НАЈБОЉА ТЕХНОЛОШКА ИНОВАЦИЈА У 2020. ГОДИНИ

НАЈБОЉА ТЕХНОЛОШКА ИНОВАЦИЈА У 2020. ГОДИНИ

Знање – локомотива напретка

 

На такмичењу Најбоља технолошка иновација у 2020. години, за које је било пријављено 150 тимова са укупно 536 учесника, проглашени су најбољи и додељена средства за развој идеја и пројеката, из фонда који је износио шест милиона динара.

У категорији „Најбољих иновативних идеја” за средњошколски узраст победио је тим ВАХ са иновативним пројектом „Виртуелна аналитичка хемија”, нишке Гимназије „9. мај”, а за студентски узраст тим „Антикорозиви” са Технолошко-металуршког факултета у Београду, са иновацијом „Производња еколошки прихватљивих антикорозивних средстава за добијање индустријских премаза”.

У финалној конкуренцији средњошколаца нашли су се још тим „Стат” Технолошке школе Ужице, са инвенцијом „Паркинг сервис”, и тим „Водочистачи” из лозничке Гимназије „Вук Караџић”, са иновацијом „Уређаји, инсталације и технолошка решења за бољи квалитет воде”.

Победник такмичења у категорији „Реализоване иновације” је крушевачко-књажевачка екипа „Сома”, са пројектом „Биоразградиви стиропор биопорин” (главна награда – милион динара), други је тим „ХеликоСтоп” из Новог Сада и иновација „ХербЕЛИКО” (750.000 динара), а трећи је ваљевски „Занус” са „Иновативном продукцијском роботиком” (500.000).

У име свих учесника организаторима се захвалио Никола Станојевић, из победничког тима „Сома”, који је обећао да ће његова екипа покушати да се одужи тако што ће радити да Србија постане „чистија, зеленија и слободнија од загађења”.

Финалисти у категорији реализоване иновације, уз прва три тима, били су и тим „Противпожарни”, са иновацијом „Производња експандирајућег материјала за пасивну заштиту од пожара”, из Крагујевца (4. место), „Прим” из Крњева са пројектом „Озон” (5. место) и шести, новосадски тим „Енерџи пулс” и „Current Profiler, Thermal Cube, Encoder Shield”.

Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији, као државни пројекат, одвија се у континуитету од 2005. године, у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Србије, а од 2007. укључени су и иноватори из Републике Српске. Реализација је поверена организационом тиму са Факултета техничких наука у Новом Саду и Технолошко-металуршког факултета у Београду, а партнери у организацији су Привредна комора Србије и РТС.

У протеклих 16 година, након учешћа на такмичењу основано је 85 нових предузећа, укупан број тимова износио је 2950 (од чега 139 средњошколских и студентских), са 9005 такмичара. Направљен је 1161 бизнис план, одржано 470 тренинга, а укупан расподељени наградни фонд у том периоду износио је деведесет девет и по милиона динара.

Ове године награде најбољима уручили су проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, и професор Драган Повреновић са Технолошко-металуршког факултета.

У предузетништву и иновацијама је будућност и важно је што је то дефинисано и важним документом – Стратегијом за развој науке, која је управо усвојена, рекла је државни секретар.

– Имамо стратегију која ће важити до 2025, под мотом „Моћ знања”, који управо реферише на овакве иноваторе, на које смо поносни – нагласила је.

У будућности она се нада и све већој спрези науке и привреде, која би била крунисана тржишним успесима.

– Свих ових година у нашој заједници покушавали смо да пронађемо оног једног од 100 људи, који може бити креативан и иновативан – „локомотива која вуче напред”. Тај један од сто је „ретка зверка” и ми смо желели да на овом такмичењу окупимо такве људе – подвукао је проф. др Повреновић.

У овом процесу, у рецензензирању пројеката, учествује и око 500 наших стручњака широм света, а развијен је и посебан, наш систем рангирања иновација, који је толико успешан да је преузет и користи се на много места у свету за оцењивање сличних пројеката.

– То значи да и ми нешто вредно можемо да понудимо другима, када тачно знамо шта треба да урадимо. А коначни циљ свих ових напора јесте да се иновације остваре и дођу на тржиште, где просечно на сваки уложени динар поврате – чак 90! – вели Повреновић.

Међу запаженим иновацијама, које су остварене домаћим снагама, Дукић Мијатовић је истакла и једну која је данас посебно актуелна, а то је домаћи ЕЛИСА тест за детекцију вируса који изазива COVID-19, а који је развила др Марија Гњатовић.

Са завршетком претходног отпочео је и нови циклус такмичења, а у току је пријављивање за 2021. годину. Рок за пријаву иновативних средњошколских и студентских идеја је 15. март, док је за сениоре, у категорији реализованих иновација, рок 5. мај. Такмичење је отворено за све грађане Србије и Републике Српске, независно од завршеног нивоа образовања, узраста или било ког другог услова. Детаљне информације и упутства за конкурисање могу се наћи на веб-адреси inovacija.org.

 

Д. Јелисавчић

 

 

 

АНТРФИЛЕ:

НАЈБОЉИ СРЕДЊОШКОЛСКИ ПРОЈЕКАТ

Виртуелна хемија за школе и ентузијасте

 

У име тима ВАХ признање су примили ментор тима Александра Гошњић Игњатовић, професорка хемије у Гимназији „9. мај” у Нишу, и члан тима Стефан Митровић, некадашњи ученик ове школе, сада студент електронике на нишком универзитету.

– Наша иновативна идеја симулира хемијску лабораторију, чиме школама које јој иначе немају приступ омогућавамо да виртуелно вежбају и изводе огледе које не могу у физичком свету. Желимо да помогнемо професорима, школама и ученицима, али и обичним људима који желе да се баве хемијом, али немају услова, како би могли да усавршавају своје знање кроз експерименте и напредују кроз науку – објашњава за Просветни преглед.

Апликација је направљена у софтверу Unity, који школе у Србији већ имају, па неће бити изложене додатним трошковима. ВАХ ће долазити у школе као софтверски пакет или ће моћи да се преузме са званичног сајта. Пробну верзију моћи ће да користи свако, али ће прво бити прослеђена школама, како би се тестирала функционалност и омогућило усавршавање виртуелне лабораторије.

– Када уписујете 6. или 7. разред основне школе, помислите на разне експерименте које ћете да изводите кроз прве озбиљније контакте са хемијом. У реалности то уопште нисмо имали, недостајао нам је тај практични део. Зато смо ми то хтели да омогућимо будућим студентима, ученицима школа које немају услове за лабораторијски рад – прича Митровић о разлозима који су их мотивисали на овај пројекат.

Сајт Виртуелне аналитичке хемије налази се на адреси vahcompany.weebly.com, где се може наћи више детаља о историји идеје и самом тиму који је развија, а који, осим нашег саговорника, чине Мила Пројовић (ученица 3. године), Милан Стојановић (студент електронике), Јован Павковић (студент дизајна за видео-игре), као и Лука Павловић, ученик прве године гимназије, ИТ смер.

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn