ОСНАЖИВАЊЕ ПРОСВЕТНЕ ИНСПЕКЦИЈЕ НА СВИМ НИВОИМА

Излазак из сенке

Глоса

Просветна инспекција, школске управе и правна служба представљају три стуба која морамо да ојачамо, јер је то основни предуслов за реформу образовања – поручио је министар просвете Младен Шарчевић, уз коментар да се тек после тога може мењати наставни план и програм, модел и начин рада

Просветна инспекција биће ојачана на свим нивоима новом кадровском политиком, најављено је на скупу републичких и покрајинских просветних инспектора који је одржан уочи овог издања Просветног прегледа, на коме је наговештено и повећање инспекторских плата, али и боља опремљеност ИТ опремом и путничким возилима, јер је рад инспектора претежно везан за терен. На састанку се чуло и да би до краја 2016. године требало да буде припремљен нацрт новог закона за службу која је „била веома запостављена минуле деценије”.

Према речима министра просвете Младена Шарчевића, број инспектора је годинама смањиван јер је било у моди да се напушта инспекција због малих плата и прелазака на пројекте, за које је уочено да су се најмање реализовали управо у Министарству просвете. Он је најавио интерну ревизију тих пројеката, нову систематизацију радних места, враћање оних који су некада радили као инспектори, уколико њихов рад није неопходан у другим службама, и појачање инспекцијских редова са 12 инспектора.

–Да бисмо уредили просветну сцену, поштовали закон и стандарде, јер се правила много крше, морамо да уредимо инспекције и школске управе – навео је Шарчевић.

У разговору са просветним инспекторима речено је да се велики број локалних самоуправа оглушио о потребу да именује инспекторе на локалном нивоу. За то су добијали новац из буџета, али су га трошили у друге сврхе. По речима министра, то се дешавало у 13 места које је посетио и сви локални функционери су већ добили налог да именују инспекторе и обећали да ће то и урадити.

Помоћник министра просвете за инспекцијске послове Богољуб Лазаревић предочио је да у општинским и градским просветним инспекцијама није попуњено 32 одсто места, иако је обим рада републичких и покрајинских инспектора повећан за трећину. Он је указао и на то да је број инспектора од 2003. године, када је формирана републичка инспекција, преполовљен. Од 38 инспектора, колико их је у почетку било, данас ради упола мање људи, иако је посао скоро удвостручен, јер данас обухвата (уместо три нивоа) цео образовни систем, од предшколског до универзитетског нивоа и науке.

Уз оцену да је међу приоритетима службе обука свих инспектора и најава плана да се појача контрола рада просветних инспектора на локалном нивоу, Лазревић је изјавио да је необично што је плата просветних инспектора нижа од зараде оних које треба да контролишу. То је поткрепио и примером – инспектори зарађују између 43.000 и 46.000 динара, док директори месечно примају више од 50.000 динара.

–То није у реду и покушаћемо да поправимо систематизацијом, повећањем броја радних места, кроз звања, платне групе и разреде – наговестио је Лазаревић, а његову изјаву потврдио је и министар.

Шарчевић је уверен да ће се попуњавањем инспекцијских редова на локалу и јачањем републичке инспекције, уз добро организоване школске управе, спречити склапање личних савеза који онемогућавају осниваче да имају већину када се одлучује о важним стварима.

Он је говорио и о реформи образовног система која неминовно следи.

–Просветна инспекција, школске управе и правна служба представљају три стуба која морамо да оснажимо, јер је то основни предуслов за реформу образовања – нагласио је Шарчевић, уз коментар да ће се тај посао уређивати наредних годину дана и да се тек после тога може прећи на измену наставних планова и програма, модела и начина рада.

Говорећи о технолошким вишковима, министар је подвукао да ће инсистирати на томе да се до краја ове школске године утврди ко прикрива радна места и где се појављује непотизам, те да је решен да иде до краја и сузбије самовољу и безвлашће директора и декана, тамо где се те појаве уоче.

–Да бисмо уредили ствари, покренули смо и обуку за директоре чије су школе на спољашњим прегледима добиле јединице и двојке, а размишљамо и о томе да лиценце не полагажу они са високим оценама, личним и на нивоу школе – најавио је министар, рекавши да постојећи системски закон мора да се мења због увођења дуалног образовања и промене састава школских одбора, у које треба да уђу и представници компанија.

О.Николић

ПРЕПОРУКА АГЕНЦИЈЕ

Нећемо одустати од курса зацртаног нацртом закона о инспекцијском надзору у области образовања који је започет прошле године, казао је Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете, уз опаску да је тај документ, по препоруци Агенције за борбу против корупције, предвиђао да се просветна инспекција подигне на републички ниво, јер је такав начин рада установљен у већини инспекцијских служби у Србији. – Агенција је увидела да постоје одређени проблеми у функционисању инспекције на локалном нивоу, пре свега, због честих измена састава просветних инспектора (из разлога који нису стручни), због чега нема континуитета у поступању. Сматрамо да та препорука има смисла и покушаћемо да је реализујемо кроз овај закон.

ЖАЛБЕ НА НАСИЉЕ И ОЦЕНЕ

Просветним инспекторима најчешће стижу притужбе на радноправне односе, а према речима Лазаревића, највише је жалби на насиље у школи и захтева за заштиту права ученика. Ипак, највећи број приговора током школске године односи се на оцене, посебно на полугодишту или на крају школске године.

ИНСПЕКЦИЈЕ, ПА СМЕНА

На новинарско питање да ли ће директори који крију радна места бити санкционисани, министар просвете Младен Шарчевић је рекао да ће онима који се оглуше о захтеве министарства прво послати просветну инспекцију, па инспекцију рада и, на крају, финансијску. Уколико и то буде безуспешно, смениће школски одбор. – Након тога су ми руке ʼвезанеʼ, али савест ће ми бити мирна, јер сам све покушао – изјавио је министар.

После 30.септембра, следећи пресек стања у школама биће 14. октобра. До сада су већ послата упозорења школским одборима да не праве савезништва са директорима, а ићи ће и упутства којим се траже имена нераспоређених и разлози због чега се то догодило. Министар напомиње да директори ипак не могу да сакрију сва слободна радна места и да се догађа да не желе да преузму технолошке вишкове.