ТИМ МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ ОСВОЈИО ПРЕГРШТ НАГРАДА

ТИМ МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ ОСВОЈИО ПРЕГРШТ НАГРАДА

Првo место у Алма Ати

 

На Четрнаестој међународној Жаутиковскa олимпијади из математике, физике и информатике у Aлма Ати, Казахстан, тим Математичке гимназије освојио је прву награду, а појединачно су освојили седам медаља. Из математике златне медаље додељене су Павлу Мартиновићу – који је проглашен и за апсолутиног победника – и Јелени Иванчић, а Игору Медведеву сребрна медаља. Сребрним одличјем из физике окитио се Марко Медведев, а Александар Станојчић бронзаном медаљом. У надметању у информаитчким знањима Момчило Топаловић изборио се за сребро, а Алекса Милисављевић за бронзу.

Овај победнички тим такмичио се под будним оком својих професора, лидера, Александре Димић и Бобана Маринковића.

Медаље су још сјајније, будући да су нa такмичењу учествовале 72 екипе, са више од 450 учесника из 15 земаља.

 

ОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ

Вежбе за „мале, сиве ћелије”

 

Збирке задатака из српског, односно матерњег језика, математике и комбинованог теста за припрему осмака за завршни испит објављене су 16. јануара на српском и језицима националних мањина, ове године раније него обично, да мали матуранти што пре приону на „посао”. Свака збирка садржи по 450 задатака, који су распоређени на основни, средњи и напредни ниво. У односу на прошлогодишње збирке промењена је петина задатака и у просеку задржан је однос 40 одсто питања основног и по 30 одсто са средњег и напредног нивоа. На крају публикација налазе се решења.

Нови задаци су осавремењени, повезују теме из различитих области или су стара питања замењена оним који ће ученицима бити занимљивији, да их подстакну на размишљање о предмету учења којим се баве, објашњава Драгана Станојевић, руководилац Центра за испите у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, који је са „Просветним прегледом” објавио ове публикације.

Тако, на пример, један од нових задатака из математике укључује размишљање о спинеру, играчки која је ове године постала апсолутни хит, али и напрезање „малих сивих ћелија” у задатку са биткоинима. То су, такође, теме популарне широм света.

– Такве задатке смо увели у збирке и због ђака који се до сада нису сусретали са тим појмовима, да их приближимо школском градиву – каже Станојевић.

Разлика у збиркама за српски језик у односу на лањске су текстови на које се сада односи сет питања, а не само једно, што је, такође, тренд који се негује и у другим међународним тестирањима, као што су, рецимо, ПИСА или ТИМСС. Према том „рецепту” ученици одговарају на питања различитих нивоа тежине на основу уводног текста, који замењује класично питање.

Код комбиноване збирке задатака из биологије, хемије, физике, историје и географије аутори су водили рачуна да се испоштују сви образовни стандарди, на којима се (и) заснива завршни испит.

Основни задатак збирки је да ђацима приближи модел задатака, који ће се наћи на завршном испиту у јуну, и да им омогући да самостално вежбају и проверавају своје знање. Уколико осмаци буду марљиво вежбали, ове збирке им могу гарантовати успех на малој матури, јер је у изради задатака учествовало око стотину наставника из основних, средњих школа и са факултета, чиме је, наводе приређивачи ових публикација, „осигуран квалитет у свим траженим елементима”. Њихово искуство обезбеђује да задаци буду у складу са наставном праксом, образовним стандардима и жељама за даље школовање.

– То ове збирке издваја на тржишту, као и чињеница да су рецензенти задатака и збирки угледни стручњаци у својим областима, што је још једна потврда квалитета ових издања – подвлаче у ЗВКОВ-у.

Све публикације могу да се купе у књижарама „Просветног прегледа” у Београду и Новом Саду и књижарама широм Србије или поузећем. Све три збирке заједно коштају 670 динара. Појединачно, цена збирке за српски или матерњи језик је 300 динара, збирка за математику 190 динара, а комбинована збирка 180 динара. За оне који желе да вежбају задатке и ван ових збирки, у продаји су и тестови са завршних испита претходних година.

О. Н.

 

 

 

 

 

Антрфиле

НОВИ ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ

 

Заједничка издања Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и „Просветног прегледа” последњи пут су припремљена по постојећим образовним стандардима. Нови су већ припремљени и врло брзо би требало да буду објављени, тако да ће следеће школске године збирке бити прављене по новим стандардима. Та новина важиће за следећу генерацију осмака.

Разлика у односу на постојеће образовне стандарде је да ће бити више засновани на компетенцијама, односно да нису усмерени само на садржаје, већ и на комептенције. – Обичним језиком речено, то значи да се очекује да ученици знају да решавају проблеме из свакодневног живота – каже Драгана Станојевић из ЗВКОВ-а, уз опаску да се на тај начин јача школски систем. Очекиваће се од ученика да повезују садржаје из различитих области унутар једног предмета и између више предмета.

 

 

 

 

ЕВРОПСКА АГЕНЦИЈА ЗА ПОСЕБНЕ ПОТРЕБЕ И ИНКЛУЗИЈУ У ОБРАЗОВАЊУ

Србија постала 31. чланица

 

Србија је постала 31. чланица Европске агенције за посебне потребе и инклузију у образовању (European Agency for Special Needs and Inclusive Education).

