буде што мањи. – Да ли сумњате у ЗУОВ, у стручне људе, у Национални просветни савет, запитала је издаваче. Да? Па, испада да не сумњате само у себе! Ја верујем у систем и сматрам да га треба развијати – рекла је и поручила издавачима да, ако сумњају у све, постојаће Етички кодекс. – Ми као Министарcтво никада нећемо сумњати у све институције, али ћемо се трудити да све што је неправилно приметимо и исправимо… Можете да кажете да ћемо завршити на суду, то је легитимно, али вас позивам да будете конструктивни… – поручила је Лужанин. СПОР Уколико издавачи не буду имали другу могућност, нажалост, правду ће потражити на уставном и међународним судовима, а то није добар начин, изјавила је Гордана Кнежевић Орлић, директорка ИК „Клет”, уз опаску да Министарство просвете треба да покаже како се прави тим, како се сарађује на пројектима и како се долази до заједничких и квалитетних решења. Она је рекла и да ће издавачи своје предлоге упутити на адресу Министарства. АУТОРИ Према оцени Владимира Стојановића, представника аутора, у јавној расправи се само четири пута поменула реч аутор, „а без њега не може да се створи уџбеник”. Он је имао утисак да Закон уопште не третира аутора као „важну страну”. Овај математичар и аутор стотинак књига на трибини је представио и могући сценарио по коме ће се школе снабдевати уџбеницима: – По роковима који су дати, ауторима остаје само три месеца за писање квалитетног уџбеника. Тесни су и рокови за штампање и презентацију и избор уџбеника… Издавач такође мора да издвоји велики новац да би промовисао уџбенике, а по Нацрту није сигуран ни да ли ће ући у каталог. Он је израчунао да ће издавачи и аутори морати да се појаве сваки дан на 50 места јер ће имати само месец дана за промоцију…