ОСВРТ НА ШКОЛСКУ ГОДИНУ КОЈА ПРОЛАЗИ
Креативност увек нађе свој пут
Оно што нас не убије учиниће нас снажнијим, стара је изрека, за коју желимо да буде примењива и на пандемијско време и на образовање у Србији. Како је лани крај пандемијске школске године дочекан с олакшањем, јер је уз мале надокнаде и заостатке виђено светло на крају тунела – током ове просветари су већ почели да клецају под дуготрајним замором. Терет који носе скоро две године узео је данак. Последица је то, пре свега, готово непрекидног дневног ангажмана у настави – почев од припреме часова и сталног пребацивања из офлајн мода у онлајн наставу до прилагођавања наставних материјала за све могуће различите канале комуникације, од ТВ часова, платформи за управљање учењем, али и чет-апликација и скоро па двоцифреног броја друштвених мрежа, које су им на располагању. Када се томе дода и број веб-алата које користе како би настава ученицима била динамичнија и пријемчивија – глава неког замишљеног модел-наставника или учитеља мора бити огромна као хелијумски балон из „Пута око света за 80 дана”, како би објединила све наведено.
Док су се прошле године едукатори повремено стидљиво и жалили да им је тешко да савладају све што је потребно за успешну е-наставу, сада већ ретко чујемо нешто такво, али искрсавају бројна питања организационог карактера, са акцентом на потребу за повратком у учионице и за ефикасност непосредне наставе. Помињу се и недостатак мотивације код ђака и још понешто, али, пре свега – немогућност објективног оцењивања и истинске процене њиховог знања и ангажмана.
Годину (школску) која пролази обележили су онлајн састанци и предавања, Зум скриншотови и екранчићи конференцијских саговорника. У тежњи за нормализацијом наставници и учитељи водили су истовремено и борбу за рационалност и признавање научних вредности, промовисање важности вакцинације и стидљиви повратак у школске кабинете – што није ишло без тешкоћа, али је до помака, ипак, дошло. Одржана су и нека такмичења и смотре, не само онлајн, а најталентованији међу ученицима и њиховим менторима истакли су се упркос околностима – идеје, школски и међународни пројекти, успеси на такмичењима… – свега је било. Креативност је, попут воде, нашла свој пут, па смо и ми чешће писали о вредним ученичким тимовима и постигнућима малих генијалаца. Онлајн карактер текуће школске године употпунили су и случајеви (не само) онлајн насиља, па је и ова тема доминирала пројектима и школским животом.
И институције система су наставиле с радом, па су пред нама и нова Стратегија развоја образовања (до 2030), коју је усвојила Влада, као и два предлога закона, оног о студентском организовању, као и о изменама и допунама Закона о високом образовању. Стратегија треба да омогући обухват образовањем за више деце, да систем удовољи захтевима тржишта рада, да ученицима пружи знања, вештине и компетенције неопходне за будућност, рекао је овим поводом министар Бранко Ружић, који сматра да овај документ излази у сусрет и потребама националних мањина и ученика са сметњама у развоју.
Редовне обуке наставника које организује Завод за унапређивање образовања и васпитања интензивиране су преко њихове платформе за е-учење, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања наставио је несметано са својим бројним пројектима, али је због објективних препрека одложено увођење националне матуре. Озбиљни инфраструктурни и организациони помаци учињени су и у домену дуалног образовања и Националног оквира квалификација. Посебне тешкоће, пре свега због повишене потребе за поштовањем пандемијских мера, имале су школе за специјално образовање, за децу са сметњама и посебним потребама, међутим, њихово функционисање је одржано захваљујући пожртвовању школских колектива и разумевањем надлежних, о чему је Просветни преглед писао у више наврата.
И у науци су се догодиле значајне ствари, опет пре свега организационо и инфраструктурно, па помињемо недавно постављање камена-темељца за зграду Института Биосенс у Новом Саду, уговор о успостављању заједничке кинеско-српске лабораторије, у којој ће се истраживати лековито биље, микроорганизми и иновативни лекови… Истраживачка станица у Петници добила је новог управитеља – дугогодишњи директор Вигор Мајић повукао се и посветио писању књиге о овој вансеријској институцији. На његово место дошао је досадашњи програмски директор Никола Божић.
Подсећамо и на бројне обуке, курсеве и друге бесплатне образовне садржаје које је Фондација Петља креирала, у сарадњи с конзорцијумом партнера окупљених у оквиру Иницијативе Дигитална Србија. Mеђу њима највише се истакао Нордеус, српска фирма која се бави креирањем онлајн игара, а која је доказала да се знање може и озбиљно уновчити – недавно ју је купила, за више стотина милиона долара, једна америчка компанија!
У складу са тим обрадовала нас је и вест да ће, од септембра, основци у Србији учити о основама вештачке интелигенције, у склопу трансформације наших школа. Премијерка Ана Брнабић најавила је то на недавном Копаоник бизнис-форуму, када је подсетила и да ове године из клупа излази прва генерација матураната која је, као обавезан предмет, имала Информатику и програмирање.
Може се рећи да су они које учење интересује, било као едукаторе, било као ђаке – успели без проблема да испливају до циља, који ће означити почетак школског распуста, а за многе и упис жељене средње школе или факултета. Они који у томе не успеју, жалиће за пропуштеним приликама, али ће имати лето пред собом да размисле и о начинима да их надокнаде и исправе грешке. Исто чека и образовне институције, које треба да консолидују редове и, надамо се, уз ослушкивање и ђака и просветара, што пре да ураде неопходне анализе протеклог периода и добро подмажу системске механизме у сусрет наредној школској години.
Д. Јелисавчић
АНТРФИЛЕ:
УНЕСКОВ ИНСТИТУТ ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У ОБРАЗОВАЊУ И ШАНГАЈСКИ ОТВОРЕНИ УНИВЕРЗИТЕТ
Иновативне праксе о дигиталним трансформацијама
Унесков Институт за информационе технологије у образовању и Шангајски отворени универзитет позвали су школе, организације за стручно образовање и обуку и универзитете да размењују најбоље праксе о дигиталним трансформацијама везано за употребу напредних информационо-комуникационих технологија у образовању, укључујући и вештачку интелигенцију.
Заједнички пројекат „Промовисање изградње ИКТ капацитета и отвореног образовања у доба вештачке интелигенције и дигиталних технологија” треба да подстакне иновативне приступе засноване на ИКТ-у у чланицама Унеска, како би се прошириле могућности целоживотног учења и побољшао његов квалитет. Иновативне праксе ће бити сажете у аналитичком извештају, укључујући нове начине рада и трансформативно размишљање, обрађене теме, употребљену методологију и могуће канале промена у образовању.
За учешће у Иницијативи и размену иновативних искустава у коришћењу напредних ИКТ у образовању потребно је попунити образац на адреси https://bit.ly/3x2kdsN. Рок за пријаве је 30. јун.