Ова вест је недавно објављена на званичном сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, уз коментар да ће чланство у Европској агенцији додатно допринети остваривању циљева Републике Србије у области инклузивног образовања, посебно кроз олакшавање сарадње са другим чланицама. На тај начин омогућиће се и приступ подацима о добрим праксама и анализама у другим образовним системима и кроз стручну подршку.

 

 

 

ВЛАДИМИР ПОПОВИЋ, ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР У МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА О НОВОМ КОНКУРСУ ЗА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКЕ ПРОЈЕКТЕ

Имамо намеру да обезбедимо будућност српске науке

 

 

Желимо реформу система, промену модела финансирања, прелазак на комбиновано институционално-пројектно финансирање и већу релевантност пројектних позива (утицај резултата истраживања на привреду и друштво)

 

 

Иако је средином децембра било најављено расписивање новог конкурса као прелазног решења до успостављања комбинованог модела финансирања науке, Министарство просвете, науке и технолошког развоја одлучило је да продужи постојећи конкурс за научноистраживачке пројекте, уз услове да се најлошији пројекти искључе и да се укључе млади истраживачи. Државни секретар у том Министарству проф. др Владимир Поповић за „Просветни прегледˮ објашњава да такво решење није новина, већ је све време фигурирало као једна од могућих опција.

– И у овој варијанти имамо привремени конкурс, али само за укључивање младих истраживача, студената докторских студија, и то на постојеће пројекте. Зашто не одмах конкурс према старим правилима, донекле коригованим? Желимо реформу система, промену модела финансирања, прелазак на комбиновано институционално-пројектно финансирање, већу релевантност пројектних позива (утицај резултата истраживања на привреду и друштво). То, према постојећим правилима, није могуће или је могуће у мањој мери. Треба нам нови закон, јер не желимо алиби решење. Са привременим позивом на две године реформа би, објективно посматрано, предуго трајала. Предложени модел се потпуно уклапа у већ усвојену Стратегију научног и технолошког развоја Републике Србије, као и Акциони план наше Владе – каже Поповић.

 

Да ли се прецизно зна колико ће пројеката бити искључено? Ако се не варамо, процену ће радити матични научни одбори. Да ли ће њихово мишљење бити пресудно?

– Планирано је да искључимо до 10 одсто пројеката. Тренутно финансирамо и један број пројеката који су у стагнацији, како организационој тако и научној. Стога, коначна одлука и неће бити тако тешка. Евалуацију пројеката, као и свих претходних година, радиће матични научни одбори. Матични научни одбори могу формирати и неку врсту панела за тај посао. Кроз форму мањег правилника или сличног правног акта дефинисаћемо и критеријуме, који ће бити и квантитативне и квалитативне природе, вероватно у једнаком односу.

 

Шта ће бити са истраживачима запосленим у институтима чији пројекти буду укинути? Треба ли научници да страхују да ће остати без зарада?

– Сви истраживачи који се искључиво пројектно финансирају (а то значи да су запослени у институтима) биће заштићени, уколико су остварили минималне резултате у претходних шест, седам година. То значи да ће им бити омогућено да се прикључе неком другом пројекту, уколико оном на коме су ангажовани није продужено финансирање. Додатно, студенти докторских студија са пројеката чије финансирање престаје моћи ће поново да конкуришу за укључење на друге пројекте, под потпуно једнаким условима као и нови истраживачи.

 

У оквиру продужетка постојећег циклуса, у другој половини фебруара, планирано је расписивање конкурса само за младе истраживаче, који могу да буду примљени на постојеће пројекте. Да ли ће неко имати предност и какав ће бити њихов статус у наредних годину дана?

– Критеријум ће свакако бити просечна оцена на претходним нивоима студија, а наредних дана донећемо одлуку да ли је могуће дефинисати и неке додатне критеријуме. Статус нових истраживача биће потпуно једнак статусу истраживача који су већ финансирани.

 

Да ли ће моћи да се пријаве и студенти докторских студија са приватних високошколских установа?

– Студенти докторских студија са приватних високошколских установа ће моћи да учествују, ако су те установе акредитоване научноистраживачке организације.

 

Најављено је и да ће око 50 места бити понуђено младима који су докторирали на иностраним универзитетима. Значи ли то да ће они бити укључени са поменутих 1000 младих истраживача у оквиру продужетка постојећег пројектног циклуса?

– Тако је, желимо да покажемо и да за наше научнике, који су докторирали на иностраним универзитетима, има места у научној заједници. Верујте, има наших људи који желе да се врате. Они нису тако бројни, али баш због тога им морамо дати ту могућност. Иначе, када је реч о 1000 младих истраживача, ово је први пут после седам година да се велика група младих истраживача укључује у систем. Тиме младим истраживачима шаљемо поруку да желимо да буду део наше научне заједнице, али и да имамо намеру да обезбедимо будућност српске науке.

 

План је да током 2018. буде урађен нови Закон о научноистраживачкој делатности. Највећа новина ће бити промена начина финансирања науке, на чему и научници и синдикат годинама инсистирају. Како ће тај модел функционисати у пракси? Речено је да ће 70 одсто плата научника запослених у институтима бити обезбеђивано из буџета, а остатак из пројеката…

– Поред научника и синдиката, и овај састав Министарства просвете, науке и технолошког развоја сматра да треба приступити промени начина финансирања научних истраживања у Републици Србији, те смо се одлучили да израдимо нови Закон о научноистраживачкој делатности. Радна група је формирана и она почиње са радом већ ове недеље. О конкретним решењима, као и о томе какав је однос институционалног и пројектног дела у заради истраживача, рано је говорити. Имамо више модела, па ћемо заједно са партнерима из научне заједнице дефинисати најоптималнија решења.

