ТРЕЋИ ФЕБРУАР – СВЕТСКИ ДАН ЧИТАЊА НАГЛАС Отворених очију кроз снове   Светски дан читања наглас – 3. фебруар – обележава се од 2010. године, а посебно је значајан када је реч о књигама за децу, јер читање наглас са дететом представља важан тренутак заједничког дружења родитеља и малишана, која се памти као једна од најдражих успомена из детињства. Бирање књиге, заједничко прелиставање, постављање питања, имитирање јунака и необичних звукова – све је то део важног процеса зближавања и дружења деце и родитеља. Светски дан читања наглас обележава се у више од 170 земаља, како би се указало на важност читања и значај дељења прича међу људима. Иницијативу је покренула непрофитна организација LitWorld из Сједињених Америчких Држава, која се залаже за описмењавање, а у његово обележавање укључиле су се и бројне издавачке куће, удружења наставника и различите непрофитне организације. – Читањем детету наглас родитељи од најранијег узраста стимулишу говорно-језички развој малишана и способност слушања. Они тако развијају дечју љубав према књизи, па малишани већ са две године улазе у магични свет бајки, а књиге постају неизоставни део њиховог живота. Читање бајки је први сусрет са књижевношћу – кроз њих дете упознаје свет око себе и основне моралне појмове – шта је добро, а шта лоше. Дечја осећања и реакције на судбине јунака утичу на формирање личности – сматра Милица Радојевић, дефектолог-логопед са искуством у раду са предшколцима. Она истиче да би малишанима одрасли требало да читају сваког дана између петнаест минута и пола сата. Читањем родитељи усмеравају децу да развијају смисао за лепо у књижевном делу, али и да разликују књижевност од безвредне литературе и развијају исправан поглед на свет. Када је реч о малишанима предшколског узраста, вишеструко је корисно и за њих, као и за родитеље, да се „препусте” бајкама, и то не само оним које су садржане у компјутерским играма, већ писаним, по могућству, изворним. Стручњаци за рани развој указују да је језик бајки препун симбола који се у мислима претварају у својеврсну чаролију, што ће учинити да деца сањају отворених очију. Захваљујући језику, али и поукама и развијању маште које омогућавају, бајке могу да припреме децу и за неке непријатне ситуације које би у животу могле да се догоде, попут смрти блиске особе, сиромаштва, зависти којој су изложена… По мишљењу Катарине Гвоздић, психолога, маме и тате који малишанима читају наглас осећају се компетентијим, имају бољи однос са децом и мање су изложени стресу и депресији. Деци, с друге стране, на тај начин омогућавају бољи когнитивни развој (мишљење, решавање проблема, доношење одлука), и доприносе смањењу проблема у понашању. Већина одраслих чита наглас својим малишанима до полска у школу, јер сматрају да с тим треба да престану чим је дете у стању да само чита. – За успех у учењу важно је да пре поласка у школу деца овладају одређеним језичким вештинама потребним за лакше и квалитетније усвајање градива. Да би се то постигло пожељно је да, од најранијих дана, родитељи свакодневно гласно читају детету разне књиге прилагођене његовом узрасту, јер на тај начин утичу на богаћење речника, стимулисање језичког развоја, обогаћују његову машту и постичу љубав према читању. Све то утиче на развијање љубави према књизи, стварање навике читања, што доприноси свеукупном развоју личности. И не само то, гласно читање, поред тога што јача осећање блискости са мамама и татама, утиче на развој саосећања, разумевање својих и туђих емоција, као и на разумевање социјалних односа – каже Мирјана Слобода, директорка Основне школе „Скадарлија” и додаје: – Када се деци чита, код њих се развија способност слушања, што је важна вештина за боравак у колективу. Осим тога, гласно читање код детета развија говор, изражавање и разумевање и припрема га за самостално читање. Такође, оно подстиче развој памћења, пажње, утиче на развој креативности и мишљења и подстиче критичко размишљање. Изражајно читање наглас повећава емпатију према ликовима из књиге, покреће бројне емоције, ствара снажан утисак о тексту који се дуго памти и доприноси да деца заволе књигу. Бројна истраживања показују да данас деца имају све више проблема са изговором појединих гласова, али и друге сметње у говору. За то многи „оптужују” савремену технологоју и апелују на повратак књизи. – Читање наглас је изузетно важно за логопеде, јер је то један од моћних терапијских модела при третману већине говорно-језичких поремећаја. Текстови који се читају најмлађима морају да буду кратки, једноставни и са што више дијалога, како би створили утисак реалног разговора. Уколико дете више пута слуша исти текст усвајаће правилну артикулацију, све елементе прозодије, паузе, емоционалну обојеност текста и богатиће речник. На тај начин се припрема и за правилно читање у школском добу. Поред предшколаца, и читање наглас школарцима је корисно, јер могу опонашањем правилног говора да ускладе артикулацију, говор на издаху, темпо и ритам, што је веома значајно за особе које муцају. Читање истог текста после логопеда код деце ствара осећај сигурности и жељу да превазиђу проблем, било да је реч о артикулацији, муцању, дислексији – истиче Вера Богић Мушицки дефектолог-логопед. Мирјана Крунић, наставница српског језика и књижевости из Средње туристичке школе са Новог Београда, на основу свог искуства у раду са ученицима, каже да им читање наглас није блиско, јер сматрају да је то својствено основцима. – Ученици наше школе воле да читају. Истина, не долазе са неким озбиљним читалачким навикама, али смо зато ту – да их подстакнемо. Пошто нам стасавају генерације које су више окренуте конкретном него апстрактном, трудимо се да им објаснимо вишеструке користи читања. Пре свега им објашњавамо да читањем богате речник. Тако ће на бољи начин пласирати знање, што ће резултирати бољим оценама. Са богаћењем речника ће бити у прилици и да на прави начин искажу и лични став и суд о свим појавама у друштву. Када од нас траже да им препоручимо које књиге да читају, пре свега их упућујемо на дела српских реалиста или романе постмодерне. Приметно је било интересовање за дела Добрице Ћосића после емитовања серије „Корени” или за дела Боре Станковића, захваљујући филму „Нечиста крв”. Занимају их савремени писци, попут Муракамија, Памука, Душана Ковачевића, Ненада Новака Стефановића и многих других. Такође, занима их и популарна литература, на пример, ученици који се баве спортом воле да читају дела која се баве том тематиком, као што је књига сер Алекса Фергусона „Моја аутобиографија”. Александра Радовановић     Антрфиле: БЕЗ СТРАХА ОД ГОВОРА Читање наглас доприноси течном читању, што је посебно важно за читаче-почетнике, али и за децу школског узраста. Дете треба подстицати да чита увек када је за то расположено, било да се налази у кући, парку, ауту. Током гласног читања и слушања дете се више усредсређује на текст, што доводи до бољег разумевања прочитаног, а то значајно доприноси функционалној писмености. Читање наглас утиче на смањење природног страха од јавног говора и унапређује говорничке вештине, али може бити повод и подстицај за бројне креативне активности, као што су допуњавање и надоградња текста, прављење других завршетака приче, смишљање нових стихова.