ОБЕЛЕЖЕНИ СВЕТСКИ ДАН ДОБРОТЕ И МЕЂУНАРОДНИ ДАН ТОЛЕРАНЦИЈЕ

Хероји данашњих вредности

Много је узвишених појава, догађаја и ствари за које, бар теоретски, желимо да у нашим друштвима буду на пиједесталу. Тако се сваког дана у години негде у свету обележава неки феномен коме желимо да придамо важност.

Обично, као неке модерне „цивилизацијске хероје”, славимо особине или појаве које смо некад упознали као добре, а данас нам недостају, јер су готово прогнани из наше свакодневице. У већини заједница то су храброст и част, алтруизам, емпатија…, тек – друштво је задужено да склоп моралних регула, као и сваки механизам, редовно чисти и подмазује.

Као што стара изрека каже, највише се говори о ономе што немамо или чега има мало, па су тако у садашње време – о tempora, o mores! – два дана месеца новембра посвећена доброти и љубазности! Светски дан доброте обележава се 13, а Међународни дан толеранције 16. новембра. И нема везе који дан претходи којем, или га следи, мада би многи и у томе видели одређену симболику.

У енглеском оригиналу први појам је дефинисан као kindness, који се код нас преводи и као љубазност и као доброта, па тако, иако у српском језику нису заиста синоними, један другог подржавају и имају исти корен. Светски дан су 1998. успоставиле невладине организације окупљене у Светски покрет доброте/љубазности (World Kindness Movement), на оснивачком скупу у Токију, чиме су Јапанци још једном доказали како су нација која најозбиљније полаже на љубазност. Од тада се обележавање овог дана проширило и у земље у којима првобитно није био препознат по важности. Посебно место Светски дан доброте нашао је у васпитавању деце у образовним установама широм света.

Дан толеранције, на иницијативу Унеска, обележава се од 1995. године. Промовише светски диверзитет и људска права и служи као упозорење на последице нетолеранције, са којима се свет већ дуго суочава.

Оба појма – и доброта и толеранција – од великог су значаја за друштвени и социјални живот и рад у школи, односно било ком колективу – скреће пажњу психолог Вера Вујић, из Основне школе „Аца Алексић” из Александровца. Из године у годину на часовима васпитног рада са ученицима од 1. до 8. разреда она користи ове поводе да се о доброти и толеранцији разговара, налази њихов смисао, укаже на значај позитивног односа према околини.

– Доброта је мера нашег односа према другим људима. Бити добар је велико лично задовољство, па су се и многе хуманитарне акције организовале под слоганом „Доброта је пола здравља” – дефинише на свој начин овај школски психолог.

– А толеранција, у суштини, јесте поштовање и прихватање различитости. То значи да умемо да препознамо, разумемо и реагујемо на адекватан начин на нешто што је другачије, различито у односу на нас. И једна и друга особина подразумевају препознавање, саосећање, прихватање, потребу да разумемо и помогнемо – подучава она своје ђаке.

Панои посвећени доброти и толеранцији у овoј школи налазе се испред канцеларије психолога и сваке године осмишљавају се нови, како би били другачији, с неком новом кључном поруком. И што је важно, крај њих се пролази и са њих се знање може усвајати током целе године!

У немогућности да, на адекватан начин, у школи ове године обележе та два датума значајна за функционалну социјалну комуникацију, Вера Вујић, као илустрацију, наводи неке од најлепших мисли о доброти, које су њени ученици написали прошле школске године: „Доброта је љубав коју ми пружају другари.” „Свако има искру доброте у себи, али је неки показују ретко или је не показују никад.” „Доброта много зна и може, а говори само осмехом.” „Доброта се не описује речима, већ делима.” „Не треба бити добар према једној особи, већ према свима.” „Доброта је кад својим несебичним давањем учиниш људе срећним, а онда си ти срећан због њих.” „Доброта не долази сама од себе, већ од васпитања које носиш из куће.” „Доброта је извинити се кад погрешиш…”

Кључна порука психолога јесте – будите добри увек, а не по потреби. Нека доброта буде ваш начин живота!

И други пано о доброти, као и пано о толеранцији, у александровачкој школи испуњен је сликама које поручују: „Да ја не повредим тебе, да ти не повредиш мене, да нам под овим кровом, свима буде лепо.” А заједничка поука свих учесника може се сажети у реченицу: „Будите добри и толерантни и према себи и према другима, то је јако добар осећај!”

На тематске дане писали смо о језику, здравој исхрани, борби против трговине људима, борби против сиде, о особама с инвалидитетом, избеглицама и мигрантима, значају књиге, срца, менталног здравља или планете Земље… Писаће се о њима још, сваке године изнова, јер је понављање (како не истаћи) – мајка мудрости. Бар је за нашег вакта тако, јер свака генерација ону која је следи подучава знањима, вештинама и вредностима у којима и сама жели да живи, које жели да одржи као добра за друштво. Психолози, пак, кажу да се све мора усвајати постепено, прво наметањем, симулацијом пожељних понашања, како би постало интегрални део цивилизацијског корпуса. Отуда и формална обележавања имају значај, јер обезбеђују простор за суштину, па је тако међународни, светски, национални или какав други глобални и локални дан овога или онога увек леп повод да се, посебно најмлађима, скрене пажња на „пожељна општа места” која, ако се не негују, бивају скрајнута, нека и посве изгубљена.

Д. Јелисавчић

АНТРФИЛЕ

ГОРАЧИЋИ: ВЕТРЕЊАЧЕ ЛЕПИХ РЕЧИ НА ДАН ДОБРОТЕ

Љубазност и лепо понашање морају бити саставни део наших живота, а жеља нам је да се ове особине негују и другим данима, не само тринаестог новембра. Зато су се наставници са ученицима четвртог разреда Основне школе „Горачићи” на креативан начин подсетили речи које што чешће треба да користимо у свакодневном говору, како би нам свакодневица била пријатнија.

Како у четвртом разреду треба да се упознају са предметним наставницима који ће им предавати наредне године, ђаци су искористили прилику да са наставницом технике и технологије направе ветрењаче од папира у боји. На часу одељењског старешине подсетили су се чувене песме која говори о „четири чаробне речи којима се ружно понашање лечи” и на ветрењачама су управо њих исписивали – али и многе друге које одишу љубазношћу – као што су речи које илуструју најлепше људске особине. Сваког ученика чекало је и изненађење – бомбона и чоколадица – уз стиховану поруку, која га најбоље описује и истиче неки његов квалитет. Усхићени стиховима – и сами су састављали риме намењене својим другарима.

Ј. Ивановић