 

Новим законом је планирано успостављање Фонда за науку. Како ће се „пунити” тај фонд и да ли ће се из њега финансирати пројекти? Како ће Фонд функционисати у пракси?

– Формирање Фонда за науку је изузетно важна системска промена, велики реформски искорак. Планирано је да се компетитивни пројектни позиви финансирају кроз тај Фонд. У почетној фази Фонд ће се финансирати буџетским средствима, али основна је намера да се створе услови који ће довести да се Фонд пуни и средствима из приватног сектора. О начину управља Фондом одлука ће тек бити донета, на основу анализе најбољих искустава из других држава, али узимајући у обзир и специфичности нашег научног система. Верујем да смо, и захваљујући чињеници да нисмо спроводили исхитрене реформе, успели да сачувамо капацитет наше научне заједнице, која је изузетно квалитетна. То није само наше мишљење, већ и бројних експерата из читавог света.

 

Какве обавезе су пред институтима када се пређе на комбиновани модел финансирања? О чему ће морати да воде рачуна, када буду планирали своју делатност и да ли ће морати да задовоље неке услове да би се институционално финансирали?

– Наравно да се морају дефинисати минимални критеријуми за институционално финансирање института. Ту се у обзир морају узети и специфичности појединих научних области. Институти ће морати да дефинишу стратегије развоја за наредни период и да редефинишу своју мисију у новим околностима.

 

Да ли ће нови закон донети још неке значајне новине?

– Важећи Закон је донет 2005. године, а стање и околности су се од тада знатно измениле. Имамо и нову Стратегију научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. до 2020. године – Истраживања за иновације. Паралелно радимо и Закон о иновационој делатности, као и Закон о финансирању високог образовања. Сви ти закони су повезани и из тог разлога је једино исправно решење радити их истовремено. Намера је да отклонимо све слабости Закона, које смо уочили претходних година у његовој примени. Морамо створити законске услове за квалитетније повезивање научноистраживачких организација и привредних субјеката и на тај начин обезбедити још квалитетнији утицај науке на друштво.

 

Весна Андрић

 

 

 

 

 

АНТРФИЛЕИ

 

РЕГИСТАР ИСТРАЖИВАЧА НАРЕДНОГ МЕСЕЦА

 

На регистар истраживача се чека више од 20 година. Када ће тај посао бити завршен и шта ћемо сазнати, када подаци буду јавно доступни?

– Тај посао ће бити завршен током наредног месеца, бар када је реч о првој фази. Завршен Регистар истраживача подразумева и бројне модуле, које ћемо тек имплементирати, као што су: менторства, међународни пројекти, сарадња са привредом… Ми у Министарству верујемо да јавност у раду штити нас, али још више вредне истраживаче, те стога јавно објављен Регистар истраживача сматрамо важним и ултимативним постигнућем. Поготово када се узме у обзир колико деценија тај посао није урађен на ваљан начин. Када се претходном дода и за више од 15 одсто повећан буџет за науку у 2018, разлога за оптимизам сигурно има.

 

 

 

 

ВЕЋИ БУЏЕТ ЗА НАУКУ

 

Поменули сте да ће ове године буџет за науку бити већи. На шта ће тај новац бити потрошен и да ли ће истраживачи моћи да рачунају на увећана средства за материјалне трошкове?

– Укупни буџет за науку, када се узму у обзир организације – корисници буџетских средстава субвенција и средстава из међународних кредита и донација – износи 18,15 милијарди динара. У односу на прошлу годину то је повећање од 15,2 одсто, односно за 2,5 милијарде динара. Истраживачи ће свакако моћи да рачунају и на повећање директних материјалних трошкова за истраживање, јер је повећање зарада истраживача дефинисано на нивоу од пет одсто. Верујемо да је то добар, позитивни сигнал за нашу науку.

 

 

НАША ТЕМА: О ЧИТАЊУ И СЛОБОДНОМ ВРЕМЕНУ

 

КРАЈ ПРВОГ ПОЛУГОЂА: ПРЕДАХ ЗА ШКОЛАРЦЕ

Опробани „рецепти”

 

Школарци у Централној Србији вратили су се у школске клупе после новогодишњих и божићних празника, али не задуго, јер већ 1. фебруара одлазе на прави зимски распуст. Ти дани предаха могу се испунити којекако, свако по свом или родитељском ћефу. Важно је само да има идеја како да се потроши слободно време, али да се не претера у излежавању или захтевима да се уџбеник не испушта из руку, „јер треба поправити оцене и премостити рупе у знању”. Школски психолози, писци и издавачи нуде своје, опробане „рецепте”, у које спадају компјутерске игрице, разонода, дружење, али и откривање чари читања.

