ПРЕД ЗАВРШНИ ИСПИТ МАТУРАНАТА У ОСМОЛЕТКАМА

Како паметно искористити време за припреме

Кад реше задатак из математике, ђацима се саветује да се врате на почетни текст, још једном га прочитају и провере да ли су одговорили на све делове питања, као и да подробно прочитају текст и добро погледају понуђене одговоре, јер некад, и кад не знају поступак решавања, логичним размишљањем и елиминацијом понуђених одговора могу да изаберу тачно решење

Мање од месец дана остало је до завршног испита који за осмаке представља исписницу из осмолетке и улазницу у жељену средњу школу. Преостале дане, према саветима наставника, требало би да утроше на утврђивање градива за које се на недавно организованој пробној малој матури показало да га досад и нису баш најбоље савладали, као и за учење геометријских формула из математике, које се из године у годину изнова траже на матурском тесту. Искуства појединих школа, односно анализе резултата пробног теста, показују да знање овогодишњих малих матураната највише „шкрипи” у областима математике и српског језика и књижевности, док су изборне предмете ипак боље савладали. Зато смо у финишу учења за малу матуру замолили наставнике с дугогодишњим искуством да осмацима поделе упутства како најбоље да искористе преостало време, али и укажу млађим генерацијама на то које пропусте не би требало да праве.

Завршни испит из српског језика, наизглед лак, увек је задавао проблем ученицима, каже за наш лист Данијела Петрић, наставница која двадесетак година припрема ђаке за малу матуру у ОШ „Четврти краљевачки батаљон”. Она првенствено мисли на део питања за која каже да, заправо, ђаци за њих и не могу да се припреме, односно да их напамет науче. Годинама уназад деца су, каже, мучила муку с последњим питањем отвореног типа које се бодовало из три области. Реч је о есејском питању које је садржало тумачење књижевног текста, проверу правописа и језичке културе.

– Искрено, и нама је ово питање задавало велике муке приликом прегледања тестова, али после короне таквих питања није било на завршном тесту. У последње време велики проблем ученицима представљају питања везана за тумачење мање познатих речи, што потврђује чињеницу да деца слабо читају и да морају да раде на развијању речника – упозорава Данијела Петрић.

Подсећа да је прошле године ђаке највише намучио „Пилипенда”, где је требало протумачити морални и духовни профил лика, као и његове карактерне вредности.

– По мом мишљењу, овакво питање напредног нивоа, које подразумева тумачење књижевног текста, примереније је такмичарском типу питања, али о томе воде рачуна надлежни. Оно што највише забрињава је чињеница да деца доста греше на најлакшим питањима, оним која се односе на разумевање прочитаног текста. Претпостављамо да је реч о недостатку концентрације, несмотрености, али и неразумевању прочитаног – наглашава наставница краљевачке осмолетке.

На основу искуства тврди да ђаци с лакоћом репродукују и примењују стечено знање из граматике и књижевности, али да проблем настаје кад треба да примене функционалну писменост.

– Остаје питање на које треба да одговоре наставници, родитељи и цело друштво: колико су наша деца функционално писмена и колико познају матерњи језик? – истиче Данијела Петрић.

Наставница математике која иза себе има двоиподеценијско искуство у раду Весна Вујачић, директорка београдске ОШ „Ђура Јакшић”, каже да је једна од битнијих ствари на завршном тесту да се, кад реше задатак, ђаци врате на почетни текст, још једном га прочитају и провере да ли су одговорили на све делове питања које он садржи. Јесу ли, на пример, осим решења и поступка, ако је потребан, написали и јединицу мере, коју им понекад траже да нагласе. Такође, важно је и да обавезно преконтролишу да ли су на крају све подебљали хемијском оловком.

