Поводом сто педесетог рођендана, Ботаничка башта „Јевремовац” добила је нове садржаје и пројекте који су намењени студентима, ђацима, али и грађанима који желе да стичу нова знања кроз едукативне туре о значају биљака, биодиверзитету и другим целинама јединствене лабораторије на отвореном, у срцу Београда. У априлу су почела тематска вођења кроз „Оазу за запрашиваче” и организују се изложбе и програми путем којих ће ограда Ботаничке баште постати ексклузивни галеријски простор.
Почиње и нови серијал плеј-листи за шетњу баштом, које су инспирисане само једном биљком. Идеја је и да се до лета заврше радови на дечјем кутку у башти, с уникатним едукативним инсталацијама, као и да се посади више од 50 нових стабала и жбунова.
– Почетна идеја за „Оазу за запрашиваче” потекла је из Амбасаде САД. Наиме, понудили су нам едукативне табле о опрашивачима, да их преведемо и поставимо у башти. Њихови образовни материјални су сјајни и било нам је задовољство да добијемо ауторска права и прилагодимо их. Желели смо да идемо и корак даље, да направимо целину која ће тим таблама дати додатни значај. Тако је у Башти формирана цела зона у којој су посађене пажљиво одабране медоносне биљке које цветају у различитим периодима године и имају цветове различитих облика, боја и величина, како би привукле што шири спектар опрашивача – објашњава доц. др Томица Мишљеновић из Института за ботанику.
Уз то, одлучено је и да се направи хотел за солитарне пчеле, које не формирају друштва, живе у шупљинама трске и дрвећа, а неке се укопавају и у земљу. Само у Београду их има више од 250 врста.
– О њима се релативно мало зна и колеге са Института за ботанику, заједно с ентомолозима који се баве солитарним пчелама, осмислили су овај хотел. Тај концепт постаје све познатији и хтели смо да повежемо и уметнике с овом иницијативом, па смо ангажовали архитекте да направе хотел за пчеле с врло конкретном функцијом. У њему солитарне пчеле полажу јаја, проводе одређени период године, а, с друге стране, хотел изгледа и као јединствена скулптура – прича Мишљеновић.
Одрживост пројекта обезбеђена је тако што је осмишљен едукативни програм за студенте Биолошког факултета. Њих 80 је прошло обуку за вршњачке едукаторе о опрашивачима и значају опрашивања и сада могу самостално да воде тематске групе кроз „Оазу за опрашиваче”.
Тема губитка опрашивача изузетно је значајна и глобално, постоје подаци да је у Европи за само неколико деценија изгубљено скоро 50 одсто инсеката који су били познати. Ово су забрињавајући подаци, а занимљиво је да се градови све више препознају као потенцијалне оазе за опрашиваче због разноврсности станишта и биљних врста које се у њима саде.
Идеја да се ограда „Јевремовца” искористи као галеријски простор потекла је из Мађарског културног центра у време кад је ова држава председавала Вишеградском групом, и заправо је „позајмљена” из Словачке, где је на исти начин организована изложба. Предложено је да се нешто слично уради и код нас и тако је изложба „Природно благо вишеградске групе” постављена на ограду Ботаничке баште. Трајала је месец и по дана и за то време само су две фотографије уништене.
По узору на овај пример, од краја априла и наредних шест месеци ограда ће бити резервисана за приказивање различитих изложби и програма, међу којима ће бити и подсећање на развој ботанике у Србији од оснивања до данас.
– Наша је процена да ће само током месец дана 200.000 људи имати прилику да погледа изложбу. Ово је заиста леп пример како Башта може да буде едукативан простор – каже Мишљеновић, уз опаску да је примећено да је „Јевремовцу” неопходан већи број едукативних табли.
Уочено је, наиме, да посетиоци и даље Башту доживљавају као диван парк, где могу да проведу време, али без прилике да нешто и науче. Биљке јесу обележаване, али није било много едукативног материјала и такво запажање довело је до новог пилот-пројекта. Из разних делова Баште одабране су биљке, написани текстови и постављене табле, а сада су припремљени и материјали за ширење едукативне мреже.
– Идеја је повезивање с младим уметницима који креирају Спотифај плеј-листе за шетњу Ботаничком баштом. Већ имамо више од 20 плеј-листи младих песника, музичара, диск-џокеја и глумаца и тај циклус за шетњу баштом настављамо и ове године. Од априла смо почели с новим серијалом, тако да посетиоци могу да уживају у цвркуту птица, уз Спотифај плеј-листу која је инспирисана само једном биљком – најављује наш саговорник, напомињући да је Ботаничка башта отворена за све.
Посебне погодности важе за студенте Универзитета у Београду, који имају бесплатан улаз, док с других високошколских установа плаћају карту упола цене.
У Ботаничкој башти заступљено је доста тематских целина које могу бити интересантне за ђаке, студенте, али и посетиоце разних узраста. Парцела с аутохтоним сортама воћа из разних делова Србије посебно је занимљива, а настала је у сарадњи с Еколошким покретом „Оквир живота” и банком семена „Зрно”.
– У Ботаничку башту смо вратили неке старе сорте крушака, јабука, дуња, шљива и беле трешње. У овом тренутку постоји 16 стабала, али и даље се ради на обогаћивању колекције. Током пролећа ће бити додате нове едукативне табле и текстови о појединачним сортама. Иако та стабла нису већих димензија, већ од ове године цветају, тако да се очекује да ће за неколико година постати репрезентативна целина – најављује Мишљеновић и додаје да ће се, у сарадњи с Пољопривредним факултетом у Београду и Европским покретом, осмислити нова тематска вођења и указати на значај очувања старих сорти воћа.