Иако књига код школараца одавно није у моди, нарочито тинејџерског узраста, управо се то препоручује као замена за дуго седење пред ТВ-ом или компјутером. Да то неће тећи глатко види се из најновијег истраживања код нас, 39 одсто школске деце више од два сата дневно проводи испред малих екрана или компјутера. Одрасли, међутим, не треба лако да одустану од жеље да њихови потомци (и)ли ђаци постану љубитељи књиге. Лични пример је у сваком случају најбољи…

 

 

 

 

НАЈБОЉЕ ИДЕЈЕ ЗА РАСПУСТ

Више разоноде и мање учења

 

Учење није само седење за столом, распуст је добра прилика да деца и родитељи посете неку изложбу, оду у музеј, на концерт… Али и у други крај града и истражују га, као да су у неком непознатом граду

 

Ближи се школски распуст, ђаци му се увек неизмерно радују. Ретки су „срећници” који су у прилици да заједно са својим родитељима или другарима користе дане одмора у неким од планинских центара и уживају у чарима зиме. Нажалост, већина проводи време код куће, уз телевизор или на рачунару. Деца без осмишљеног „слободног” времена су и на улици, дечјем игралишту, из досаде „упадају” у разне невоље.

Тинејџери ће сигурно сами осмислити слободно време, тешко да ће бити спремни да прихвате сугестије родитеља, али деца млађег узраста често једноставно не знају шта би радили са временом које им се нађе на располагању.

Да ли би деца, било да се ради о основцима или средњошколцима, требало да уче за време зимског распуста? Зашто и како је правилно да проведу дане одмора, питали смо Весну Јањевић Поповић, психолога у Основној школи „20. октобар” на Новом Београду.

– Почетак распуста је време предаха, забаве, породичног и пријатељског дружења. После предаха, да би дани били испуњени различитим активностима, зависно од потреба детета, неки ће искористити време да прочитају део лектире, други ће побољшати знање из неке области.

Посебно је важно за прваке да вежбају – пола сата, два пута дневно, сасвим је довољно – читање, писање, једноставне задатке, јер понекад оно што су учили пред сам распуст сигурно нису довољно понављали и није им „прешло” у трајније знање. Важно је да родитељи не претерују са жељама да дете „све надокнади”. Сигурно је да распуст мора бити забаван. Посебно, јер се ради само о две недеље, каже Јањевић Поповић.

Питали смо нашу саговорницу, у којој мери је важно дружење деце и родитеља и како би га требало организовати да буде и заиста занимљиво?

– Учење није само седење за столом, распуст је добра прилика да деца и родитељи посете неку изложбу, оду у музеј, на концерт… Али и у други крај града и истражују га, као да су у неком непознатом месту. Родитељи би требало да прате интересовања деце, па „излет” до пијаце, аеродрома, железничке станице, или дневни одлазак до било ког оближњег места, могу да буду права прилика да заједно откривају нешто ново и забавно. Можда ће неко покушати детету да покаже како изгледа вез или плетење, да уз малу помоћ украси сопствени део одеће или исплете јединствену – своју капу, на пример – прича саговорница „Просветног прегледаˮ.

Према њеним речима, креативно, корисно организовање слободног времена, у коме брзо може да се види резултат свог рада, подстицајно је и за дете, али и одрасле.

– Научимо их да нешто заједно кувамо, поправљамо, откривамо како функционишу кућни апарати. Дете које овлада новом вештином јача слику о себи као креативној и компетентној особи.

Интересовало нас је како је најбоље организовати слободно време старијим ђацима, које су њене препоруке, као искусног психолога у раду са децом тог узраста?

– За старије, на пример, ако им је у лектири текст Иве Андрића, зашто не би погледали како изгледа радна соба нашег нобеловца? Или да мајке и ћерке попију кафу у Конаку кнегиње Љубице … и науче какав је био положај жене у 19. веку и нашој историји! И интернет је сјајна прилика да сазнамо и научимо децу да користе компјутер за стицање знања, било да откривају шта се све у свом граду може, било да виртуелно посете неке градове, музеје, открију како функционишу сложене машине, вежбају стране језике – набраја школски психолог.

Додаје да би било лепо да и родитељ научи нешто заједно са својим дететом, подсети се ранијих знања о некој области или се направи виртуелно путовање, ако већ реално није могуће. За време распуста више је заједничког слободног времена за гледање филмова и телевизијских програма. Деца најчешће емисије гледају сама, па је ово прилика да се изаберу емисије школског програма, забавне, музичке, које можемо породично да гледамо. Није случајано, каже Весна Јањевић Поповић, што је омиљено гледање Слагалице, јер сви заједно могу да одговарају на питања.

Све друштвене игре могу да подстакну радост породичног окупљања, било да је реч о пантомими, занимљивој географији, погађањима тајанствених личности, али и спонтано учење, сматра она.

О томе да ли родитељи греше у нечему, када су у питању навике деце на распусту, и шта би требало променити, Весна Јањевић Поповић каже да обично први дани распуста и празници мењају свакодневне навике у ритму спавања, исхране, сате поред ТВ-а или компјутера… За кратко време промена прија, али за дуже време не одговара природи и потребама деце. Зато је треба променити и направити мали породични план како да заједно искористимо време за посете, излете, шетње, заједничко гледање телевизије или спортске активности, саветује и додаје да, наравно, није наодмет ни мало вежбања области које су у претходном полугодишту пропуштене, ако их је уопште било.

Александра Радовановић

 

 

 

 

АНТРФИЛЕ:

СОЦИЈАЛНИ ЖИВОТ

 

Да би социјални живот наше деце био испуњен и на распусту, добро би било да се са породицама пријатеља наше деце договоримо и да повремено организујемо и њихово дружење код куће (на смену ћемо бити домаћини), помогнемо им да осмисле заједничко време, преузму део одговорности за припрему послужења, пронађу идеје за друштвене игре: квизове, монопол, пантомиме… Договори са другим родитељима око вођења деце на различите активности могу да помогну и да се притисак организације слободног времена деце на распусту распореди на више особа, сугерише школски психолог Весна Јањевић Поповић.