– Основна школа је изазов с обзиром на то да су деца, углавном, још незрела да се определе за занимање којим желе да се се баве, па је веома важно да се добро спреме за завршни испит да би могла да упишу школу коју мисле да највише воле, а за то им требају бодови, јер су им жеље некад и изнад реалних могућности. Завршни испит последњих година мало другачије изгледа јер сада, уместо ранијих око 14, имају само три задатка у којима им траже да прикажу поступак доласка до решења, а у осталих 17 само да заокруже, подвуку или повежу неку од понуђених, већ решених опција. Имам утисак да ђаци сада, због понуђених решења, мање обраћају пажњу на исправност поступка задатка, јер чак 17 поена могу да освоје заокруживањем. Саветујем им да прво подробније, два пута прочитају текст задатка, јер мислим да им је због прекомерног коришћења дигиталних уређаја и увећаног протока информација кроз мозак пажња расејана, да површно прелазе преко поставке задатка и да онда не разумеју прочитано како ваља, па погреше приликом доласка до решења. Други савет је да добро погледају понуђене одговоре јер некад, и кад не знају поступак решавања, самим логичним размишљањем и елиминацијом понуђених одговора могу да изаберу тачно, најреалније решење. Требало би да их је учешће на пробном завршном испиту упутило у саму процедуру полагања на малој матури. У школи смо обавили вредновање успеха на пробним тестовима и закључили који део градива наши ђаци нису добро утврдили, где су грешили и шта у овом преосталом периоду треба да доуче – појашњава директорка и саветује осмацима да обавезно иду на припремну наставу у школи и у Општини.

Тако Милан Крстић, директор ОШ „Павле Савић”, сматра да ће његовим ученицима много помоћи што су на пробној малој матури урадили верну симулацију правог теста, како би „осетили” простор у коме ће радити завршни испит. Добро је то, каже, да виде који типови питања се траже, на чему још треба да пораде, али и да се мало и уплаше и „окусе” трему…

– Заиста им нисмо дозволили да преписују на пробном тесту, како бисмо имали праву слику досадашњег знања малих матураната. Анализа коју смо затим урадили показује да знање наших осмака и није баш сјајно, а у контакту сам с већим бројем директора осталих основних школа који су ми потврдили да је и код њих стање на пробном тесту прилично лоше. Можда је и прелазак на онлајн наставу у доба короне разлог за то, јер садашњи осмаци су 2020, у време пандемије, били петаци и у више разреде осмолетке ушли су уз учење на даљину. Могуће да им је због тога знање слабије, очито је да неке области нису баш добро савладали, можда нисмо све у довољној мери надокнадили – искрен је директор једне од највећих основних школа у Србији, која под својим кровом окупља чак 2100 ученика у 74 одељења.

Крстић истиче да су резултати завршних тестова њихових прошлогодишњих малих матураната били изнад републичког нивоа. Тада им је просечни резултат на нивоу школе из српског језика и књижевности био 13,41, док су сада на пробној малој матури подбацили и смањили тај број бодова на 10,25. Исти пад просечног знања забележили су и из математике, из које су лане на нивоу школе имали 13,78 поена, док су сада на пробном тесту показали велику разлику и просечних 8,66 бодова. Већина ученика обе године за изборни тест узела је биологију, из које су лане просечно на нивоу школе имали 14,94 поена, а сада 12,66. Слична разлика у знању, ако гледамо прошлогодишњи завршни тест у односу на овогодишњи пробни, забележена је и из осталих изборних предмета, па је код историје та пропорција 15,59 у односу на садашњих 12,29, географије 15,57 према садашњих 12,98, физике 15,26 наспрам актуелних 13,89 и хемије 16,31 према садашњих 11,08.

 

БАЗА ФОРМУЛА

Резултати овогодишњег пробног теста из математике показали су да ђаци не науче формуле на време, наглашава Весна Вујачић, директорка ОШ „Ђура Јакшић” у Београду и додаје да би већ седмаци, почевши од Питагорине теореме, требало да направе неку базу својих формула, имају блокчић у који их обавезно руком упишу и онда их повремено ишчитавају.

– Поготово у геометрији доста формула се слаже, наслањају се једна на другу, па знање изгледа као кад правите зграду. Ако немате јак темељ, кула сазнања баш и неће бити толико јака и стабилна. Има ученика који – погрешно – чекају да се приближи завршни испит, па се онда затрпају с много информација које би да науче за јако кратко време, али једноставно не могу да их послажу у главама. Нека добро пређу призме, пирамиде, купе и ваљак, обавезно им на тесту буде задатак који садржи нешто из тих области – саветује наставница математике и директорка Весна Вујачић и додаје да је најбоље да ђаци читају оно што сами напишу у свеске, јер им помаже фотографско памћење.

Д. Ј. З.

Фото: Предраг Митић

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn