ШКОЛСКИ ДАН НА САЈМУ КЊИГА
Кључ је у књигама
Ђаци из свих крајева Србије преплавили су простор петог сајамског дана, по њиховој бројности може се закључити да наши ђаци баш воле да читају. Ипак, њихове искрене изјаве показују да им је драго и што тог дана немају часове, па се то згодно преклопило
Школски дан, који је традиционално посвећен ђацима, наставницима, школским библиотекарима, али и студентима и универзитетским професорима, званично је отворила државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Анамарија Вичек поруком ђацима да читају „јер на тај начин поспешују образовање”.
– На Сајму образовања, који је почео у среду уз слоган „Образована Србија, успешна Србија”, говорили смо о значају ИКТ технологија у образовању, а данас говоримо о једнаком значају читања књига којим поспешујемо своје образовање – казала је Вичек.
Ученицима је пожелела да са сајма понесу „неку мисао, нову идеју или књигу и да запамте да је кључ у књигама”, парафразирајући тако мото овогодишњег Међународног сајма књига.
После симболичног отварања Школског дана, државни секретар присуствовала је промоцији књиге „Стубови српске просвете”, која је организована на штанду Завода за уџбенике.
Ђаци из свих крајева Србије испунили су сајамски простор петог дана промоције писане речи, који се увек организује четвртком, по њиховој бројности могло би се закључити да наши ученици баш воле да читају. Ипак, њихове разнолике и искрене изјаве показују да им је драго и што тог дана немају часове, па се то баш згодно преклопило.
Основци и средњошколци су рекли да најрадије читају авантуристичке, научно-фантастичне и љубавне романе, а омиљени јунаци су им Том Сојер, Хари Потер, Робинзон Крусо и писци Нора Роберт и Сидни Шелдон. То је показала мини-анкета Просветног прегледа, у којој су неки ђаци као своје фаворите издвојили и озбиљне писце, попут Иве Андрића и Шескпира.
Ученику трећег разреда Машинске школе из Крушевца Јовану Ћалићу је управо Андрић омиљени писац, иако у слободно време воли да чита фантастику. Његовој другарици из разреда Милици Пантић омиљена је Нора Робертс и љубавни романи. И Никола Пантић, који са њима иде у исто одељење, уз шеретски осмех каже да и он највише воли љубавне романе – али да је ипак прво купио књигу „Није српски лупати”, јер није могао да одоли наслову. И једва чека да дође кући и да види шта се крије између корица.
Петаци Немања Улић и Марија Декић, из Основне школе „Данило Зеленовић” из Сирига, диве се Тому Сојеру због авантура. Обоје радо читају и срећни су што су дошли на Сајам књига. Немања још додаје да воли српски и да из тог предмета има петицу.
Да се радо дружи с књигама потврђује и одликаш Јована Рајин из Беле Цркве. Она иде у трећи разред Економске школе и на списку омиљених су јој Нора Робертс и Синди Шелдон, љубавни и крими-романи. У српском јој је граматика најинтересантнија, док лектиру чита зато што мора, као и сви у њеном разреду, „јер мисле да није много занимљива”.
Сајам књига још је једна прилика да се чују ставови наставника о томе колико и шта млади читају. „Србисти” се, при томе, све чешће жале да млади из генерације у генерацију све мање читају и само гледају како да изврдају лектиру, преписују са интернета или од старије браће и сестара. То потврђује и Јелена Микић, наставница српског језика и књижевности у Основној школи „Бранко Радичевић” из Савиног Села.
– Мој утисак је да ученици углавном читају оно што морају, пре свега мислим на лектиру, а и то скидају с интернета. За читање ван лектире нису толико заинтересовани. А и кад читају нешто по свом избору, то су онда љубавни романи. Ми подстичемо читање, али је из дана у дан све мање деце заинтересовано за књижевност – прича Микић.
Драгана Божиновић, библиотекар Средње Занатске школе у Београду, има другачије искуство и каже да њени ђаци показују велико интересовање за читање „иако имају различите потребе од вршњака из редовних школа”.
– Девојчице највише воле љубавне приче, али ја покушавам да им наметнем да читају квалитетније књиге, које је моја генерација волела, попут „Збогом мојих 15 година” и других наслова из едиције „Плава птица” – објашњава Божиновић, уз коментар да су издавачи данас врло агресивни са преводима, који ни изблиза нису таквог квалитета као што су биле књиге које су читале раније генерације
Њен утисак је да су класици и даље најзначајнији и да модерни писци врло тешко могу да парирају Црњанском и другим писцима, који спадају у добре, старе класике.
О. Н.