 

 

 

 

 

 

КАКО СТВОРИТИ КЊИГОЉУПЦЕ

 

Повика на клинце је неодговорна и лицемерна, јер укус и читалачке навике носе из куће и школе. Тешко је младом читаоцу, под условом да жели да чита, одабрати омиљену књигу, јер рекламе не одабиру увек најбоља дела

 

Истинско образовање цвета тамо где се уживање у читању заљубљује у одговорност, речи су славног британског писца за децу Филипа Пулмана, аутора многих бестселера и наставника књижевности. Нове технологије на страну, па и болесна зависност од друштвених мрежа, која већ одавно поприма забрињавајуће размере и патолошке особине. Али, када би ђаци могли сами да бирају своје професоре! Вероватно би многи за омиљеног наставника књижевности изабрали педагога попут дечјег писца Филипа Пулмана. Али не само јер пише занимљиве књиге, већ и што се јавно, у више наврата борио за дечја интелектуална права и промену начина школовања.

Дизао је својеврсну побуну, писао отворена писма британској Влади. Али није постигао нарочит успех. Што се тиче школске лектире, писац је готово немилосрдан према састављачима школских програма. Каже да је списак обавезне лектире досадан (додуше, за ђаке у Великој Британији, не и за наше) и да ће сваки млади читалац почетник пре или касније почети да мрзи књиге…

То је једна страна проблема и невоље оних који током година школовања остају хладни наспрам различитих врста књижевности. Савремени наставник требало би да буде посебно обдарен и заљубљен у своју професију, како би се упустио у борбу са модерним технологијама које одузимају време, уместо да га „поклањају”.

Управо онда када имају највише времена, нпр. за време распуста, млади највише времена посвећују интернету и друштвеним мрежама.

За новије генерације усредсређеност на писани текст постала је тешко савладива вештина. Паметни телефони омогућавају „прелетање” текста, чије садржине се нећемо сећати, јер је и кроз нашу пажњу само „пролетело” много тога.

Како се онда вратити књижевности, писаном тексту? Одговорност је подједнака и дели се између куће и школе. За све почетнике најбоља, вечна литература увек су бајке, легенде и митови. То су дела која су издржала пробу времена, а садрже како метафизичка тако и морална питања и поуке. И бајке и митови подједнако су занимљиви и недокучиви са својим ткањима, која се расплићу, прескачући и време и простор и класе. Читаоци бајки и митова – упознавањем културе, обичаја и суштинских животних питања – путују кроз историју наше цивилизације. Старогрчки митови, легенде америчких староседелаца, Пероове басне, Андерсенове бајке – списак је дуг не само за детињство, већ за читав живот.

На питање зашто је данашњој деци теже да успоставе блиски однос са књигама, Иван Бевц, власник и уредник издавачке куће „Бука”, одговара као издавач, али и као родитељ. За „Просветни преглед” каже:

– Деца не читају зато што не читају ни њихови родитељи. Повика на клинце је врло неодговорна и лицемерна, јер укус и читалачке навике носе из куће и школе. А онда сами то избрусе и приволе се или не царству књижевности. Ако на време не почнемо да им читамо, касније ће књига изгубити битку од атрактивнијих и неупоредиво мање захтевних медија – ТВ-а, компјутера, телефона… А ко не чита, осим вокабулара који не развије, закржља и на пољу маште. Живот без маште је црно-бео, без боја и нијанси, закључује Бевц.

Заиста је тешко младом читаоцу, и ако да жели да чита, одабрати омиљену књигу. Маркетинг је учинио своје. Нападне рекламе увек не одабиру најбоља дела. Тиражи не потврђују добар квалитет. И опет се враћамо на питање умешности родитеља, наставника и професора. Како увући дете у приповедачки, књижевни свет? Најбољи је начин, кажу дечји психолози и писци, да сами нађу времена и стрпљења да у њега уђу и заинтересују новог читаоца. Велика одговорност.

А. Радовановић

 

 

 

 

Антрфиле

ДЕТИЊСТВО ПИСЦА БАЈКИ

 

Један од најпознатијих писаца бајки свих времена Ханс Кристијан Андерсен био је необичан дечак. Веома ружан, дугачког носа и очију постављених превише близу, висок и мршав, патио је од многих страхова. Осетљивији од остале деце, женских покрета, потоњи славни дански писац бајки често је сањао ужасне снове: добијао би грчеве и падао у хистеричан плач. Неки лекари веровали су да болује од епилепсије, али се касније испоставило да дијагноза није тачна. Али у свој тој несрећи и немаштини, која га је пратила у детињству (мајка му је била праља склона алкохолу), постојало је нешто изузетно: била је то пажња Андерсенова оца обућара, који је обожавао и разумео књижевност. Сина је редовно водио у позориште. Направио му је од хартије мало кућно позориште, које је било његова најомиљенија играчка. Отац би увече маленом Хансу Кристијану обавезно читао неку од прича из ,,Хиљаду и једне ноћи”.

