БОРБА ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ У ПРОСВЕТИ Ризик и слабе тачке у систему   На иницијативу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Агенција за борбу против корупције организовала је координациони састанак државних органа на тему корупције у просвети. Министарство просвете, науке и технолошког развоја при доношењу образовних политика и развоју система заснива своје одлуке, по речима ресорног министра, на неопходности да се омогући квалитетно, доступно и ефикасно образовање за све ученике. Очување интегритета система и превентивно антикоруптивно деловање су принципи уграђени у сва законска документа која је Министарство доносило и на којима сада ради. Квалитетни наставни материјали и уџбеници су значајан фактор доприноса постигнућу ученика и квалитету њиховог искуства у школи. У том смислу један од најзначајних закона у просвети у протеклом периоду непобитно је нови Закон о уџбеницима. Овај закон не само да унапређује квалитет и доступност уџбеника већ има и уграђене антикоруптивне мере које су дуго изостајале на тржишту уџбеника, оцењује се у саопштењу Министарства просвете, које се обратило Агенцији, тражећи стручну помоћ у борби против корупције јер се приликом имплементације Закона показало да је овај проблем нешто што превазилази деловање само једног ресора. Министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић обавестио је учеснике скупа о свим покушајима опструкције спровођења законских одредаба, које су се неретко заснивале на личним нападима на функционере Министарства и на директном утицају интересних група на школе. С обзиром на недопустив утицај интересних група које своје деловање заснивају само на личној користи, а не на добробити ученика, Министарство просвете је указало на неопходност заједничке акције ради превенције корупције у области тржишта уџбеника. Поводом овог састанка Агенција за борбу против корупције је саопштила да је састанак резултат иницијативе Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и процене Агенције да постоји сумња у недозвољени утицај на носиоце власти и „лобирање”, које је на граници уцене. У саопштењу се подсећа да је пре непуну годину дана донет нови Закон о уџбеницима да би се, поред осталог, спречиле злоупотребе у поступку избора уџбеника, али се у пракси показало да то ипак није случај – један од најдрастичнијих примера недозвољеног подстицаја наставника да изаберу уџбенике одређеног издавача је понуда за учешће на четвородневном стручном семинару у иностранству за невероватних 20 евра по особи. Агенција оцењује да постоје и суптилнији методи за подстицај наставника тако што им издавачи уџбеника нуде, на пример, таблет рачунаре на „бесплатно коришћење” за евалуацију уџбеника, која је, иначе, законски обавезна. Поставља се и питање, каже се даље у саопштењу, како смо дошли до тога да више није „хигијенски” користити старе већ коришћене уџбенике, зашто имамо поплаву све скупљих уџбеника упитног квалитета и зашто су наставници спремни да за једно путовање у иностранство жртвују свој професионални интегритет. С обзиром на озбиљност притисака с којима се Министарство суочава и на важност да се ова област уреди, закључено је да решавање проблема у поступку избора уџбеника захтева синхронизовано деловање свих надлежних државних органа и договорено да се формира радна група, чији ће рад координирати Агенција за борбу против корупције, која ће анализирати слабе тачке у систему које повећавају интензитет ризика корупције у овој области и дефинисати одговарајућа решења.   