Антрфиле
ПИСЦИ ШКОЛАРЦИМА
Издавачи су се потрудили да за Школски дан припреме разноврстан програм за старије и млађе школарце, њихове учитеље и предаваче. Због њих су у госте позвали писце за децу и младе и организовали разговоре са њима: чешку књижевницу Петру Халупову, немачког песника Јана Вагнера, немачког аутора крими-романа Фолкера Кучера, америчког педагога Ноела Џенис Нортона, швајцарског писца Арноа Камениша… Такође, „Архипелаг” је представио књиге за лектиру, а Клет промовисао акцију „Читалачки маратон”…
НАГРАДЕ – АФИРМАЦИЈА СТВАРАЛАЧКИХ ВРЕДНОСТИ
Издавач године на 62. Међународном сајму књига је „Академска књига”, јер континуирано објављује репрезентативне наслове из области књижевности, филозофије, науке и уметности угледних домаћих и страних аутора, стоји у образложењу стручног жирија, уз оцену да је особеност овог издавача управо у афирмацији неспорне стваралачке вредности. Мото едиција овог издавача је „Књиге које мењају свет”, према коме и објављују издања за која сматрају да образују читаоце и подстичу их на критичко промишљање.
Одлуку је донео је жири у саставу: проф. др Драган Симеуновић (председник), проф. Слободан Кањевац, Драгана Ковачевић, проф. др Тиодор Росић и Желидраг Никчевић.
Награда за Издавачки подухват године равноправно је додељена књигама „Савремена немачка драма”, у издању Zepter Book World из Београда, и „Сто представа балета и уметничке игре наших простора”, коју су објавили Цицеро и Орион Арт из Београда.
Титула Најбољи издавач из дијаспоре такође је отишла на две издавачке адресе, АНУРС-у за књигу „Енциклопедија Републике Српске” и Књижевној задрузи Српског националног савјета из Подгорице за књигу „ Ћирилични натписи Старе Херцеговине”.
Посебно признање за допринос у области науке равноправно је припало делу „Јасеновац”, аутора Василија Крестића и Мире Радојевић, САНУ, те „Robust Digital Processing of Speech Signals”, у издању Академске мисли и Sprinera, аутора Бранка Ковачевића, Милана Милосављевића, Младена Веиновића и Милана Марковића.
Најбоља дечја књига ове сајамске године отишла је у руке Јасминке Петровић за дело „Све је у реду”, у издању Креативног центра, а специјално признање за издавача додељено је Српској књижевној задрузи, која ове године обележава и 125 година од оснивања. Признање истог ранга добили су и Милош Јефтић за 216 књига из колекције „Одговори”, у издању Београдске књиге, и Едиција Монографије у 30 књига Универзитета у Београду, Учитељског факултета, као и Едиција „Енциклопедија филозофских наука” Николе Кајтеза, чији је издавач Завод за културу Војводине.
За најлепшу књигу проглашено је дело „Докторати у прози”, коју је објавио Центар за промоцију науке, а на њихову адресу је отишла и награда „Богдан Кршић”. Најлепше дечје књиге, такође равноправно, су „Путовање по Србији” (издавач је Креативни центар) и наслови Лагуне „Шункула у шкрипцу” и „Синги Лумба” .
Естетику ових књига процењивао је и издвојио жири у саставу: проф. Југослав Влаховић, Тијана Којић и Оливера Батајић Сретеновић.
Специјално признање за младог дизајнера припало је Сањи Половини за књигу „Доручак код Тифанија ”, у издању ИПЦ Медиа, и дело „Књижевна фантастика”, издавачке куће Контраст.
УКЉУЧИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКОГ ОПИСМЕЊАВАЊА У СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Како с новцем који се (не)види
Функционално и правовремено финансијско описмењавање има за циљ да постави квалитетну основу за доношење одлука, да младима омогући да одговоре на изазове, с којима се свакодневно сусрећу, и да буду у функцији развоја предузетништва, важног аспекта савременог тржишта рада
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић и Владимир Ђорђевић, генерални директор компаније Виза за југоисточну Европу, на Седамнаестом економском самиту у Београду представили су пилот-пројекат „Укључивање финансијског описмењавања у систем образовања и васпитања Републике Србије” и свечано пустили у рад интерактивну платформу за финансијско описмењавање младих.
Отварајући први Serbia Cashless форум у југоисточној Европи, Владимир Ђорђевић нагласио је да су глобалне иницијативе компаније Виза усмерене на развијање финансијске писмености широм света и да се нада да ће сва деца у Србији имати прилику да прођу кроз тај програм.
Оно што данас користимо као финансијске услуге пре двадесетак година сматрало се футуризмом, а пре тридесетак научном фантастиком. Многима је и данас тешко да разумеју идеју новца који се креће, и којим се нешто плаћа, а те новчанице физички не могу да се виде. Способност да се разумеју све користи, које модерно финансијско пословање пружа, директно утиче на то да ли ћемо куповати јефтиније, а продавати скупље или ћемо из незнања радити супротно, због чега је веома важно да се финансијска писменост стекне већ у најранијем узрасту, речено је на отварању форума.
Управо из тих разлога Министарство просвете, науке и технолошког развоја 26. септембра потписало је Протокол о сарадњи на реализацији пилот-пројекта „Укључивање финансијског описмењавања у систем образовања и васпитања Републике Србије” (ФинПис). Пројекат ће бити реализован у шест предшколских установа и 30 основних школа на територији Републике Србије.