 

 

 

 

 

МОЈ УГАО: ДР ДАНИЦА СТОЛИЋ, ПРОФЕСОР СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

 

ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ У КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ

Уметност је на страни доброте и лепоте

 

У књижевности за децу естетско начело не треба одвајати од политичке коректности. Тај процес усклађивања и сталног прожимања је неопходан да би се створило уметничко дело трајних вредности

 

Под политичком коректношћу подразумевамо толерантност и прихватање свих видова различитости. Коректност у књижевности за децу открива се већ у раду браће Грим. Њихове бајке и приче због тога имају више верзија, да би се избегле неподобне околности. Прави пример је прича о Ивици и Марици. У првој верзији брат и сестра нису случајно залутали, већ су их одвели у шуму и тамо оставили њихови родитељи, јер нису могли да их прехране. Браћа Грим су популарну књигу „Дечје и кућне бајкеˮ објавили у скоро хиљаду примерака. Збирка је штампана седамнаест пута, а бајке више пута кориговане у смислу адаптације према ономе што ми данас сматрамо политички коректним.

У Америци највише проблема изазива ситуација са непријатним називом за црнце. Уместо тога користили су израз Афроамериканци. У Европи назив Цигани треба преиначити у – Роми. Питање је да ли терминолошка преименовања заиста доприносе да се промени живот тих људи у позитивном смислу. Мењање језичког знака означитеља према означеном још не значи и суштинску промену. Дакако, нова именовања мењају свест људи, али не утиче битно на побољшање целокупног живота угрожених и маргинализованих група. То је само почетна интенција. Зато је чудна ситуација настала око познатог романа „Пустоловине Хаклбери Финаˮ. Постојале су многе контроверзне ситуације, од цензурисања па до преименовања политички неподобног термина. Али, Марк Твен је био доследни борац против расизма у Америци. Употребом некоректног термина у свом роману за децу и младе, писац само указује на такве појаве. У временским етапама тај роман је потресао америчко друштво. Кулминација је настала 2011. године, када се у књижарама појавила последња верзија тог дела са „исправком” политички некоректног термина. Реч nigger избачена је из текста. Дакле, сасвим се неправилно створио некоректни продор у структуру литерарног дела. Јер, без тог погрдног израза, који се тиче расне припадности, брише се суштина. У Твеново време црнци су тако називани, а у складу са тим је и расистички однос према њима. Да ли се преименовањем имена у нашем, 21. веку, лажно приказује реалитет живота тог народа у време расизма? Да ли се поступком избегавања пежоративнoг термина жели заборавити да су амерички црнци у прошлости били робови?

Књижевношћу се указивало на видове дискриминације који се формирају још у раном детињству. Прави пример за то је Андрићева приповетка „Децаˮ. Писац указује на нељудски однос на релацији дете – деца. Дете је из јеврејске заједнице, деца су из других не-јеврејских заједница у Босни. Застрашујуће делује чињеница да је то обичај, нешто што се напросто подразумева, да се Јеврејчад морају тући. На то су се навикла деца гоничи, али и деца коју „лове”, мали Јевреји. Рушење стереотипа запажамо у одбијању дечака да приступи хајци на једног малишана, упркос чињеници да ће због тог хуманог чина бити изопштен из дечје дружине.

Народне прозне творевине за децу имају политички некоректне ставове у два смисла. Прво, на полној релацији, односно на релацији жена – мушкарац. Друго, по питању приказивања бруталности, насиља и реваншизма.

У народним бајкама однос између мушкараца и жена је препознатљив по стереотипности. Мушкарац је принц на белом коњу, жена очекује тог принца, заштитника. То је политички некоректна ситуација. Упркос томе, најмлађе читаоце ћемо свакако упознавати са традиционалним благом наше усмене књижевности, али ћемо имати одређени став којим указујемо да су то превазиђени односи.

Књига „Српске народне бајке за децу 21. векаˮ пример је добре адаптације. Извршена је лексичка корекција и она везана за политичку коректност, што показује да се и код нас ради на томе. Политичка коректност је највише усмерена на појаву насиља, које је често у свим бајкама света, па и у нашим. Алтернативна адаптација наших народних бајки обухвата њих деветнаест. Тако, рецимо, у бајци „Златна јабука и девет пауницаˮ избачен је део где главни јунак заповеда да се зла баба веже коњима за репове и да се растргне. Насиље се укида и у бајци „Немушти језикˮ, где радознала жена доводи јунака бајке до велике опасности, па зато бива кажњена батинањем.

Адаптација је неопходна да би се на неки начин „заштитили” слушаоци или читаоци тих уметничких дела, пре свега они најмлађег узраста. То би био опсежан посао, који би окупио стручњаке и ствараоце из те области и обављао би се на организован, систематичан и институционализован начин. Редефинисаност би требало обавити понајпре у окриљу наше народне књижевности. Кад то кажемо највише мислимо на прозне традиционалне жанрове, на бајку и на басну. Упоредо са тим обликом редефинисања и адаптације могао би тећи и поступак језичког осавремењивања, како би се извршила замена архаичних речи и израза савременијим и прикладнијим.

Др Даница Столић

 

 

 

 

АНТРФИЛЕ

ЦРВЕНКАПА И ЗЛАТОКОСА

 

Амерички аутор Џејмс Фин Гарнер окреће причу о „Црвенкапиˮ на политички коректан начин, дајући свему и духовиту ноту. Његова верзија познате приче заступљена је у збирци: Politically Correct Bedtime Stories, у којој су и друге познате приче „преведене” на политички коректан говор (прича о „Пепељугиˮ, ˮО царевом новом оделуˮ, о „Златокосојˮ).