УЧЕНИЦИ ИЗ СРБИЈЕ ПОНОВО У PISА ТЕСТИРАЊУ Исход теста више од ранг-листе, то је путоказ Ђаци из Србије учестоваће у следећем циклусу међунaродне провере постигнућа ученика PISА 2018, најавио је министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић. – На време смо припремили све тако да ћемо учествовати у шестом циклусу PISА тестирања. Србија је успешно реализовала четири узастопна истраживачка циклуса. После једног прескоченог циклуса 2015. године, укључили смо се у правом тренутку у наредни истраживачки циклус PISА 2018, за који су припреме већ почеле. Образовна политика не сме да зависи од разних личних мишљења, имплицитних ставова у друштву или интереса било кога другог осим ученика – рекао је министар Вербић. Он је истакао, да ће у PISА тестирању које следи, ученици из Србије први пут имати проверу постигнућа из финансијске писмености, поред провере постигнућа из читалачке, математичке и научне писмености, као што је било у свим досадашњим циклусима. Према речима министра Вербића, први пут ћемо видети и како се наши ученици сналазе у потпуно електронском тестирању. – Значајно је што ћемо у овом циклусу прикупити богатство података како о читалачкој, математичкој и научној писмености, тако и о финансијској писмености. Исход PISА није само место на ранг-листи, то је путоказ. У складу са оним што сазнамо планираћемо и мере, а посебно ћемо посветити пажњу секундарним анализама података – рекао је министар Вербић. PISА тестирање, највећа међународна провера постигнућа ученика, обавља се сваке три године и тестирају се ученици који напуне 15 година. Србија учествује од 2001. године, од када су реализована четири циклуса истраживања − 2003, 2006, 2009. и 2012. године. Истраживање се спроводи с намером да се обезбедe подаци о квалитету образовања у једној земљи, условима и факторима који доприносе квалитету образовних постигнућа, како би се постојеће праксе унапредиле, а ученици од школе добијали знања која их квалификују за наставак школовања и професионални развој. Кородинаторка PISА истраживања у Србији проф. др Драгица Павловић Бабић навела је да у предстојећем циклусу учествује више од 80 земаља, чиме се наставио тренд пораста броја учесника. У овом циклусу, према њеним речима, учествују готово све европске земље, међу њима и све земље из источноевропског региона, све бивше југословенске републике, за које је PISА посебно релевантна, с обзиром на то да су европски стратешки дефинисани циљеви из области образовања ослоњени на PISА налазе. – PISА истраживање не служи да се испита колико су добро ученици савладали наставне програме, већ у којој мери је образовни систем омогућио да ученици стекну функционална и релевантна знања. Прикупљаће се и подаци о факторима који могу да допринесу постигнућу као што су мотивација за учење, однос наставник–ученик, подршка ученицима у учењу, школска анксиозност… о којима не знамо много, а чији допринос може да буде врло значајан – навела је Павловић Бабић. На нивоу целог пројекта, како је навела координаторка истраживања у Србији, биће тестирано више од пола милиона ученика истог узраста. Узорак, као и у досадашњим циклусима, према њеним речима, чине петнаестогодишњи ученици који се, у нашем образовном систему, налазе у првом разреду средње школе. – Планирана величина узорка је око две стотине школа, односно око пет хиљада ученика, а централна област постигнућа која ће се тестирати је читалачка