НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ

Солидарност и веће обавезе за све

Иако су протекле месеце обележиле бројне измене уобичајене рутине, а наставници и ученици били су принуђени да брзински савладају све препреке које су се нашле на њиховом образовном путу, нова школска година ипак је пред нама. А са њом и нове обавезе. Овога пута, без сумње, другачије и много веће и то – за све!

Од како је свет захватила пандемија вируса ковид 19 често слушамо како се човечанство суочава са потпуно новим приликама, које у огромној мери мењају устаљени начин живота и навике, а са тим и планове за будућност. Многе је обузело осећање неизвесности, са застрашујућим, видљивим разлозима. Да бисмо схватили ситуацију у којој се као грађани света налазимо ваљало би имати на уму да су пандемије харале нашом планетом и у ранијим раздобљима. На мање или више суров начин, али увек болно, мењајући човеков поглед на свет, а са тим и понашање.

Епидемија корона вируса, која нас је затекла минуле зиме, веома подсећа на оно што се некада дешавало. Ипак, цивилизација је сада на другом ступњу, а развијене информационе технологије доприносе да се, с једне стране, прописане мере заштите лакше поштују, јер су људи у могућности да обављају послове и од куће, а са друге стране, доводе до великих промена у понашању човека као друштвеног бића. Нови начин комуникације, који захтева одређену справу – рачунар или „паметни” телефон – подразумева дистанцу. Ону физичку. Издвојеност. То ће свакако утицати и на начин на који ће се савремено друштво ухватити укоштац са изазовом учења и подучавања, што је, без сумње, један од најбитнијих ослонаца сваке људске заједнице. Јасно је да се од учења и васпитања нових генерација не може одустати. Истовремено, ваља се прилагодити приликама које се, што се здравствене заштите тиче, готово свакодневно мењају.

Уз поштовање препорука лекара, извесно је да је за децу у овом посебном тренутку од пресудне важности далеко веће ангажовање школе, као система – учитеља, наставника, професора, стручних сарадника. Наравно и родитеља, чија су одговорност и учешће у школовању потомака неупоредиво значајнији него раније, али и саме деце. Нових и „старих” ученика. Једноставније речено, физичку издвојеност, на коју смо били приморани дуже време, треба обогатити нечим што су раздвајање, страх и неизвесност ставили у други план, а то је – солидарност између свих који учествују у „ланцу школовања”. Једино тако деци ће бити олакшано да савладају прва слова и усредсреде се на ново градиво и озбиљније проучавање нових школских предмета. Јер, треба имати на уму да ће њихова пажња овога пута бити ометана са више страна, а ни могућности приступа рачунарима и интернету нису једнакe за све.

– С обзиром на то да је ђацима у претходном периоду настава уживо била ускраћена, они су били лишени и школске рутине, која је посебно важна у нижим разредима, како би се обезбедили повољни услови за учење. Претходно полугодиште несумњиво је довело и до неједнакости учешћа, јер и ђаци из истих одељења нису имали равноправан приступ школском садржају, зависно од породичних услова у којима се налазе, односно од различитог приступа новим информационим технологијама. Стога би у новој школској години требало учинити све да такве разлике међу ученицима не буду наглашене – каже за „Просветни преглед” др Катарина Гвоздић, доцент на Факултету за психологију и едукационе науке Универзитета у Женеви.

Јасно је да део школске свакодневице мора да буде и много веће ангажовање родитеља, тим пре што се већина њих определила да им деца иду у школу, а не да прате наставу онлајн. У ситуацији када се и многим родитељима мења начин на који обављају посао и зарађују за живот породице, то свакако неће бити лако. Међутим, ово јесте тренутак за повишени степен одговорности, јер је популација најмлађих уједно и најосетљивија у психолошком смислу. А и ауторитет, који је обавезан за школски систем, мора бити очуван.

С тим се слаже и Марија Манојловић, психолог у Развојном саветовалишту београдског Дома здравља „Звездара”, која се свакодневно бави управо проблемима најмлађих.

– Свака промена у систему изазива краткотрајну кризу, која траје док се чланови система не прилагоде на новонастале околности – каже Марија Манојловић и додаје да је у околностима у којима су промене тешко предвидиве појединац стално у стању неизвесности, ишчекујући коначно решење проблема. То, наравно, не значи да ће сви постати анксиозни или потиштени. Треба узети у обзир и друге срединске и генетске чиниоце, али се може очекивати да су рањиви појединци под већим ризиком за развој поменутих тегоба.

– Када говоримо о ауторитету, морамо поменути да су новонастале прилике велики изазов, како за ученике тако и за наставнике. Рекла бих да је у неким случајевима, поготово код млађе деце, реч о дифузији ауторитета, будући да ђачке обавезе углавном до деце стижу преко родитељских Вајбер група. Осим тога, у случајевима „школе код куће” родитељи су ти који надгледају своју децу у изради задатака. Када говоримо о старијој деци, која су самостална у извршавању домаћих задатака, очигледно је да наставници морају да прилагоде методе, како би одржали континуитет и дисциплину у раду. То свакако није лако – истиче Марија Манојловић и додаје:

– Када је реч о методама учења, онлајн настава пружа нове могућности, али и ограничења. Пре свега због самодисциплине и могућности одржавања пажње, што код већине деце видим као највеће изазове при самосталном обављању школских обавеза. Сматрам да је неопходно начинити додатан напор како би се створила радна рутина, која ће повратно утицати и на мотивисаност деце.

Да ли ће школе и даље остати места где ученици стичу пријатеље за читав живот? Или ће се дружење све више премештати ка друштвеним мрежама? Много тога зависи и од тока пандемије.

Што се социјализације тиче, наше саговорнице сагласне су да је она због прописаних мера заштите знатно отежана, али истичу и да је здравље на првом месту. Услед вишемесечног одсуства из школе многа другарства настављена су преко мобилних телефона или рачунара, поготово уколико дете није довољно самостално да само излази из куће. Са новим изазовима на пољу социјализације, уколико се ништа не промени, сусрешћемо се када захладни. Зато се сви заједно надамо делотворној борби светске заједнице против пандемије.

Александра Радовановић

Антрфиле

ПОДРШКА РОДИТЕЉА НАСТАВНИЦИМА

– Неопходно је да ђаци више него икад буду мотивисани и самодисциплиновани. Потенцијално одсуство системског решења и висок степен слободе узрокују дезорганизованост и хаотичност. Велики је изазов за школе и разредне старешине, којима је остављена могућност да координирају рад унутар одељења, на који начин да ту слободу искористе и задрже висок квалитет рада. Осим тога, чини се да су родитељи у овом тренутку више него икад у улози учитеља, те је битно да они пруже подршку наставницима и не ометају њихов ауторитет – истиче психолог Марија Манојловић.

Полазак у школу: шестаци ОШ „Милан Ђ. Милићевић” у Београду