Црвенкапа је свесна своје индивидуалности, па се љути на ловца, који се као и у правој причи о „Црвенкапиˮ појављује да је ослободи вука. Међутим, Црвенкапа одбацује понуђену помоћ, критикујући ловца и учећи га како треба да буде политички коректан. Говори да све проблеме она може да реши сама, па и проблем са вуком. Гарнер је намерно погрешно спеловао реч women (жена) као womyn. Тако је из речи women избегао њен други део men (мушкарац), да би био политички коректан.

 

 

 

Интервју: Давид Албахари, кандидат за овогодишњу НИН-ову награду

КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ СВЕТА

 

Данашња деца вероватно читају мање књига, али зато читају изузетно велику количину текста са разних екрана, који их свугде окружују И у том погледу деца су свугде иста, каже за ,,Просветни преглед” наш познати писац Давид Албахари

 

Давид Албахари рођен је 1948. године у Пећи, где је његов отац кратко време радио као лекар, али је највећи део живота провео у Земуну, који је описан као легендарно место, поприште радње многих његових књига и приповедака. Значајно раздобље плодотворног живота, Албахари, аутор прослављених и награђених романа ,,Мамац”, ,,Гец и Мајер”, ,,Снежни човек” – провео је у Канади, у Калгарију. Познат као мајстор кратке приче (,Андрићева награда за ,,Опис смрти”), један је од најпревођенијих наших писаца у свету. Његове романе и збирке прича објавили су многи угледни светски издавачи, међу којима и ,,Пингвин” и ,,Галимар”. Албахари је недавно објавио и ,,Десет песама” као и ,,Три драме”, проширујући свој књижевни израз. Такође, не ограничавајући свој књижевни опус само на одраслу читалачку публику, Албахари је у сарадњи са Душаном Петричићем написао необичну сликовницу ,,Ема и јеж који нестаје”, као и роман за тинејџере ,,Марке”. Коаутор је и књиге „Српске народне бајке за децу 21. векаˮ.

Дела овог писца – који је стекао наклоност млађе читалачке публике због неконвенционалног односа према званичној култури (рокенролу посебно), источњачкој филозофији – увршћена су у школску лектиру. То је био један од повода због којег смо замолили познатог писца за разговор за наш лист.

 

Како сте се осећали када је Ваше дело увршћено у школску лектиру? Какав је био Ваш однос према читању, када сте били дете? Да ли је неко и како утицао на Вас?

– Осетио сам то као својеврсно признање. Одмах сам се, међутим, забринуо, односно, упитао сам се шта ће моја књига значити младим читаоцима, хоће ли моћи да им каже нешто што још нису знали. Моја забринутост је мало касније постала још већа, јер сам се сетио како неке писце нисам наставио да читам баш због тога што су нас приморавали да њихова дела читамо у оквиру школске лектире. Надам се да се то мени, као писцу, неће догодити. Иначе, ја сам, како се то обично каже, од малих ногу био страсан љубитељ књига и читања. Томе су највише допринели моји родитељи, који су моју сестру и мене подстицали на читање, редовно су нам куповали нове књиге и створили у нама веровање да се у књигама крије кључ за разумевање света.

 

Који су били Ваши омиљени писци? Да ли сте пре прозних дела, бајки и приповедака читали и сликовнице?

– Како да не! Прешао сам цео пут од сликовница са првим словима и речима до великих авантуристичких романа Карла Маја и Жила Верна. Романи „Винету” и „20.000 миља под морем” спадају у оне књиге које су највише утицале на мене.

 

Чиме сте се руководили када сте писали текст за сликовницу ,,Ема и јеж који нестаје”, коју је илустровао Душан Петричић? Коме је намењена та књига? А коме роман ,,Марке”?

– Као и увек, првенствено ме водила жеља да испричам привлачну причу, а књига је намењена оним девојчицама и дечацима који се из неког разлога осећају несигурно. Могло би се рећи да је и роман „Марке” написан за младе читаоце који осећају извесну несигурност у односу према људима и свету, који их окружује. И сам сам био такав у том узрасту, а спас сам налазио, као и моји млади јунаци, у свету маште.

 

Како дете постаје читалац?

– Не знам да ли ту постоје нека правила, којих се морамо строго придржавати, али свакако је битно да дете научи да цени књигу и да књигу прихвати као једно од огледала света у којем живимо. Битно је, такође, да му допустимо да само гради свој читалачки укус и не приморавамо га да чита књиге које га не занимају. Књиге не нестају, оне које не прочитамо данас моћи ћемо, ако пожелимо, да прочитамо сутра.

 

Имате ли увид у то колико данас деца читају? Да ли у Канади постоји одређени програм према којем се од најранијег узраста улази у свет књижевности?

– Данашња деца вероватно читају мање књига, али зато читају изузетно велику количину текста са разних екрана, који их свугде окружују. У том погледу деца су свугде иста. Не знам да ли у Канади постоји такав програм, али мој је утисак да, бар у школи, тамошњи ученици читају мање „обавезних делаˮ него наши ученици.

 

Да ли су данашњи тинејџери више окренути класичној књизи или електронској књизи или блогу, као новим прозним изразима? Може ли се уопште наћи сличност?

– Наравно да постоји сличност, а то је сам језик, само писање. Ново доба, у којем сада живимо, трага за новим облицима којима ће себе исказати. Не треба да будемо нестрпљиви, поготово што нам ново доба, на крају приче, не може да донесе ништа што ми већ не знамо. На пример, Сунце излази на истоку и залази на западу… Човек се рађа, живи и умире, а нико не зна зашто… Пси лају, каравани пролазе.