писменост – каже Павловић Бабић. Фокус PISА теста ротира се на сваке три године и на једну од поменутих области. У истраживању 2012. године фокус је био на математици, а 2015. године, када ученици из Србије због административних застоја нису учествовали, био је на природним наукама. Главна истраживачка студија биће реализована током априла и маја 2018. године, пробно тестирање у пролеће 2017, а резултати ће бити јавно доступни крајем 2019. године. Д. Гавриловић АНТРФИЛЕ МЕРА ЗА УСПЕШНОСТ PISА тестови су осмишљени тако да се процена знања и вештина из читања, математике, науке и решавања проблема не односи само на репродукцију наученог, већ испитују и колико ученици могу да користе и примене знање у различитим животним ситуацијама и реалним проблемима ван контекста школе. PISА један систем образовања сматра успешним, не само ако ученици постигну добре резултате на тесту, већ и ако сви ученици, из свих слојева друштва постигну добре резултате на тесту.   НАЦИ­О­НАЛ­НИ ПРО­СВЕТ­НИ САВЕТ О ГИМ­НА­ЗИ­ЈА­МА ЗА ДАРО­ВИ­ТЕ И ФОН­ДУ ЧАСО­ВА Пре­ла­зно реше­ње за елит­не шко­ле Иако зва­нич­но раде по пла­но­ви­ма и про­гра­ми­ма из 1995. и 1997. годи­не, који су у међу­вре­ме­ну само незнатнo изме­ње­ни, гим­на­зи­је за даро­ви­те – Фило­ло­шка, Мате­ма­тич­ка и Музич­ка шко­ла за мла­де тален­те у Ћупри­ји – тек сада су дошле на днев­ни ред над­ле­жних за пре­и­спи­ти­ва­ње, пет годи­на после оса­вре­ме­њи­ва­ња настав­них садр­жа­ја гим­на­зи­ја за редов­не ђаке. И тада, 2011, про­ме­не су изну­ђе­не и при­хва­ће­не само као пре­ла­зно реше­ње до рефор­ме која је послед­њих годи­на одла­га­на у неко­ли­ко навра­та. У ишче­ки­ва­њу пра­вих реформ­ских поте­за, на послед­њој сед­ни­ци Наци­о­нал­ног про­свет­ног саве­та пред­ста­вљен је пред­лог ино­ви­ра­них про­гра­ма за Фило­ло­шку и Мате­ма­тич­ку које је сачи­нио Завод за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у скла­ду са зако­ном, доку­мен­ти­ма и стан­дар­ди­ма за крај сред­њег обра­зо­ва­ња. У ЗУОВ су има­ли у виду и раз­вој тех­ни­ке и тех­но­ло­ги­је, важан за пред­ме­те из рачу­нар­ске обла­сти у Мате­ма­тич­кој гим­на­зи­ји, а у Фило­ло­шкој су уне­те нови­не везанo за изу­ча­ва­ње јези­ка које су већ спро­ве­де­не у основ­ној шко­ли и гим­на­зи­ја­ма. – Оче­ку­је­мо да ће се 2017. или 2018. сви гим­на­зиј­ски про­гра­ми рефор­ми­са­ти и сма­тра­мо да је данас нео­п­ход­но да нај­та­лен­то­ва­ни­ји уче­ни­ци доби­ју добре про­гра­ме и да оно што већ раде у прак­си буде доку­мен­то­ва­но – пре­до­чи­ла је Гор­да­на Мија­то­вић, помоћ­ник дирек­то­ра ЗУОВ, уочи овог изда­ња „Про­свет­ног пре­гле­да”. После сија­сет суге­сти­ја, при­ме­да­ба и комен­та­ра које су се одно­си­ле на књи­жев­ност, спа­ја­ње соци­о­ло­ги­је и пра­ва гра­ђа­на, исто­ри­ју, гео­гра­фи­ју и дру­ге пред­ме­те, дого­во­ре­но је да се упу­те на адре­су ЗУОВ, а онда зајед­нич­ким радом са струч­ња­ци­ма Саве­та утвр­ди кон­цепт који не би тре­ба­ло да буде спо­ран кад сле­де­ћи пут дође пред чла­но­ве НПС. Про­фе­сор Фило­зоф­ског факул­те­та у Бео­гра­ду Мла­ден Лазић побу­нио се про­тив иде­је о спа­ја­њу соци­о­ло­ги­је и пра­ва гра­ђа­на у један пред­мет, чиме се осло­ба­ђа један час за лине­ар­ну алге­бру у Мате­ма­тич­кој гим­на­зи­ји. Он је сма­трао да се тако соци­о­ло­ги­ја изјед­на­ча­ва са про­гра­мом у тех­нич­ким шко­ла­ма, што је оце­нио као непри­ме­ре­но. По њего­вом мишље­њу, пред­лог за пре­ком­по­но­ва­ње садр­жа­ја је кон­фу­зан и нема везе ни