Министар просвете Младен Шарчевић објаснио је да ће у веома сложеном финансијском окружењу, у ком деца одрастају, одлуке које буду доносили утицати не само на њихово блиско окружење, већ и на ширу друштвену заједницу. Функционално и правовремено финансијско описмењавање, како је рекао, има за циљ да постави квалитетну основу за доношење одлука, да омогући младима да одговоре на изазове, с којима се свакодневно сусрећу, и да буду у функцији развоја предузетништва, веома важног аспекта савременог тржишта рада.
– ФинПис представља подстрек развоју и популаризацији финансијског описмењавања деце од најранијег узраста. Подразумева укључивање финансијске писмености у васпитно-образовни рад и наставу кроз креирање окружења за развој функционалних знања из те области, али и предмета кроз које се финансијска писменост, као међупредметна компетенција, укључује и развија код младих – рекао је Младен Шарчевић и објаснио да динамична платформа пилот-пројекта нуди широк спектар садржаја, који ће омогућити интеракцију са корисницима, едукативну игрицу, онлајн квизове, радне листове, различите форуме и слично.
Саставни део ове платформе биће систем за обуку наставника на даљину, па се добробит очекује у домену популаризације и промоције пилот-пројекта, дизања квалитета учења и подучавања и самог финансијског описмењавања. Едукативна игрица представља интеграцију учења, социјалне интеракције и технологије. Циљ игрице је стицање знања, разумевање и подстицање размишљања, па њен саставни део чине и питања о финансијским концептима, прилагођена узрасту деце, а у складу с исходима учења. Важан део су и повратне информације, које децу упућују на тачан одговор, подстичу на размишљање или пружају адекватне савете.
На панел-дискусији посвећеној финансијској писмености Весна Недељковић, помоћник министра просвете, нагласила је да је овај пројекат важна компонента у изменама наставних планова и програма који се раде.
– Образовање стратешки конципирамо у три правца. То су дигитализација и дигитално описмењавање, предузетништво и финансијска писменост, а на то су нас, нажалост, понукали и наши резултати на последњем PISA тестирању на ком смо учествовали. Циљ нам је да наша деца заиста имају знања и постану друштвено одговорни грађани ове земље – рекла је Весна Недељковић. Објаснила је да се приликом сагледавања резултата PISA тестирања јасно видело колико су математичка и финансијска писменост у нашим школама недовољно присутне.
– У оквиру полагања завршног испита из српског језика, постоји питање где деца треба да попуне уплатницу, која је наизглед врло једноставна. Оно није сврстано у питања напредног нивоа, али је препознато као једно од тежих, што је било веома изненађујуће. Желимо да нам искуство овог пилот-пројекта буде база како да направимо националну стратегију. Морамо да утврдимо шта дете мора да зна када заврши основну школу, гимназију или било коју средњу школу. Оно мора да буде функционално писмено, мора да зна да се снађе у животу, његова знања морају да буду примењива. Када се родио неки књижевник или нешто слично, сазнаће једним кликом, али да ли ће умети да воде свој рачун, да осмисле начин штедње, да ли ће умети да се снађу у реалном животу, то је наша обавеза – рекла је Весна Недељковић.
Др Гордана Степић, саветник за финансијску писменост Министарства просвете и аутор ФинПис пројекта, навела је да је истраживање показало да је 76 одсто наставника у нашим основним школама чуло за финансијско описмењавање, док 24 одсто није, али да 88 одсто њих сматра да је финансијско описмењавање деце важно и спремни су да га укључе у рад. Такође, навели су да им је за то потребна обука, како на личном плану тако и за то како финансијско описмењавање укључити у наставу.
Одлуци како ће се финансијско описмењавање реализовати на националном нивоу претходи пилот-пројекат, како би се јасно сагледали услови и на локалном и на националном нивоу.
– Финансијско описмењавање укључићемо од припремног предшколског програма, односно од почетка формалног образовања. У основном образовању кренуће се са финансијским описмењавањем као међупредметном компетенцијом, што значи да ће се исходи реализовати кроз постојеће наставне предмете. Наставници су се у истраживању определили да финансијско описмењавање треба реализовати кроз наставу математике, света око нас, природе и друштва и часове одељењског старешине, а у другом циклусу у фокусу су нам математика и нови предмети: техника и технологија, који има део предузетништва, информатика и рачунарство, као и час одељенског старешине. У средњем образовању требало би увести нове наставне предмете, у оквиру којих ће се финансијско описмењавање учити, и сада смо у процесу реформи и гимназија и општег средњег стручног образовања – рекла је др Гордана Степић и додала да ће се финансијско описмењавање реализовати и кроз рад ђачких задруга.
Она је објаснила да је за тај процес веома важна и сарадња с родитељима, како би се деца од најранијег узраста припремила за живот, али и научила да решавају проблеме, са којима се тренутно сусрећу, попут избора пакета када је реч о мобилном телефону, како би уштедели и слично.
