УСПЕХ АЛЕКСАНДРЕ И ВЕЉКА АЛЕКСИЋА, УЧЕНИКА ДРУГЕ ГОДИНЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ „НИКОЛА ТЕСЛА” ИЗ НИША Вредни робот Мирослав и поруке мира   Да се на младе у Србији може озбиљно рачунати потврђује и прича о близанцима Александри и Вељку Алексић из околине Ниша, из места Пуковца, ученицима друге године Електротехничке школе „Никола Тесла”. Од раног детињства њихова љубав ка роботици полако, али сигурно утабава и професионалну стазу и гради планове за будућност надарених сестре и брата. − Одрасли смо у породици слушајући приче о аутоматизацији разних процеса у производњи, јер се наш отац и стриц – који нам је такође пружио велику подршку из области машинства – баве тим послом, а математика и физика у школи су нам јача страна. Почели смо да се бавимо Arduino robotom на предлог оца, јер је реч о најновијем контролеру и, по свему судећи, најбољем у својој класи. Сестра и ја почели смо да учимо програмски језик још у седмом разреду, а првог робота конструисали смо у осмом, како бисмо се са њим представили на такмичењу. Нажалост, због прехладе нисмо учествовали, али смо наставили да радимо на усавршавању – почиње причу Вељко Алексић у разговору за Просветни преглед. Када је реч о плану израде и склапању робота, Вељкова сестра Александра каже да механички део посла није био проблем, али да је било малих потешкоћа око електро-склопа и делова за робота, кога су назвали – Мирослав. − Није било баш лако, већину делова добили смо из иностранства. Нешто од електронике смо тамо нашли знатно јефтиније, а неке компоненте једноставно не постоје на нашем тржишту. Највећу помоћ око механичке израде робота пружао нам је отац, јер израда изискује коришћење бушилица, алата за сечење метала, глодалица… Још увек у породици имамо забрану самосталног коришћења таквих алата – каже Александра. На питање откуд идеја да се робот зове баш Мирослав, Вељко одговара. − Мирослав је име за модел овог робота, док је службено име свих наших пројеката АВА (АВА robot, АВА solar tracker). Иначе, АВА су иницијали наших имена и презимена (Александра и Вељко Алексић). Мирослав је сложеница од две речи „мир” и „слава”. Мислим да су ратови и разноразни сукоби у свету, страдање људи из различитих разлога, страшни и непотребни. Жеља нам је да нашим роботом Мирославом свима у свету поручимо да је доста сукоба и да је време за мир. Акценат бих ставио на образовање, јер образовани људи и те како имају методе за решавање проблема – истакао је Вељко Алексић. Примена њиховог робота у свакодневном животу опште је намене, баш због особине да се лако програмира и репрограмира. Тренутно је прилагођен новонасталој ковид-ситуацији. − Робот Мирослав може да стерилише објекте и предмете. У индустријској примени може да ради у свим могућим условима, на температурама од плус 50 до 70 целзијуса. Може да запамти више од 1000 операција у меморији, тако да може да ради било шта у распону његових кљешта, а габарит и захват могу се повећати. Мирослав може да додирне сваку тачку у области полусфере испред себе, и то у пречнику од 700 милиметара, а по дубини сфере до 300 милиметара. Реалног ограничења, сем самог распона „руке”, нема, јер има шест оса. Дакле, омогућава рад са опасним материјама, рад на паковању, рад на деконтаминацији, рад у топионицама, бушење, брушење, варење… Главни циљ током израде робота била је замена човека на свим пословима са повећаним ризиком по здравље запосленог – објашњава Вељко. Робот се програмира уз помоћ андроид апликације, коју су такође сами направили, и у коју су уврстили могућност заштите од неовлашћеног коришћења. Комуникација се обавља помоћу блутута, као најсигурнијег облика комуникације. Од првенствене идеје да то буде вај-фај су одустали, свесни да робот може радити у неком руднику, на разним удаљеним ископима, контаминираним зонама, просторима далеко од вај-фај антена. – Поред мануелне комуникације, робот поседује и говорне и писане команде. Може се одазвати (одговoрити на постављену команду или питање) на било ком језику, иако је тренутно говорна комуникација предвиђена за српски језик, а команде које му задајемо могу бити гласовно или писано извршене. Писану команду увели смо само зато што претпостављамо да робот може да ради у веома бучним срединама – објаснила је Александра. Пред близанцима Вељком и Александром велики су планови. Намера им је да након завршене средње школе упишу Електронски факултет у Нишу. − Након завршених студија планирамо да оснујемо фабрику за производњу АВА robota или да направимо кооперацију са неком озбиљнијом производњом, која може да нам пружи адекватну машинску обраду. У тренутној ситуацији добро би нам дошао озбиљнији 3Д принтер, па нам је то у плану као прва од следећих инвестиција. Своја знање у будућности несебично планирамо да ставимо на располагање образовном систему у Србији – кажу Александра и Вељко. Деле мишљење да робот у потпуности не може да замени човека, јер њихов Мирослав нема осећања – не уме да воли, да брине, да буде нежан, емпатичан… Међутим, његова предност је што може да ради три смене. Велику подршку у раду Вељку и Александри пружио је њихов ментор, наставник у средњој школи Петар Шубаревић. − Кад ученик професора доживи као члана своје породице, успеси не могу изостати. Поред њега, нагласио бих апсолутну подршку свих професора, са директором школе „Никола Тесла” Небојшом Соколовићем на челу. Дугујемо посебну захвалност и разредном старешини Наташи Танасковић, која нас је и увела у све ово – истакао је Вељко.   Јелена Комарица       Антрфиле МЕНТОРСКА ПОДРШКА − Била ми је велика част и задовољство да у име ЕТШ „Никола Теслa”, као ментор, пружим прилику сјајним и талентованим ученицима да искажу свој потенцијал на такмичењима. Надам се да ће овај пројекат пронаћи своје место у науци и техници, као и у борби против опасне болести изазване корона вирусом. Захваљујем им се на преданом раду и постигнутим резултатима на такмичењу Института за физику у Крагујевцу, где су освојили прво место, као и на такмичењу IEEESTEC (International Students Projects Conference) на Електронском факултету у Нишу. На IEEESTEC конференцији рад је био у конкуренцији са радовима студената основних и докторских студија, где су наши ученици освојили треће место, што је изузетан успех – истакао је наставник Шубаревић.