са јед­ним ни са дру­гим пред­ме­том. Чла­но­ви Саве­та су, међу­тим, гла­са­ли за „коег­зи­стен­ци­ју” соци­о­ло­ги­је и пра­ва гра­ђа­на, а дирек­тор Гим­на­зи­је „Змај Јова Јова­но­вић” Ради­во­је Стој­ко­вић је сма­трао да је лине­ра­ној алге­бри само вра­ће­но оно што јој је деве­де­се­тих поли­тич­ком вољом оду­зе­то. На тај начин Мате­ма­тич­ка и гим­на­зи­је са мате­ма­тич­ким оде­ље­њи­ма за тален­те доби­ја­ју осам мате­ма­тич­ких пред­ме­та у све чети­ри годи­не шко­ло­ва­ња. Ни Боја­на Сте­ва­но­вић, пред­став­ни­ца Дру­штва исто­ри­ча­ра у НПС, није задо­вољ­на што се исто­ри­ја у Мате­ма­тич­кој гим­на­зи­ји тре­ти­ра као у струч­ним шко­ла­ма. – Исто­ри­ја у Мате­ма­тич­кој гим­на­зи­ји се учи две годи­не, у првом раз­ре­ду, чак 16 тема који­ма се покри­ва пери­од од настан­ка чове­ка до 19. века, што је заи­ста немо­гу­ће изве­сти. Нај­ве­ћи про­бле­ми за настав­ни­ке исто­ри­је су пре­о­бим­ни циље­ви и зада­ци и огро­ман садр­жај за само 72 часа годи­шње, од чега је 48 потреб­но за ново гра­ди­во – каза­ла је Сте­ва­но­вић, уз напо­ме­ну да су јој коле­ге из Мате­ма­тич­ке гим­на­зи­је рекле да се сна­ла­зе тако што део гра­ди­ва пре­ба­цу­ју у дру­ги раз­ред. По њеним речи­ма, они се лоше осе­ћа­ју, јер не раде по настав­ном про­гра­му и кажу „да у сред­њим шко­ла­ма исто­ри­ја као да посто­ји само на папи­ру, јер у прак­си изо­ста­је оно што је про­пи­са­но”. Зато, по њеним речи­ма, садр­жај тре­ба да се релак­си­ра, како исто­ри­ча­ри „не би глу­ми­ли да при­ча­ју о све­му што запра­во не сти­жу да спро­ве­ду”. Нај­ви­ше при­ме­да­ба на про­грам за Фило­ло­шку гим­на­зи­ју одно­сио се на књи­жев­ност. Про­фе­сор Фило­ло­шког факул­те­та, Љиља­на Бајић, оце­ни­ла је да је пону­ђе­но реше­ње о кул­ту­ри изра­жа­ва­ња и језич­кој кул­ту­ри уоп­ште­но – а тре­ба је фор­си­ра­ти и поја­ча­ва­ти. Мате­ма­ти­чар, проф. др Михај­ло Вој­во­дић, опет, заме­рио је што је фонд часо­ва мате­ма­ти­ке у Фило­ло­шкој исти као у тро­го­ди­шњим занат­ским шко­ла­ма, док је про­фе­сор др Јули­ја­на Вучо, за про­ме­ну, похва­ли­ла ЗУОВ за део про­гра­ма у Фило­ло­шкој који се одно­си на стра­не јези­ке. – Про­грам је био заста­рео, четврт века стар, а сада је при­ла­го­ђен, ускла­ђен и укло­пљен у савре­ме­не тен­ден­ци­је. На Саве­ту је поно­во, дру­ги пут уза­стоп­но, раз­ма­тра­на и ини­ци­ја­ти­ва Мини­стар­ства про­све­те о про­ме­ни ста­ту­са пред­ме­та Инфор­ма­ти­ка и тех­нич­ко обра­зо­ва­ње у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма и поде­ли на два засеб­на пред­ме­та, која је, по речи­ма пред­сед­ни­ка НПС Алек­сан­дра Лип­ков­ског, иза­зва­ла бур­ну реак­ци­ју. На адре­су Саве­та сти­гло је више од 30 допи­са, про­тест­них, али и оних који су ту иде­ју подр­жа­ва­ли. За реви­зи­ју су они који кажу да је та потре­ба дуго при­сут­на јер се инфор­ма­тич­ки садр­жа­ји нај­бр­же мења­ју, а настав­ни пла­но­ви и про­гра­ми не могу да их пра­те, те да је нео­п­хо­дан дру­га­чи­ји начин одр­жа­ва­ња наста­ве. Тех­нич­ко обра­зо­ва­ње је важно, јер то зна­ње ђаци ниг­де не могу да стек­ну… Поде­ла на два пред­ме­та, међу­тим, собом повла­чи пове­ћа­ње бро­ја часо­ва. Под­се­ћа­ња ради, мини­стар про­све­те је још про­шле годи­не тра­жио да се број часо­ва у сед­мом и осмом основ­не ускла­ди са зако­ном, који дозво­ља­ва мак­си­мум 25 часо­ва недељ­но, а сед­ма­ци и осма­ци има­ју 31! Проф. Лип­ков­ски реше­ње је видео у про­ме­ни чла­на Зако­на о основ­ној шко­ли и пове­ћа­њу