ЗАНИМАЊА КОЈА НЕ ПОСТОЈЕ ЧЕКАЈУ МИЛИОНЕ ЉУДИ
Колико се свет убрзано мења најбоље говори податак да пре двадесет-тридесет година нека данас најтраженија занимања нису ни постојала, попут програмера за мобилне апликације, стручњака за дигитални маркетинг, али и зумба инструктора… Како ће изгледати тржиште рада за наредне две-три деценије нико не може да претпостави и зато су огромни изазови пред образовним системом, који треба да образује младе људе за послове будућности.
Једно је сигурно, у будућности ће бити тражена високо развијена технолошка знања, односно висок ниво информатичких способности за све послове.
Према речима председника Савеза економиста Србије Александра Влаховића, свет, па самим ти и Србија, суочиће се са новим трендом на тржишту рада. Због дигитализације, али и многих послова које ће уместо човека радити роботи, процењује се да ће до 2030. године бити угашено око 400 милиона радних места, а да ће више од 260 милиона људи радити послове који данас не постоје.
На недавно одржаној Међународној конференцији о будућем образовању, навео је да се очекује да ће до 2022. године 48 одсто основних вештина, за било који посао, морати да се надограде. То значи да завршетак школовања не значи и крај учења. Стално усавршавање, како напредују технологије, биће неопходно у многим областима.
– Већ се зна да ће за послове будућности сваком појединцу бити потребни виши ниво знања и боље вештине. Хоћемо да имамо економију која је заснована на знању, тако да образовни систем мора да преузме главну улогу у том процесу, као кључни фактор – нагласио је Влаховић.
И они најбогатији размишљају како да се носе са новим изазовима, како успоставити образовни систем да економија иде узлазном путањом. На светском нивоу нема довољно наставног кадра, упозорио је председник Светске академије уметности и наука Хјетор Гургулино де Соуза.
– Изван образовног система тренутно је 236 милиона деце, само 14 одсто деце у слабије развијеним земљама завршава средње образовање. То су велики изазови за све нас. Глобално је велика потражња за високо образованим кадровима и образовни системи биће фокусирани да студије заврши на стотине милиона студената у следећих 15 година – рекао је Гургулино де Соуза.
Председника Српске академије наука и уметности (САНУ) проф. Владимира Костића окупира будућност универзитета. Анализирао је више питања, па и какви су изазови пред универзитетом, колико је политизован и шта би смело да буде дозвољено.
– Верујем да се ових дана суочавамо са кључним проблемима универзитета које треба препознати… Дешава се глобализација свега и својеврстан је изазов кључна промена универзитета који има богату историју. Универзитет би требало да буде расадник најквалитетнијих људи – нагласио је Костић.
Од започете реформе образовног система у Србији очекује се да младе генерације оспособи за будућност, за нове послове који још не постоје и које још не можемо да замислимо како ће изгледати.
Напредак неке земље, у сваком погледу, зависи од образовног система, јер узлазном путањом данас иду она друштва која се заснивају на знању, иновацијама, култури, креативности, слободи мишљења.
Важно је и да се образовни систем повеже са тржиштем рада, да се стално ослушкују потребе, да се стално иновирају постојећи и уводе нови образовни програми.
Премијер Србије Ана Брнабић нагласила је на скупу у САНУ да је циљ реформи, које се спроводе у образовању, да се направи систем који неће учити децу шта да мисле, већ како да мисле и да их припреми за 21. век.
– Зато је образовање као тема међу приоритетима Владе Србије, ако не и најважнија тема. Током историје оно што је одређивало успех неке нације и друштва било је образовање – навела је она и додала да у свету, који се брзо мења, „успех и конкурентност, хармонија и срећа неког друштва” зависе од квалитета образовања.
Подсетила је да су, у складу са дигитализацијом, интернет добиле скоро све школе у Србији, да је уведен бежични интернет у 500 школа, а циљ је да до 2021. године све школе буду дигитализоване. Од ове школске године уведено је 10.000 дигиталних учионица за 200.000 ђака широм Србије. Уведена су и нова специјализована одељења у гимназијама. Осим математике и страних језика, сада постоје и одељења за надарене из информационих технологија, затим биологије и хемије, а од наредне школске године планирају се и одељења за надарене из историје и географије.
Информатика је постала обавезан предмет од петог разреда, а од наредне јесени ђаци ће учити алгоритамски да размишљају од првог основне. Развија се и дуално образовање, које подразумева учење кроз рад.
С. Т.
Антрфиле
БЕОГРАДСКИ СКУП
Глобална конференција о будућем образовању покренута је пре пет година, како би се одговорило на изазове савременог друштва. Прва конференција одржана је у Берклију (САД) у октобру 2013, друга у Риму (Италија) у новембру 2017. и трећа у Рио де Жанеиру (Бразил) у новембру 2018. Четврта Међународна конференција о будућем образовању, недавно одржана у Београду, трајала је два дана, а на сесијама је учествовало око 200 гостију из 30 земаља широм света.