Слађана Средојевић, руководилац Центра за банкарску обуку при Удружењу банака Србије и потпредседник Европске асоцијације за едукацију у сектору банкарства EBTN из Брисела, нагласила је да је циљ активности подизање свести о значају управљања личним финансијама, почев од најранијег узраста, као и свести о значају разумевања термина и карактеристика неких финансијских процеса и услуга и стицање вештина за њихово поређење. Крајњи циљ је оспособљавање појединца за доношење одлука, које су финансијски одрживе и одговорне.
– Удружење банака већ годинама је врло активно у пројектима на европском и светском нивоу, када је реч о овој области, и на тај начин имамо увид у најбољу европску и светску праксу. С друге стране, имамо могућност и привилегију не само да то пренесемо на терену, него можда и да правимо неке нове приступе, које нисмо видели у иностранству – рекла је Слађана Средојевић.
Подсетила је и на две важне иницијативе у овој области на којима се већ ради. То су такозвана Европска недеља новца, која се спроводи од 2015. године, а подразумева седмицу у марту посвећену низу пригодних активности, почев од радионица, округлих столова и других облика финансијске едукације. Друга иницијатива је Европски кеш-квиз, такмичење на националном нивоу за децу до 15 година. После првог круга двоје најбољих ђака имаће прилику да оду на европско такмичење у Брисел.
Наташа Ивановић
Глоса 1
Многима је и данас тешко да разумеју идеју новца који се креће, и којим се нешто плаћа, а те новчанице физички не могу да се виде
Глоса 2
– Образовање стратешки конципирамо у три правца. То су дигитализација и дигитално описмењавање, предузетништво и финансијска писменост, а на то су нас, нажалост, понукали и наши резултати на последњем PISA тестирању на ком смо учествовали. Циљ нам је да наша деца заиста имају знања и постану друштвено одговорни грађани ове земље – рекла је Весна Недељковић
Антрфиле 1
ИНТЕРАКТИВНИ САЈТ
Математички институт дао је техничку подршку овом пројекту, што подразумева конструкцију веб странице са сервисима за обуку наставника, као и за децу, која ће ту моћи да стичу и проверавају своја знања, играју игрице и добијају адекватне савете.
– Ово није био нимало лак задатак, јер сајт треба прилагодити деци, њиховим склоностима и навикама. Он треба да буде интерактиван и да има доста видео-садржаја како би заинтересовао децу – рекао је др Зоран Марковић, председник Научног савета Математичког института.
Антрфиле 2
– Наш први корак биће анализа постојећих наставних планова и програма за неке од наставних предмета, јер ту већ имамо оно што може да нам буде подршка, а ми ћемо препознати шта је оно што недостаје. Наш задатак биће да предложимо исходе и образовне стандарде, као и како и које међупредметне компетенције ће све то да повежу да бисмо на крају добили одговорног ученика и одговорног будућег грађанина – рекла је Љиљана Новковић, члан експертског тима за финансијску писменост из Удружења „Одговорно живљење”.
УКЉУЧИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКОГ ОПИСМЕЊАВАЊА У СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Како с новцем који се (не)види
Функционално и правовремено финансијско описмењавање има за циљ да постави квалитетну основу за доношење одлука, да младима омогући да одговоре на изазове, с којима се свакодневно сусрећу, и да буду у функцији развоја предузетништва, важног аспекта савременог тржишта рада
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић и Владимир Ђорђевић, генерални директор компаније Виза за југоисточну Европу, на Седамнаестом економском самиту у Београду представили су пилот-пројекат „Укључивање финансијског описмењавања у систем образовања и васпитања Републике Србије” и свечано пустили у рад интерактивну платформу за финансијско описмењавање младих.
Отварајући први Serbia Cashless форум у југоисточној Европи, Владимир Ђорђевић нагласио је да су глобалне иницијативе компаније Виза усмерене на развијање финансијске писмености широм света и да се нада да ће сва деца у Србији имати прилику да прођу кроз тај програм.
Оно што данас користимо као финансијске услуге пре двадесетак година сматрало се футуризмом, а пре тридесетак научном фантастиком. Многима је и данас тешко да разумеју идеју новца који се креће, и којим се нешто плаћа, а те новчанице физички не могу да се виде. Способност да се разумеју све користи, које модерно финансијско пословање пружа, директно утиче на то да ли ћемо куповати јефтиније, а продавати скупље или ћемо из незнања радити супротно, због чега је веома важно да се финансијска писменост стекне већ у најранијем узрасту, речено је на отварању форума.
Управо из тих разлога Министарство просвете, науке и технолошког развоја 26. септембра потписало је Протокол о сарадњи на реализацији пилот-пројекта „Укључивање финансијског описмењавања у систем образовања и васпитања Републике Србије” (ФинПис). Пројекат ће бити реализован у шест предшколских установа и 30 основних школа на територији Републике Србије.
Министар просвете Младен Шарчевић објаснио је да ће у веома сложеном финансијском окружењу, у ком деца одрастају, одлуке које буду доносили утицати не само на њихово блиско окружење, већ и на ширу друштвену заједницу. Функционално и правовремено финансијско описмењавање, како је рекао, има за циљ да постави квалитетну основу за доношење одлука, да омогући младима да одговоре на изазове, с којима се свакодневно сусрећу, и да буду у функцији развоја предузетништва, веома важног аспекта савременог тржишта рада.
– ФинПис представља подстрек развоју и популаризацији финансијског описмењавања деце од најранијег узраста. Подразумева укључивање финансијске писмености у васпитно-образовни рад и наставу кроз креирање окружења за развој функционалних знања из те области, али и предмета кроз које се финансијска писменост, као међупредметна компетенција, укључује и развија код младих – рекао је Младен Шарчевић и објаснио да динамична платформа пилот-пројекта нуди широк спектар садржаја, који ће омогућити интеракцију са корисницима, едукативну игрицу, онлајн квизове, радне листове, различите форуме и слично.
Саставни део ове платформе биће систем за обуку наставника на даљину, па се добробит очекује у домену популаризације и промоције пилот-пројекта, дизања квалитета учења и подучавања и самог финансијског описмењавања. Едукативна игрица представља интеграцију учења, социјалне интеракције и технологије. Циљ игрице је стицање знања, разумевање и подстицање размишљања, па њен саставни део чине и питања о финансијским концептима, прилагођена узрасту деце, а у складу с исходима учења. Важан део су и повратне информације, које децу упућују на тачан одговор, подстичу на размишљање или пружају адекватне савете.
На панел-дискусији посвећеној финансијској писмености Весна Недељковић, помоћник министра просвете, нагласила је да је овај пројекат важна компонента у изменама наставних планова и програма који се раде.
– Образовање стратешки конципирамо у три правца. То су дигитализација и дигитално описмењавање, предузетништво и финансијска писменост, а на то су нас, нажалост, понукали и наши резултати на последњем PISA тестирању на ком смо учествовали. Циљ нам је да наша деца заиста имају знања и постану друштвено одговорни грађани ове земље – рекла је Весна Недељковић. Објаснила је да се приликом сагледавања резултата PISA тестирања јасно видело колико су математичка и финансијска писменост у нашим школама недовољно присутне.
– У оквиру полагања завршног испита из српског језика, постоји питање где деца треба да попуне уплатницу, која је наизглед врло једноставна. Оно није сврстано у питања напредног нивоа, али је препознато као једно од тежих, што је било веома изненађујуће. Желимо да нам искуство овог пилот-пројекта буде база како да направимо националну стратегију. Морамо да утврдимо шта дете мора да зна када заврши основну школу, гимназију или било коју средњу школу. Оно мора да буде функционално писмено, мора да зна да се снађе у животу, његова знања морају да буду примењива. Када се родио неки књижевник или нешто слично, сазнаће једним кликом, али да ли ће умети да воде свој рачун, да осмисле начин штедње, да ли ће умети да се снађу у реалном животу, то је наша обавеза – рекла је Весна Недељковић.
Др Гордана Степић, саветник за финансијску писменост Министарства просвете и аутор ФинПис пројекта, навела је да је истраживање показало да је 76 одсто наставника у нашим основним школама чуло за финансијско описмењавање, док 24 одсто није, али да 88 одсто њих сматра да је финансијско описмењавање деце важно и спремни су да га укључе у рад. Такође, навели су да им је за то потребна обука, како на личном плану тако и за то како финансијско описмењавање укључити у наставу.
Одлуци како ће се финансијско описмењавање реализовати на националном нивоу претходи пилот-пројекат, како би се јасно сагледали услови и на локалном и на националном нивоу.
– Финансијско описмењавање укључићемо од припремног предшколског програма, односно од почетка формалног образовања. У основном образовању кренуће се са финансијским описмењавањем као међупредметном компетенцијом, што значи да ће се исходи реализовати кроз постојеће наставне предмете. Наставници су се у истраживању определили да финансијско описмењавање треба реализовати кроз наставу математике, света око нас, природе и друштва и часове одељењског старешине, а у другом циклусу у фокусу су нам математика и нови предмети: техника и технологија, који има део предузетништва, информатика и рачунарство, као и час одељенског старешине. У средњем образовању требало би увести нове наставне предмете, у оквиру којих ће се финансијско описмењавање учити, и сада смо у процесу реформи и гимназија и општег средњег стручног образовања – рекла је др Гордана Степић и додала да ће се финансијско описмењавање реализовати и кроз рад ђачких задруга.
Она је објаснила да је за тај процес веома важна и сарадња с родитељима, како би се деца од најранијег узраста припремила за живот, али и научила да решавају проблеме, са којима се тренутно сусрећу, попут избора пакета када је реч о мобилном телефону, како би уштедели и слично.
Слађана Средојевић, руководилац Центра за банкарску обуку при Удружењу банака Србије и потпредседник Европске асоцијације за едукацију у сектору банкарства EBTN из Брисела, нагласила је да је циљ активности подизање свести о значају управљања личним финансијама, почев од најранијег узраста, као и свести о значају разумевања термина и карактеристика неких финансијских процеса и услуга и стицање вештина за њихово поређење. Крајњи циљ је оспособљавање појединца за доношење одлука, које су финансијски одрживе и одговорне.
– Удружење банака већ годинама је врло активно у пројектима на европском и светском нивоу, када је реч о овој области, и на тај начин имамо увид у најбољу европску и светску праксу. С друге стране, имамо могућност и привилегију не само да то пренесемо на терену, него можда и да правимо неке нове приступе, које нисмо видели у иностранству – рекла је Слађана Средојевић.
Подсетила је и на две важне иницијативе у овој области на којима се већ ради. То су такозвана Европска недеља новца, која се спроводи од 2015. године, а подразумева седмицу у марту посвећену низу пригодних активности, почев од радионица, округлих столова и других облика финансијске едукације. Друга иницијатива је Европски кеш-квиз, такмичење на националном нивоу за децу до 15 година. После првог круга двоје најбољих ђака имаће прилику да оду на европско такмичење у Брисел.
Наташа Ивановић
Глоса 1
Многима је и данас тешко да разумеју идеју новца који се креће, и којим се нешто плаћа, а те новчанице физички не могу да се виде
Глоса 2
– Образовање стратешки конципирамо у три правца. То су дигитализација и дигитално описмењавање, предузетништво и финансијска писменост, а на то су нас, нажалост, понукали и наши резултати на последњем PISA тестирању на ком смо учествовали. Циљ нам је да наша деца заиста имају знања и постану друштвено одговорни грађани ове земље – рекла је Весна Недељковић
Антрфиле 1
ИНТЕРАКТИВНИ САЈТ
Математички институт дао је техничку подршку овом пројекту, што подразумева конструкцију веб странице са сервисима за обуку наставника, као и за децу, која ће ту моћи да стичу и проверавају своја знања, играју игрице и добијају адекватне савете.
– Ово није био нимало лак задатак, јер сајт треба прилагодити деци, њиховим склоностима и навикама. Он треба да буде интерактиван и да има доста видео-садржаја како би заинтересовао децу – рекао је др Зоран Марковић, председник Научног савета Математичког института.
Антрфиле 2
– Наш први корак биће анализа постојећих наставних планова и програма за неке од наставних предмета, јер ту већ имамо оно што може да нам буде подршка, а ми ћемо препознати шта је оно што недостаје. Наш задатак биће да предложимо исходе и образовне стандарде, као и како и које међупредметне компетенције ће све то да повежу да бисмо на крају добили одговорног ученика и одговорног будућег грађанина – рекла је Љиљана Новковић, члан експертског тима за финансијску писменост из Удружења „Одговорно живљење”.
МУЗИЧКА КУЛТУРА – ДАНАС И ОВДЕ
Духовност узмиче пред страстима
Mузика која развија духовност код људи изгубила је битку, бар за сада, са популарном музиком, која припада супкултури и која се бави страстима. Да је ситуација попримила озбиљан и драматичан облик јасно показују и тенденције да се у естрадне воде увoдe и деца
Велики је значај наставе музичке културе у основној школи, па и велика одговорност свих који учествују у том процесу. Ланац, који чини наставу музичке културе у основној школи, није састављен само од карика које се зову ученик и наставник, већ га чине и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Завод за унапређивање образовања и васпитања, издавачке куће, аутори уџбеника, педагошке институције од најнижег нивоа до докторских студија, удружења педагога, медији… Улога свих њих није једнака, али је неопходна и значајна. Какав је коначан резултат поменутог деловања јасно показује слика културног живота државе. Није случајно Платон рекао: Каква музика таква и држава. Ту мисао би сви који добију прилику да руководе земљом требало озбиљно да схвате, јер је музика један од видљивијих трагова сваке владавине.
Да би се правилно трасирао музички пут неопходно је узети у разматрање и нашу изреку: Колико пара толико музике. Већ деценијама уназад констатује се да економска ситуација отаџбине није на завидном нивоу. Самим тим, у немаштини, могућности деловања су скучене. Они који су руководили, сада руководе, и који ће руководити културном политиком, па и музиком у догледно време имају тежак задатак пун изазова. Ситуација намеће да се са полупразном државном касом за културу одреди који су државни приоритети, где је најпрече упутити новац, а шта може да сачека. На све те муке надовезује се и закључак да је музика која развија духовност код људи изгубила битку, бар за сада, са популарном музиком, која припада супкултури и која се бави страстима. Та превага се, пре свега, односи на количину заступљености у медијима музике за забаву и на став да није лепо оно што је лепо, већ је лепо оно што ми се свиђа, односно шта народ воли. Поменути став, који иначе одговара италијанској пословици, служи само као покриће за деловање, јер се народу у толиким количинама и са толико уложеног новца не нуде квалитетни садржаји.
