На шта је важно подсетити ученике, односно скренути им пажњу на самом почетку школске године?
– Смернице за ученике врло су јасне и важно је да их деца добро разумеју, како би од самог старта постизала жељене резултате, али и како би школу доживљавала као пријатно место. Требало би да знају да наставу морају да похађају редовно (то је њихово право, а не само обавеза), да ће најбоље и најбрже учити ако на часу пажљиво слушају наставнике и ако уче редовно, јер су лекције међусобно повезане и систематски организоване. Такође би их требало научити да користе уџбеник на прави начин и нагласити им да одлазе, по потреби, на часове допунске наставе, како би лакше савладали оно што им теже иде. Важно је да активно учествују у раду на часу, да буду одговорни према обавезама, да искажу жељу за постизањем бољих резултата, јер су и нереалне жеље прихватљивије од индиферентности.
Потребно их је подстицати да вежбају читање, јер је то основна активност у учењу, као и у писаним проверама знања, где је важно читати брзо и тачно, што се постиже вежбањем.
Приликом учења би требало да размишљају о оном што читају – свака лекција је једна прича која има свој почетак и крај и важно је пронаћи смисаону нит и пратити је, повезивати с раније наученим, с искуством и знањем из других предмета. Редовном израдом домаћих задатака такође се учи, али и стичу и негују радне навике и развија осећај одговорности.
Деци би требало предочити да уче да би знала, јер је знање вредност само по себи, али да је оцена такође важна и она је у корелацији с учењем, ангажовањем, мотивацијом, сарадњом, самосталношћу у раду…
Важно је да поштују своје наставнике јер би без њих тешко реализовали право на образовање. Такође, искуство с онлајн наставом показало им је да жива реч наставника нема алтернативу.
Васпитна улога школе подразумева учење деце да поштују своје вршњаке и развијају с њима сараднички однос, да поштују све старије у школи и чувају и оплемењују своје школско окружење.
Требало би им нагласити и да редовно с родитељима разговарају о дневним дешавањима у школи и да у томе буду објективни и искрени.
Шта је важно предочити родитељима ђака?
– Родитељи првенствено морају да поштују личност свог детета, уважавају његове потребе, интересовања, способности… Важно је да проводе време у дружењу са својом децом, јер је то прилика да их добро упознају и једино тако ће на време приметити и реаговати на сваку промену у њиховом понашању. Своја очекивања, по питању школских постигнућа, требало би да ускладе с реалним могућностима деце, којој ће бити подршка, али тако да ураде све за њих, али ништа уместо њих.
Никада не треба да упоређују међусобно своју децу, јер је свако од њих личност за себе. Похвала и критика, награда и казна користе се као мотивациони фактори, али награда не мора увек да буде материјалне природе, а казна би требало да буде таква да може да се уведе, али и укине кад се постигну очекивани ефекти.
Задатак родитеља је да контролишу кретање своје деце, садржаје које прате путем медија и размењују путем мобилних телефона, а најбоље је радити на развијању поверења.
Њихова обавеза је да редовно правдају одсуство своје деце с наставе и буду у току с извршавањем њихових обавеза везано за школу кроз редован контакт с одељењским старешином. Деци треба да верују, али не безрезервно – у неким деликатним ситуацијама потребно је да дођу у школу и кроз разговор с одељењским старешином или предметним наставником провере о чему је тачно реч.
Пред децом не треба да говоре ружне ствари о школи и наставницима, већ би све примедбе требало да изнесу кроз релевантне разговоре у школи.
На све што чују од своје деце родитељи би требало да реагују мирно, како не би бурним и агресивним реакцијама довели до тога да им дете следећи пут прећути истину.
И, најважније, родитељи би требало да буду такви да својој деци дају добар пример, јер ће њихово понашање, као и њихове будуће породице, личити на оно што виде у оној из које сами потичу.
Какве савете дајете наставницима на почетку школске године?
– Увек је важно да наставници континуирано раде на јачању својих компетенција: за наставну област, предмет и методе, за поучавање и учење, за подршку развоју личности ученика, за сарадњу.
Потребно је да поштују правила рада и понашања установе, да се о томе договоре с ученицима и да буду доследни у поштовању договореног, као и да успоставе континуирану и квалитетну сарадњу с родитељима.
Саветујем им да организују интерактивне часове, као и часове групног рада и рада у пару, али и да планирају рад тако да неке делове часа припремају и ученици. Деци би требало да помогну у усвајању метода активног и успешног учења, а у раду да сарађују с педагошко-психолошком службом.
Важно је да оцењују ђаке у складу с Правилником о оцењивању, да комбинују усмене и писане провере знања и да на сваком часу оцене понеког ученика, чак и кад је реч о часовима обраде (интерактивни рад то омогућава), али и да образложе сваку оцену бар једном реченицом. То захтева време и енергију, али је важно. Оцена је важна за ученика, као мерило његовог напредовања и развоја, али и за наставника, као мерило квалитета уложеног рада.
Колико је важна васпитна улога школе?
– Елементарна култура се стиче у породици, а негује у школи. Школа је преузела на себе велику одговорност за све што се с ученицима или око њих дешава, иако у тај процес морају да буду укључени и родитељи и педијатри и предшколска установа… Дете које креће у први разред већ је личност – „човек у оделу детета”. Оно доноси са собом неке навике, потребе, свој карактер и темперамент. Оно што је лепо, учитељи и наставници, односно сви у школи треба да наставе да негују, оно што није – треба да покушају да, у сарадњи с родитељима, коригују.
Наставници се неретко жале на ученике који имају „вишак енергије”, док родитељи тврде да код куће с таквом децом немају никаквих проблема. Где долази до неспоразума?
– Вишак енергије не постоји. Свако има свој енергетски потенцијал и он је већи или мањи. Кад би ученик, који „има вишак енергије” одрадио све своје школске обавезе, домаће задатке и задужења у оквиру породице, не би никако могао имати вишак енергије. С oбзиром на то да „ученици с вишком енергије” обично спадају у оне који не извршавају своје обавезе, родитељи оправдање траже у њиховој динамичној природи. Добар начин да се инвестира део енергије свакако јесте бављење спортом.
„Код куће немамо проблема с њим” – реченица је коју често изговарају родитељи чија деца имају проблематично, социјално неприхватљиво и непожељно понашање. За веровати је да се ученик код куће понаша суздржано, коректно, сарадљиво, да помаже родитељима… То је честа појава, јер се деца код куће понашају на један, а у школи на други начин. Група мења понашање појединца. Одељење је „публика” за коју увек постоји читав низ различитих, најчешће социјално непожељних облика понашања, којим ученик жели да привуче пажњу вршњака и буде „главни”, на погрешно одабран начин.
Шта бисте саветовали ученицима како би лакше „ухватили залет” и добро стартовали у новој школској години кад је реч о успешном савладавању градива?
– Важно је учити редовно. Градиво је постављено тако да се креће од лакших ка тежим садржајима и где је учење сваке нове лекције брже и лакше ако је усвојена она претходна. Оно је повезано и вертикално и хоризонтално – да би се пратила настава у једном разреду важно је поседовати знања из претходног, а да би се разумела нова лекција неопходно је савладати претходну. Некада је довољно да се она само прочита, некада да се влада појмовима, а начешће да се суштински разуме.
Да би све то било лакше и једноставније, врло је важно пратити наставника на часу. Током периода онлајн наставе уверили смо се колико су недостајали тај контакт с наставником и „жива реч”. Зато би сваки час и рад с наставником требало доживети као привилегију. Уз пажљиво праћење наставе на часу, рационално коришћење уџбеника код куће и израду домаћег задатка, учење је много лакше и ефикасније.
Основна активност приликом самосталног учења код куће јесте читање, па је веома важно да ученик чита с разумевањем, односно да је у стању, на основу оног што већ зна, да раздвоји битно од небитног, да нешто важно подвуче или означи звездицом… Преслишавање, такође, може да буде од користи. Нису сви садржаји једнако интересантни, али свака лекција се може читати као једна прича, коју разумемо и у стању смо да је неком испричамо. И не само то, већ и да смо у стању да прочитано препознамо у другим предметима, да уочимо повезаност, као и да то што смо прочитали умемо да препознамо у својим двориштима, на улици, у природи… Да повежемо теорију са стварним животом. Све то је могуће ако се учи с разумевањем. Учење лекције напамет је бесмислено – научено се лако заборавља, троши се доста времена и енергије, а тако стечена знања брзо постају неупотребљива.
ПРАКТИЧНЕ ВЕШТИНЕ
За прваке полазак у школу представља једну од великих прекретница и значајан корак у одрастању. Шта је за њих посебно важно?
– Првенствено је важно да дете с радошћу одлази у школу. Али ту су и неке практичне вештине: да научи да само одлази и долази из школе, да одговорно брине о својим стварима: новцу, прибору, уџбеницима, одећи, да воли и уме да се дружи с другом децом, да свакодневно препричава догађаје и доживљаје из школе, да показује нове облике понашања, на пример да поздравља људе при сусрету, да често користи реченицу: „Учитељица је рекла”, да изгради осећај обавезе кад је реч о школским и домаћим задацима, да влада, у већој или мањој мери, градивом које је обрађено…
Колико год се на основу приближног календарског узраста претпоставља постојање сличности, толико и неки други фактори узрокују различитост међу децом истог разреда. Свако дете има свој ритам и брзину развоја и сазревања, како физичког тако и интелектуалног, социјалног и емоционалног. Оно што једно дете може у одређеном тренутку, друго ће моћи за месец или два, па и дуже. Важни су упорност, стрпљење и толеранција.
Оно са чим никако не би требало чекати јесте успостављање правила понашања. Правила чувају децу, она се уводе полако, постепено, стрпљиво, увек уз објашњење да се, уз њихову помоћ, лакше функционише.