 

Да ли ускоро планирате да напишете још неку књигу за децу?

– Да, али прво ме чекају неке књиге за старије читаоце. Идеја имам више него што ми је потребно, али недостаје ми времена да све то урадим.

 

Споменка Радовановић

 

 

 

СТАВ СТРУКЕ/У ФОКУСУ

КВАЛИТЕТ ОБРАЗОВАЊА – НАШ ПРВИ ПРИОРИТЕТ

 

Др Бранислав Ранђеловић

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања

 

 

Када се процењује квалитет и успешност образовног система, није довољно посматрати појединачне сегменте или делове система, већ првенствено систем као целину. При томе, на релевантан начин треба квантификовати и мерити његове резултате, тј. „производе” који излазе из система – у овом случају то су свршени средњошколци и студенти. То значи да се за успешан образовни систем може сматрати онај систем који даје свршене средњошколце и свршене студенте, који својим функционалним знањем и умећем стоје раме уз раме са вршњацима из других земаља и других образованих система, тј. који су конкурентни, како на нашем тако и на европском и светском тржишту радне снаге.

Насупрот том „глобалном” приступу приликом оцењивања вредности система, у настојањима да се подигне квалитет, мора се деловати „локално”, по његовим сегментима. За подизање квалитета образовног система треба применити читав низ различитих мера и активности, које таргетирају различите сегменте, а како би целокупни резултат био бољи. У тим настојањима, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, као референтна установа нашег образовања и лидер у овом домену, већ годинама перманентно улаже напоре да благовремено креира мере, које би након увођења у систем довеле до побољшања квалитета.

Општи стандарди постигнућа за крај првог и за крај другог циклуса обавезног образовања имплементирају се скоро пуну деценију. Међутим, ревидирани и измењени стандарди за први циклус већ су припремљени и налазе се пред Националним просветним саветом, како би одмах по усвајању ушли у примену. Поред тога, креирани су и потпуно нови стандарди постигнућа за предмет Српски као нематерњи језик, за наставу на језицима националних мањина. Публикован је и приручник за наставнике, а у сарадњи са ОЕБС-ом акредитована је и обука за наставнике.

У сарадњи са Саветима националних мањина креирани су и стандарди постигнућа за предмет Матерњи језик и књижевност за крај средњег образовања, за сваки мањински језик у Србији (мађарски, албански, хрватски, русински, словачки, румунски, бугарски и босански) на коме се одвија настава. Још једна значајна новина су Општи стандарди постигнућа за страни језик за крај основног образовања, а који су праћени и публиковањем одговарајућег приручника.

Засигурно, најважнија текућа активност у овом домену је ревизија стандарда за спољашње вредновање образовних установа. Ревизијом, која је у току, стандарди ће бити осавремењени, а биће уважени и неки предлози пристигли из школа или од евалуатора. Биће ревидиране области, стандарди и показатељи квалитета, тако да ће оквир бити редукован, тј. биће смањен број области, стандарда и показатеља, чиме ће оквир постати функционалнији. А биће укључени нови аспекти квалитета, усклађени са променама у образовном систему.

Веома важан сегмент оцењивања постигнућа ученика, али и рада образовних установа, су екстерна тестирања, као што су завршни испитна крају основне школе, тзв. „мала матура”, затим будућа „велика матура”, али и различита национална тестирања.

Завод сваке године, у сарадњи са „Просветним прегледом”, објављује Збирке за припрему завршног испита из матерњег језика, математике, као и збирку која садржи задатке из биологије, физике, историје, хемије и географије. Иза тих збирки стоји тим веома стручних експерата, али и реномеи институција – издавача. Стога не чуди што су те збирке веома цењене и тражене, како од ђака тако и од њихових родитеља, и што као такве представљају гарант успеха на испиту. Са друге стране, припреме за будућу велику матуру су у пуном јеку. Правилник о програму опште и уметничке матуре је усвојен, а у предстојећем периоду заједничким напорима са Министарством просвете, науке и технолошког развоја постепено ће се уводити законска регулатива, али и нове навике, како би 2021. велика матура на прави начин била уведена у наш образовни систем.

У априлу нас чека једна важна новина – национално тестирање. Ове године тестираће се ученици седмих разреда основних школа и трећих разреда средњих школа, а тестирање ће бити спроведено из математике, физике и историје. Завод припрема задатке, чиме се обезбеђује апсолутна неутралност, објективан и праведан приступ сваком детету у Србији, које приступи тестирању. Циљ тестирања је да имамо поуздане податке о знању и постугнућима деце, али и о квалитету рада наставника у њиховим школама.

Посебан скуп активности на побољшању квалитета су развојни пројекти. Један од њих, а на који као држава можемо да будемо посебно поносни је пројекат SHARE, који Завод реализује партнерски са Министарством и УНИЦЕФ-ом, а који се тиче хоризонталног учења, директне сарадње школа, размене искустава између колега, преношења знања са школа које имају добре резултате на школе које нису биле тако успешне. На том пројекту нам остали образовни системи завиде, у томе смо лидери на европском нивоу, а што ћемо са поносом ускоро презентовати на завршној конференцији пројекта. То представља сасвим нови приступ и отвара нови спектар могућих активности у смеру квалитетнијег и функционалнијег образовања у Србији.

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn