Кад те књига уштине за срце

Са ђацима често радим једну занимљиву активност – заједничко смишљање приче. Почнемо неком обичном реченицом, а свако мора да настави причу, али и да памти шта су смислили претходници. Тако добијамо најшашавије и најмаштовитије приче, које нису стилски савршене, у некима чак и изгубимо нит, али дечја радост, цика и срећа током заједничког маштања много више вреде од најсавршеније приче. Деца морају да осете радост стварања и да уживају у процесу маштања толико да им то буде примамљивије од играња игрица или гледања филмова. А када једном то осете, велика је вероватноћа да ће умети да усмере своју креативност у оном правцу који је за њих најважнији и најкориснији