Да је ситуација попримила озбиљан и драматичан облик јасно показују и тенденције да се у естрадне воде увoдe и деца. Под плаштом телевизијског такмичења и шоу-програма, деца од шест и више година певају песме за одрасле, песме о страстима и трауматичним односима међу људима. Наравно, они такве садржаје не разумеју, а то значи да литерарни текст певају механички и имитирајући одрасле. Њихове вокалне способности, у већини случајева, оцењују особе које немају никакав сертификат за рад са децом. Завршна дечја такмичења обављају се у раним јутарњим часовима (око три ујутру). Насупрот томе, имамо изванредну децу која похађају државне музичке школе и остварују задивљујуће међународне резултате, а нису медијски подржана ни она ни њихови професори. На међународном плану амбасадори наше уметности нису музичари музике за забаву, већ истакнути школовани музичари и поједина академска и културно-уметничка друштва. Зар тај податак није довољан адут да држава, бар за почетак, снажније медијски подржи школоване и високо позициониране уметнике?
Одређену кривицу за постојеће стање сноси и део образованих музичара, који своју извођачку или композиторску каријеру заснивају на личним уметничким стрeмљењима, при том не водећи рачуна о нашој широј популацији која нема капацитет да разуме и прихвати такав приступ. У не тако давној прошлости, наши најбољи музичари, по градовима и мањим местима, приређивали су концерте са врло популарним репертоаром класичне музике. Таква пракса данас је реткост, а шира јавност је препуштена естради.
У овом тренутку од великог значаја била би повећана активност учитеља и наставника музичке културе у општеобразовним школама на пољу музичке културе. Међутим, они данас, опхрвани материјалним проблемима посустају, потребна им је подршка државе у сваком погледу.
Примера неадекватног друштвеног приступа уметничкој музици има још, али из до сада изложеног може се извести закључак да је стање музичке културе у Србији забрињавајуће и да захтева нови приступ. Ту се, пре свега, мисли на активирање медија, који су у власништву или сувласништву државе, да снажније подрже школоване и успешне музичаре са програмима уметничке музике који су прихватљиви за ширу јавност, затим да држава осмисли програме у које би се активније укључили млади из основних и средњих општеобразовних школа као активни учесници програма или као посетиоци, да се финансирају музичка дела са националном и духовном тематиком прихватљива за ширу популацију, да се неки од тих програма изводе и у дијаспори, као и да се, у складу са финансијским могућностима, нашим еминентним уметницима омогући да поједина своја извођачка и композиторска дела прикажу међународној публици. Такође, требало би осмислити и подстицајне мере за потенцијалне донаторе.
Гордана Илић, доктор методике наставе музичке културе
Антрфиле
благодeти музике
О благодeти музике, а посебно песме писао је Јован Јовановић Змај. У Песми о песми српски лекар и песник каже:
Где је бола, где је јада,
Песма блажи;
Где се клоне, где се пада,
Песма снажи;
Где су људи добре ћуди,
Песма се ори;
Што не можеш друкче рећи,
Песма збори;
Где утехе немa друге,
Песма стиже;
А где сумња све обара,
Песма диже.
Благодeти песме и музике постоје, само треба умети препознати такве песме и такву музику.
ОБАВЕЗНА И ПРЕПОРУЧЕНА ПЕДАГОШКА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАСТАВНИКА И ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ
Све на једном месту
Када свршени студент добије посао у школи, није му проблем струка, наставни предмет који треба да предаје, већ методика тог предмета, а нарочито му проблем представља педагошка документација коју је обавезан да води
Законска регулатива прописује обавезност вођења наставничке педагошке документације – за нека документа су прописани и њихови делови, а за нека се елементи докумената препоручују. Одређени законски акти регулишу поједине области рада наставника и одељењског старешине, ближе их одређују или у потпуности дефинишу.
Рад у једној школи је шаролик и чини га читава лепеза послова које наставник обавља. Сваки од тих послова прати и вођење документације. Школа није стихијска организација – школске активности се планирају, прате, вреднују и унапређују. Од систематског праћења, бележења на дуже стазе, директно зависи квалитет рада једне васпитно-образовне установе. Увиђајући узрочно-последичне везе између одређених активности, систематско праћење и анализирање документације проузрокује померање нивоа очекивања у постигнућима ученика и школе ка вишим степеницама.
Листа педагошке документације не постоји нигде на једном месту. У овом прилогу је представљена обавезна педагошка документација наставника и одељењског старешине, подељена у три групе. Прву групу чини обавезна педагошка документација коју наставник и одељењски старешина праве на самом почетку школске године. Другу групу чине документа коју наставници и одељењске старешине воде, попуњавају или учествују у изради током школске године, а трећу групу документа које наставник предаје на крају школске године као саставне елементе свог годишњег извештаја. У сваку групу докумената уврстила сам сва документа која се праве у школи. Треба напоменути да сваки наставник не прави и не попуњава сва документа за сваку школску годину. Постоје документа која је сваки наставник у обавези да прави и попуњава. Такође, постоје и документа која попуњавају и праве само поједини наставници, сходно задужењима за ту школску годину.