Интересантно је да је преко пута парцеле са старим воћем постављена биста Јеврема Обреновића, негдашњег власника воћњака којег је његов унук, краљ Милан Обреновић, поклонио Министарству просвете за први рођендан свог сина Александра. Имање је даривао за потребе наставе и науке, за извођење наставе из ботанике, уз једини услов да припадне Лицеју, претечи Универзитета у Београду, и да се по његовом деди зове „Јевремовац”. Тако је остварена идеја потекла од Јосифа Панчића, ботаничара и првог ректора Универзитета у Београду.
У непосредној близини бисте је и храст лужњак, један од најстаријих у Ботаничкој башти, који је израстао још у време воћњака деда Јеврема. Познато је да су Обреновићи симболично повезивани са храстовима и да је Милан Обреновић све значајне државне одлуке обзнањивао испод храстова. И Други српски устанак подигао је управо испод храста у Такову.
Запослени у Ботаничкој башти су препознали и интересовање шире јавности да се о одређеним групама биљака говори из научне перспективе.
– Знамо да је Наталијина рамонда постала симбол примирја у Првом светком рату и приметили смо да се о рамонди нарочито пише у новембру, али с мало релевантних извора. Било је много погрешних информација и зато смо пре три године припремили едукативну изложбу о рамондама – објашњава Мишљеновић.
Изложба је изазвала велику пажњу јавности, а пошто рамонде цветају само у мају и јуну, дошло се на идеју да керамичар направи верне моделе Наталијине и српске рамонде, две врсте из рода које расту у Србији. Изложба може да се види сваког новембра, али и у другим приликама.
– То смо урадили и после избора песме за Евровизију, јер смо уочили да на друштвеним мрежама постоји много погрешних информација – напомиње Мишљеновић.
И једна изузетна појава из 2022. искоришћена је за тематску изложбу у Ботаничкој башти. Агаве су врло интересантан род биљака, економски врло значајан у Мексику, које у природи махом цветају само једном током свог живота. Цветање у стакленицима је, ипак, изузетно ретко – постоје подаци о само неколико стакленика широм света у којима се то догодило.
– Нас је пре две године једна агава изненадила својим цветањем. Док се цваст развијала, с уметницима смо направили изложбу фотографија агава, као и керамичких модела листова, снимљен је и филм развоја цвасти и припремљена едукативна изложба о разноврсности агава, економском и културном значају и скоро је невероватно да смо пре две године у фебруару имали огромне редове за улазак у Ботаничку башту само због цветања једне биљке – прича Мишљеновић.
Агава се након цветања осушила, али је добијено 700 младица, које су подељене школама, посетиоцима и сарадницима.
Постоје бројни примери и специјализованих програма који се организују у Ботаничкој башти. Један од скорашњих је вечерњи обилазак уз чашу пенушавог вина, а ти обиласци увек су прилагођени сезони и поводу. Те туре биле су распродате за неколико дана, а утисци сјајни. Мишљеновић објашњава да вечерњи обиласци у посебном амбијенту пружају могућност да се нагласе интересантне биљке и целине на мало другачији начин од стандардних шетњи и зато су посетиоцима занимљиве.
ЛИЧНА КАРТА
Ботаничка башта „Јевремовац” има велику улогу у формалном образовању студената и ђака и слови за својеврсну лабораторију на отвореном, заједно са стаклеником старим 131 годину. Неодвојива целина Баште је и Институт за ботанику. Представљајући „личну карту” Ботаничке баште, проф. др Милорад Вујичић из Института за ботанику каже да, поред студената Биолошког факултета у Београду, којих има око 1500, у „Јевремовац” долазе и асистенти, професори и студенти фармацеутског, шумарског и пољопривредног факултета других универзитета.
Такође, наставу из ботанике, вежбе и курсеве прате и ученици специјализованих одељења Пете и Осме београдске гимназије. Процењује се да сваке године око 30.000 деце различитог узраста прође кроз програме екскурзија или едукативне туре.
ХИЉАДУ БИЉНИХ ВРСТА
Приликом обележавања 130 годишњице Стакленика, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе организована је изложба на којој је указано на значај биљног фонда који се у Стакленику налази, с више од 1000 биљних врста из различитих делова света. Указано је и на архитектонски значај и историјски развој овог објекта, уз подсетник на планове о проширењу.
ПЛАЋЕНА ПРАКСА
– Улога наших студената који учествују у едукативним програмима је изузетно значајна и њихов број је из године у годину све већи – каже доц. др Томица Мишљеновић из Института за ботанику, и додаје да је то изузетна педагошка пракса за студенте који могу своје знање да приближе посетиоцима различитих група и нивоа знања. Одабрани студенти почињу прво да раде с децом из вртића и основних школа, а тек кад стекну праксу и положе додатне курсеве, постају стручни водичи и за средњошколце и колеге с других факултета и универзитета.
Сваке године наставници и стручни сарадници из Ботаничке баште раде на унапређивању знања студената-водича и на ажурирању тура које се редовно осавремењују.
– Овај посао је плаћен и та пракса постаје све популарнија међу студентима, пре свега завршних година, али се све више укључују и млађи. Један од основних услова је да имају положене основне ботаничке предмете и да прођу одговарајућу обуку – објашњава Мишљеновић.
