У СУСРЕТ МЕЂУНАРОДНОМ ДАНУ КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ
Читањем до разумевања света
Књига је један од најважнијих, ненадмашних инстумената културе, истицао је често славни аргентински писац Хорхе Луис Борхес. Она је и својеврсни продужатак људског памћења, као и размишљања уопште.
Одавно се јавила бојазан да ће књиге нестати, а посебно у новије време, када смо коначно постали свесни утицаја нових технологија на готово све сегменте наших живота. Осмишљаване с намером да олакшају и убрзају обављање послова, нове технологије почеле су да нам краду време, одузимајући нам и оно које бисмо могли посветити читању, стварајући привид да су га замениле. Па ипак, између књига (за које је потребно одвојити извесно време) и кратких порука, које добијамо путем рачунара, односно мобилних телефона, постоји битна разлика – поруке се читају муњевито, да би затим исто тако брзо биле заборављене, док се књиге читају – да би сва мудрост садржана у њима била трајно упамћена.
Међународни дан књиге за децу, који се обележава другог априла, празник је осмишљен да би охрабрио како децу тако и одрасле да више читају и подигао ниво свести о вредностима књижевности за младе. Од 1967. овај празник обележава се у свету сваке године, а датум је пажљиво одабран: то је дан када је у Копенхагену рођен чувени бајкописац Ханс Кристијан Андерсен (1805–1875). Од 1956. године додељује се и међународна награда „Андерсен”, коју називају и „малим Нобелом”, писцима и илустраторима који су дали велики допринос књижевности за децу. Седиште Међународног одбора за књиге нaмењене младима, оснивача Дана књиге за децу, налази се у Базелу у Швајцарској.
Међународни дан књиге за децу и ове године нас подсећа како чинимо недовољно да бисмо „спасили” оно мало времена које је потребно нашим наследницима да их уведемо у лепу књижевност – читајући им и нудећи књиге за децу, како бисмо им помогли да закораче у свет културе и имагинације.
Драгана Младеновић, песникиња и дечји писац, награђивана списатељица и новинарка, чија су дела превођена на многе стране језике (шведски, италијански, француски, грчки, мађарски, словеначки, македонски…) сматра да су „књиге моћније него што се мисли”. Њена дела, попут „Творнице”, „Родбине” „Магде” „Дар-мара”, „Господина Оливера” „Све што (ни)сам желела” – лако налазе пут до широког круга читалаца. На наше питање да ли је тешко писати за децу, кратко одговара:
– Апсолутно не. Дивно је!
О томе да ли данашња деца, а поготово тинејџери, довољно читају, као и колико је читање важно за младе, имајући на уму савремени начин живота и многе изазове који их удаљавају од књижевности, објашњава да процес учења и осамостаљивања кроз читање није увек лак, те је зато деци потребно пружити подршку, како би што пре били у прилици да уживају у неком књижевном делу.
– Млађа деца и тинејџери окружени су садржајима који се „троше” и употребљавају лакше него књиге, јер се од њих ту не очекује ништа друго до да притисну одређено дугме и остану будни… А о томе колико је читање важно вероватно није потребно говорити. Дете читањем не само да постиже разумевање текста, него и разумевање света и односа у њему.
Улога родитеља пресудна је како би дете на најранијем узрасту заволело књигу. Драгана Младеновић каже да никада није упознала малишана који не воли да слуша песме и приче, као и да је свесна чињенице да је одраслима тешко да, уз све обавезе, пронађу и мало времена да деци читају. Ипак, верује да скоро свако може да издвоји бар десет или петнаест минута дневно, макар пред спавање, како би детету приуштио несвакидашње уживање коме читање несумњиво води.
– Готово да сам љубоморна на савремене клинце јер, за разлику од времена када смо ми одрастали, данас има књига које покривају најразличитија интересовања и укусе младих читалаца. Уколико мањка новца, довољно је отићи у дечју библиотеку и пронаћи баш оно што дете воли да слуша или чита. Дакле, постоје и интересовање деце и одличне књиге и могућност да се књига набави – једино треба размислити шта учинити како би била још заступљенија у дечјим животима – каже Драгана Младеновић, и објашњава шта би требало да садржи књига која је занимљива деци и младима:
– Мој став је да књига за децу и младе треба да донесе теме које су им блиске, и то на начин који им је забаван и пријемчив. Наравно, поруке и поуке су саставни део тога, али као понорница – ту су, важне су, али се не виде.
Александра Радовановић
АНТРФИЛЕ 1
ПУТ У СВЕТ МАШТЕ
Књига је, поред конструктивних и социјалних игара, мост између малишана и одраслих који имају воље да се уз помоћ ње смислено баве дететом. Књига може бити оаза топлине, спокојства, трагање за смислом и зона у којој деца и одрасли постају блиски. Уз помоћ књиге увек изнова могу да уроне у свет маште и чуда.
АНТРФИЛЕ 2
БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА
Осим уживања, које им доносе, деца уз књиге од најранијих дана богате речник и уче да разликују књижевни текст и колоквијални говор, којем су, нажалост, свакодневно изложена с разних страна. Књижевни језик умногоме се разликује од језика који се користи у новинама, филмовима и на интернету, а често и у најближем окружењу. Ко није стекао навику да чита књиге, пропустиће силне прилике да обогати свој дух, истовремено уживајући у свету маште и имагинације.