Обавезна педагошка документација коју наставник и одељењски старешина праве на самом почетку школске године
У обавезну документацију на почетку школске године спадају: годишњи програм рада наставника за предмет који предаје; годишњи план рада наставника за предмет који предаје; листа стандарда за предмет који предаје (ако предмет има усвојене стандарде); оперативни месечни план за септембар; план професионалног развоја (у оквиру њега план и програм стручног усавршавања за текућу годину и усавршавање преко акредитованих семинара, као и стручног усавршавања на основу активности у оквиру школе); портфолио наставника; отворени портфолио ученика; документација о ученицима (са препорученим елементима из правилника о оцењивању); попуњен и припремљен дневник образовно-васпитног рада одељења (ако је наставник одељењски старешина); попуњен и припремљен дневник осталих облика образовно-васпитног рада ( ако је одељенски старешина од VI до VIII разреда); попуњен регистар уписаних ученика (ако је учитељ првог разреда или ако има новог ученика у одељењу); попуњена матична кљига (ако је учитељ/одељењски старешина првог, односно виших разреда, ако има нове ученике); план и програм рада актива, ако му председава; план и програм рада секције коју реализује; план и програм додатне наставе; план и програм рада допунске наставе; план и програм припремне наставе; план и програм факултативног предмета (ако предаје).
Исто тако, ту си и план и програм часова одељењског старешине (ако је одељењски старешина); план сарадње с родитељима; план и програм екскурзије, наставе у природи и излета, уколико их реализује; план и програм менторства (ако има приправника којем је ментор); план и програм актива за развој школског програма (ако је председник); план и програм актива за развојно планирање (ако је председник); план и програм тима за инклузију (ако је председник); план и програм тима за самовредновање рада школе (ако је председник); план и програм тима против насиља , занемаривања и злостављања (ако је председник); план и програм тима за професионалну оријентацију у ченика ( ако је председник); план и програм комисије за маркетинг (ако је председник); план и програм комисије за културну и јавну делатност (ако је председник); план и програм комисије за естетско уређење школе (ако је председник); план и програм комисије за сарадњу са предшколским установама (ако је председник); планови и програми осталих комисија које у школи постоје (ако је наставник председник).
Обавезна педагошка документација коју наставник и одељењски старешина праве током школске године
Обавезна докуменацију током године чине: оперативни планови на крају текућег месеца за наредни; попуњавање летописа (ако је наставник за то задужен); попуњавање књиге обавештења приликом дежурства; попуњавање регистра уписаних ученика (ако ученик дође у школу током године – учитељ/одељењски старешина); попуњавање матичне књиге (ако ученик дође у школу током године); попуњавање дневника образовно-васпитног рада (уписивање нових ученика који дођу током године, уписивање контролних и писмених провера дужих од 15 минута са листе до 21. дана од почетка сваког полугодишта, закључивање радне недеље најкасније 7 дана од њеног истека, правовремено писање записника са састанака Савета родитеља (или родитељких састанака) и одељењских већа (ако је одељењски старешина); уписивање сарджаја часа који одржава на самом почетку сваког наставног часа с типом истог тог часа; вођење документације о ученицима током године; попуњавање преводница за ученике који су отишли у другу школу (ако је одељењски старешина); попуњавање ђачких књижица (ако је одељењски старешина); попуњавање сведочанстава о завршеном разреду и о завршеној школи (одељењски старешина); попуњавање потврде о положеном завршном испиту (одељењски старешина); попуњавање и уручивање обавештења о успеху, владању, изреченим васпитно-дисциплинским мерама и мишљењу одељењског старешине на крају 1. и 3. квартала; документа која прате спровођење Правилника о насиљу, злостављању и занемаривању; индивидуални план заштите; документа која прате појачан васпитни рад; документација која прати индивидуализацију и индивидуални образовни план.
Обавезна педагошка документација коју наставник и одељењски старешина прави на крају школске године
На крају школске године сваки наставник прави свој годишњи извештај који има све елементе његовог рада током школске године. Структуру годишњег извештаја наставника чине елементи који су набројани као документа која се предају на почетку школске године, само што у овом случају извештавамо о свему ономе што смо планирали да радимо на почетку школске године. Постоји посебно важан део извештаја који треба да нам јасно дефинише разлоге успешне реализације појединих активности, као и неуспешности неких од њих, с наведеним разлозима за то. Било би добро када би сваки наставник на основу тих закључака умео да направи акциони план за унапређење свог рада за наредни период.
Душанка Ћурувија, педагошки саветник
ОШ „Доситеј Обрадовић” и Музичка школа „Петар Коњовић”
АНТРФИЛЕ:
(НЕ)ОБАВЕЗУЈУЋА ФОРМА
У нади да ће овај текст помоћи многим наставницима и одељењским старешинама у неком од наредних бројева разјаснићемо честе недоумице око израде неких од наведених докумената и дати конкретне примере шаблона појединих докумената који немају обавезујућу форму.