фон­да часо­ва на више од 25. Њего­ву оце­ну да наши ђаци има­ју нај­ма­ње часо­ва недељ­но у Евро­пи, пот­кре­пи­ла је Јули­ја­на Вучо, поре­ђе­њем опте­ре­ће­но­сти ђака сед­мог и осмог раз­ре­да у Срби­ји, Фран­цу­ској, Руси­ји, Ита­ли­ји и Немач­кој. По тој ана­ли­зи у свим земља­ма број часо­ва не само да је већи него код нас, већ они и дуже тра­ју. У Срби­ји час тра­је 45 мину­та, фонд је 25 часо­ва, у Фран­цу­ској је час 10 мину­та дужи, а фонд за два број­ни­ји. Руси­ја са истом мину­та­жом има 32 часа недељ­но, у Немач­кој је однос 30 часо­ва сед­мич­но пута 55 мину­та, а у Ита­ли­ји је то 36 или 40 часо­ва пута 55 или 65 мину­та… Међу­тим, Вучо није наве­ла ни коли­ко у тим зема­ља­ма тра­је основ­но обра­зо­ва­ње и шта је све обу­хва­ће­но фон­дом часо­ва. У 25 часо­ва недељ­но у Срби­ји, на при­мер, нису ура­чу­на­ти оба­ве­зни избор­ни и факул­та­тив­ни пред­ме­ти, допун­ска и додат­на наста­ва… О. Нико­лић АНТРФИЛЕИ: МИНИ­СТРОВ ПОТ­ПИС Помоћ­ник мини­стра про­све­те др Мило­ван Шува­ков оба­ве­стио је чла­но­ве Наци­о­нал­ног про­свет­ног саве­та да је мини­стар про­све­те иско­ри­стио закон­ско пра­во и пот­пи­сао доку­мент о стан­дар­ди­ма ква­ли­те­та уџбе­ни­ка, који ће омо­гу­ћи­ти штам­па­ње 901 уџбе­ни­ка и при­руч­ни­ка који недо­ста­ју сред­њим струч­ним шко­ла­ма. – Прав­ни основ за овај корак је одред­ба чла­на 24 систем­ског зако­на који каже да уко­ли­ко НПС не доне­се у року од три месе­ца акт из сво­је над­ле­жно­сти, то доно­си мини­стар – обја­снио је Шува­ков. Проф. др Ана Пеши­кан има­ла је при­го­вор на овај комен­тар јер је сма­тра­ла да је Савет већ донео одлу­ку којом стан­дар­ди не задо­во­ља­ва­ју и да мини­стров потез може да буде знак да, кад год НПС одба­ци неки доку­мент, мини­стар може да пре­и­на­чи ту одлу­ку. Пред­сед­ник НПС Алек­сан­дар Лип­ков­ски, међу­тим, оспо­рио је тврд­њу да је Савет изгла­сао одба­ци­ва­ње стан­дар­да. ПРО­МЕ­НА НАЧИ­НА РАДА Број часо­ва би морао да се лими­ти­ра, сма­тра проф. др Пеши­кан, због тен­ден­ци­је да свакa од стру­ка има оба­ве­зан пред­мет и што више часо­ва. – Чује се са свих стра­на да тре­ба пове­ћа­ти број часо­ва, број пред­ме­та и опте­ре­ће­ње ђака, али мени је кључ­но шта и како настав­ни­ци раде на часо­ви­ма. Кад смо Стра­те­ги­јом раз­во­ја обра­зо­ва­ња до 2020. утвр­ди­ли недељ­ни фонд од 25 часо­ва, мисли­ли смо да су то часо­ви који ће се дру­га­чи­је реа­ли­зо­ва­ти, без пре­да­ва­ња и пре­сли­ша­ва­ња шта је рекао настав­ник. Не може све да буде у ста­ту­су оба­ве­зног пред­ме­та и да они који то нису, онда нису важни и не посто­је, а код нас је упра­во сад таква пола­ри­за­ци­ја – рекла је у раз­го­во­ру с нови­на­ри­ма Ана Пеши­кан, коа­у­тор­ка Стра­те­ги­је, под­вла­че­ћи да про­ме­на начи­на рада мање опте­ре­ћу­је ђаке, без обзи­ра на број сати.   ВЛА­ДИ­МИР ТОДО­РО­ВИЋ, ДИРЕК­ТОР ИЗДА­ВАЧ­КЕ КУЋЕ „АТОС” ИЗ КРА­ГУ­ЈЕВ­ЦА Савре­ме­на тех­но­ло­ги­ја и народ­на тра­ди­ци­ја Више од педе­сет уџбе­ни­ка и изу­зет­но успе­шних настав­них сред­ста­ва, углав­ном за основ­ну шко­лу, после стро­ге про­це­ду­ре, одо­бре­но је за кори­шће­ње у наста­ви. Мно­ги од ових насло­ва обја­вље­ни су у више изда­ња и у вели­ком бро­ју при­ме­ра­ка, што је знак њихо­вог ква­ли­те­та и при­ме­њи­во­сти у наста­ви. Настав­ни­ци који их кори­сте пре­по­ру­чу­ју их сво­јим коле­га­ма Изда­вач­ка кућа „Атос”, осно­ва­на 1990. годи­не, про­шле годи­не је обе­ле­жи­ла два­де­сет пет годи­на посто­ја­ња и рада. У окви­ру сво­је изда­вач­ке делат­но­сти обја­вљу­ју настав­на сред­ства и уџбе­ни­ке за уче­ни­ке, учи­те­ље и настав­ни­ке основ­них и сред­њих шко­ла, као и уни­вер­зи­тет­ске уџбе­ни­ке и при­руч­ни­ке из обла­сти педа­го­ги­је. Циљ запо­сле­них у овој изда­вач­кој кући је ква­ли­те­тан уџбе­ник који ће бити од пре­суд­не помо­ћи настав­ни­ци­ма, али и уче­ни­ци­ма и њихо­вим роди­те­љи­ма. Од 2000. годи­не Изда­вач­ка кућа „Атос” само­стал­но на Сај­му књи­га у Бео­гра­ду изла­же сво­ја изда­ња, за која вла­да зна­чај­но инте­ре­со­ва­ње, посеб­но за настав­на сред­ства, која су заи­ста једин­стве­на. Сви ови резул­та­ти у раду ове изда­вач­ке куће били су повод за раз­го­вор са Вла­ди­ми­ром Тодо­ро­ви­ћем, скром­ним и вео­ма мар­љи­вим дирек­то­ром који за свој рад доби­ја број­не похва­ле. Коли­ко сте насло­ва уџбе­ни­ка до сада обја­ви­ли и за које вла­да нај­ве­ће инте­ре­со­ва­ње? – До сада смо обја­ви­ли више од педе­сет уџбе­ни­ка и настав­них сред­ста­ва, углав­ном за основ­ну шко­лу. После стро­ге про­це­ду­ре, одо­бре­ни су за кори­шће­ње у наста­ви. Мно­ги од ових насло­ва обја­вље­ни су у више изда­ња и у вели­ком бро­ју при­ме­ра­ка, што је знак њихо­вог ква­ли­те­та и при­ме­њи­во­сти у наста­ви. Настав­ни­ци који су их кори­сти­ли пре­по­ру­чу­ју их сво­јим коле­га­ма, што је нај­бо­ља рекла­ма. Заин­те­ре­со­ва­ни су за сва наша изда­ња, а посеб­но за рад­не уџбе­ни­ке за избор­ни пред­мет Народ­на тра­ди­ци­ја. – Кад је о овим уџбе­ни­ци­ма реч, морам да истак­нем да је био иза­зов да се ура­де уџбе­ни­ци који ће деци овог вре­ме­на, диги­тал­не тех­но­ло­ги­је и елек­трон­ске рево­лу­ци­је, на зани­мљив начин при­бли­жи­ти мате­ри­јал­ну и духов­ну тра­ди­циј­ску кул­ту­ру свог наро­да и наро­да у окру­же­њу. Како им при­бли­жи­ти ста­ре зана­те, тран­спорт­на сред­ства, оби­ча­је, игре, којих се ни њихо­ве баке више не сећа­ју? –Ауто­ри ових уџбе­ни­ка за пред­мет Народ­на тра­ди­ци­ја одлу­чи­ли су да уџбе­ни­ци буду рад­ног карак­те­ра и кон­ци­пи­ра­ни тако да поред тек­ста и илу­стра­ци­ја које пра­те сва­ку тему која се обра­ђу­је, у настав­ку буду зада­ци који уче­ни­ци реша­ва­ју само­стал­но или у гру­пи. Нај­че­шће су то зада­ци који се реша­ва­ју кроз игру: ребу­си, заго­нет­ке, посло­ви­це, укр­ште­ни­це… Деца црта­ју, режу, лепе, пра­ве реч­ник пој­мо­ва које су нау­чи­ли… и тако кроз игру дола­зе до зна­ња о народ­ној тра­ди­ци­ји. Фол­клор­ни тек­сто­ви, бај­ке, леген­де, при­че, песме, у коре­ла­ци­ји су са настав­ним садр­жа­ји­ма који се уче у дру­гим пред­ме­ти­ма, пре све­га у срп­ском јези­ку и све­ту око нас, одно­сно при­ро­ди и дру­штву. Наш аутор­ски тим дуго је радио на руко­пи­су за ово изда­ње и труд се испла­тио: похва­ле сти­жу од мно­гих шко­ла и учи­те­ља који кори­сте ове уџбе­ни­ке. Ко су ауто­ри ваших уџбе­ни­ка и на који начин бира­те ауто­ре? – Наши ауто­ри су учи­те­љи и настав­ни­ци који раде у шко­ли и уни­вер­зи­тет­ски про­фе­со­ри. Напо­ме­нуо бих да нијед­но наше изда­ње није обја­вље­но без њихо­ве сарад­ње или у аутор­ском тиму или кроз рецен­зи­је и кон­сул­та­ци­је. Сма­трам да добар уџбе­ник мора да има науч­но уте­ме­ље­ње, али и потвр­ду у оде­ље­њу, у раду са децом. Напра­ви­ти добар и скла­дан аутор­ски тим, морам да при­знам, није лако. Међу­тим, кроз искре­ну и дина­мич­ку кому­ни­ка­ци­ју пома­же­мо им да дођу до нај­бо­љег реше­ња. Уве­рен сам да има доста добрих ауто­ра, кре­а­тив­них људи, чије иде­је тре­ба да се оства­ре у фор­ми уџбе­ни­ка или настав­ног сред­ства. Ту смо да им помог­не­мо у томе. Да ли има­те поврат­ну инфор­ма­ци­ју од шко­ла и настав­ни­ка, јер су уџбе­ни­ци сва­ка­ко нај­ве­ћа подр­шка у раду сва­ког настав­ни­ка? – Уџбе­ник је сва­ка­ко подр­шка у раду сва­ког настав­ни­ка и врло важан део настав­ног про­це­са, али не тре­ба пре­у­ве­ли­ча­ва­ти њего­ву уло­гу, јед­но­став­но, он није све­мо­гућ. Опре­мље­ност шко­ла настав­ним сред­стви­ма, пра­ће­ње савре­ме­них трен­до­ва у наста­ви, струч­но уса­вр­ша­ва­ње, ста­тус и углед настав­ни­ка, само су неки од еле­ме­на­та уз које добар уџбе­ник може да допри­не­се обра­зо­ва­њу. Има­­мо и одлич­ну кому­ни­ка­ци­ју са шко­ла­ма, учи­те­љи­ма и настав­ни­ци­ма, који нам дају сво­је пред­ло­ге и иде­је за нова изда­ња. Похва­ле за то упу­ћу­је­мо пре свих Саве­зу учи­те­ља Срби­је који кроз сво­је актив­но­сти пома­же сусре­ти­ма и раз­ме­ни иску­ста­ва учи­те­ља и изда­ва­ча. Поврат­не инфор­ма­ци­је о нашим уџбе­ни­ци­ма доби­ја­мо од шко­ла и настав­ни­ка, али и од роди­те­ља. Све њихо­ве суге­сти­је, пред­ло­ге и при­мед­бе за нас су јако зна­чај­не, пажљи­во их раз­ма­тра­мо и испра­вља се све што има осно­ва. Деша­ва се да и поред пре­гле­да и исправ­ки тек­ста више струч­ња­ка, неко пита­ње или зах­тев буде недо­ре­чен или неја­сан и дође до недо­у­ми­це. Они то не уоче, али уочи кори­сник. Јед­на девој­чи­ца је на пита­ње о поро­ди­ци: „Шта си ти мами и тати?”, одго­во­ри­ла: „Ја сам њихо­во сун­це и зла­то”. Нарав­но, одго­вор је испра­ван, пита­ње је погре­шно поста­вље­но. Да ли има­те поврат­ну инфор­ма­ци­ју од уче­ни­ка и њихо­вих роди­те­ља о вашим изда­њи­ма? – То пита­ње је више за њих, а одго­вор и мене јако зани­ма. Ипак, на осно­ву број­них сусре­та са децом и роди­те­љи­ма на сај­мо­ви­ма књи­га и писа­ма које доби­ја­мо, имам ути­сак да су задо­вољ­ни и да наша изда­ња доста кори­сте за утвр­ђи­ва­ње пре­ђе­ног гра­ди­ва, обна­вља­ње, при­пре­му пред писме­не вежбе и кон­трол­не задат­ке, уоп­ште у само­стал­ном раду. Нај­ви­ше их зани­ма­ју наше рад­не све­ске и кон­трол­ни зада­ци „Пока­жи шта знаш”, које смо ура­ди­ли од првог раз­ре­да основ­не шко­ле до четвр­тог раз­ре­да гим­на­зи­је. Ова изда­ња кроз одго­во­ре уче­ни­ка на пита­ња која су бодо­ва­на, пока­зу­ју ниво усво­је­ног зна­ња. „Атос” је познат и по настав­ним сред­стви­ма која настав­ни­ци­ма у зна­чај­ној мери олак­ша­ва­ју рад. За која настав­на сред­ства вла­да нај­ве­ће инте­ре­со­ва­ње у шко­ла­ма? – Настав­на сред­ства обја­вљу­је­мо од самог осни­ва­ња и по њима смо нај­по­зна­ти­ји. Десе­ти­не наших насло­ва кори­сти се за додат­ни и само­стал­ни рад, дома­ће задат­ке или про­ве­ру усво­је­но­сти зна­ња. Збир­ке зада­та­ка, рад­не све­ске, кон­трол­ни зада­ци, кру­го­ви зна­ња, само су неки од настав­них сред­ста­ва који пома­жу настав­ни­ци­ма у раду. Рад­не све­ске из срп­ског јези­ка за први и дру­ги раз­ред основ­не шко­ле: „Лепо пишем ћири­ли­цу” и „Лепо пишем лати­ни­цу” су можда нај­ин­те­ре­сант­ни­је. Лепо писа­ње и руко­пис дуго су били зане­ма­ре­ни и ове књи­ге ука­зу­ју на њихо­ву вред­ност и зна­чај. Посеб­но смо поно­сни на учи­ла у фор­ми пла­ка­та: „Све­та лоза Нема­њи­ћа/Заду­жби­не Нема­њи­ћа”, који два века срп­ске сред­њо­ве­ков­не исто­ри­је кроз род­бин­ске везе и гра­ди­тељ­ство, гра­фич­ки при­клад­но, при­бли­жа­ва­ју уче­ни­ци­ма. Ово наше изда­ње кра­си број­не исто­риј­ске каби­не­те. Од јед­не лон­дон­ске изда­вач­ке куће отку­пи­ли сте пра­ва за обја­вљи­ва­ње књи­га Митро­по­ли­та Анто­ни­ја Блу­ма. Коме су књи­ге наме­ње­не? – У пита­њу је изда­вач­ка кућа „Dar­ton, Long­man and Todd”, и до сада смо обја­ви­ли чети­ри књи­ге Митро­по­ли­та Анто­ни­ја Блу­ма, које су прве обја­вље­не на срп­ском јези­ку. У пита­њу је једин­стве­на лич­ност, чији је сам живот инспи­ри­ти­ван као и њего­ве књи­ге: Митро­по­лит Анто­ни­је дипло­ми­рао је физи­ку, хеми­ју и био­ло­ги­ју, потом и меди­ци­ну, постао монах и као хирург оти­шао у Дру­ги свет­ски рат. Руска патри­јар­ши­ја поста­ви­ла га је за митро­по­ли­та у Лон­до­ну, где се упо­ко­јио 2003. годи­не. Њего­ве књи­ге, бесе­де, раз­го­во­ри, при­бли­жа­ва­ју пра­во­слав­ну духов­ност савре­ме­ном чове­ку у дана­шњем вре­ме­ну пуном иза­зо­ва. С који­ма се све иза­зо­ви­ма сусре­ће­те у вашем послу? – Обја­вљи­ва­ње књи­га, пого­то­во уџбе­ни­ка, врло је одго­во­ран дру­штве­ни посао и самим тим је пун иза­зо­ва. Обра­зо­ва­ње и кул­ту­ра су нај­зна­чај­ни­ји сту­бо­ви дру­штва, окре­ну­ти су пре све­га деци, мла­ди­ма, а они су будућ­ност. Иза­зо­ви моти­ви­шу и покре­ћу напред: нове тех­но­ло­ги­је и сазна­ња, нови при­ступ инфор­ма­ци­ја­ма и зах­те­ви кори­сни­ка, тра­же посве­ће­ност и стал­но уса­вр­ша­ва­ње. Без хра­бро­сти и енту­зи­ја­зма, овај посао немо­гу­ће је ради­ти. Добар уџбе­ник циљ је свих нас и уче­ни­ка и роди­те­ља, шко­ла и настав­ни­ка, Мини­стар­ства про­све­те и изда­ва­ча. Међу­соб­на кому­ни­ка­ци­ја с добром наме­ром и ува­жа­ва­њем је нео­п­ход­на, да иза­зо­ва не буде пре­ви­ше. Какви су Ваши даљи пла­но­ви? – План је да обја­ви­мо уџбе­ни­ке за пред­ме­те за које смо обја­ви­ли само настав­на сред­ства, да побољ­ша­мо она која су већ у упо­тре­би. Наста­ви­ће­мо да пре­во­ди­мо и изда­је­мо настав­на сред­ства и уџбе­ни­ке за наци­о­нал­не мањи­не, и за још неке избор­не пред­ме­те… Неко­ли­ко нових учи­ла и нови кру­го­ви зна­ња тако­ђе су у пла­ну. Поје­ди­не уџбе­ни­ке ћемо ради­ти у штам­па­ном, а неке у елек­трон­ском обли­ку. Сма­трам да се отва­ра вели­ки про­стор за рад на уџбе­ни­ци­ма и настав­ним сред­стви­ма у тој фор­ми. Спо­мен­ка Радо­ва­но­вић АНТРФИЛЕИ: СТРУЧНИ АУТО­РИ Уве­ре­ни смо да има доста добрих ауто­ра, кре­а­тив­них људи, чије иде­је и погле­ди у фор­ми уџбе­ни­ка или настав­них сред­ста­ва тре­ба да нађу сво­је место у наста­ви. Ми смо ту да им помог­не­мо у томе, и поред тога што одре­ђе­на реше­ња доне­та у Зако­ну о уџбе­ни­ци­ма огра­ни­ча­ва­ју и ауто­ре и изда­ва­че. СТРО­ГИ КРИ­ТЕ­РИ­ЈУ­МИ Изда­вач­ка кућа „Атос” се ода­зва­ла на позив Мини­стар­ства про­све­те и од самог почет­ка, 2003. годи­не, укљу­чи­ла се у „Оглед у обла­сти изда­ва­ња уџбе­ни­ка.” До сада смо обја­ви­ли десе­ти­не насло­ва која су про­шли стро­ге кри­те­ри­ју­ме коми­си­ја Заво­да за обра­зо­ва­ње и вас­пи­та­ње, и одо­бре­ни за кори­шће­ње у наста­ви. Из годи­не у годи­ну пове­ћа­ва се број уче­ни­ка и учи­те­ља који кори­сте наша изда­ња у наста­ви, каже дирек­тор Тодо­ро­вић.   НОВОСАДСКИ СРЕДЊОШКОЛЦИ: НОВИ ПОГЛЕД НА САВУ ШУМАНОВИЋА Како је мисао постала предмет Средња машинска школа у „Богдан Шупут” у Новом Саду, на 25.000 метара квадратних отвореног простора, са спортским теренима и уређеним парком и 10.000 метара квадратних затвореног учионичког и радионичког простора, има 46 учионица и кабинета, велики број рачунара, штампача, пројектора, скенера, компјутерски управљаних машина, савремено опремљену школску радионицу, аутодизалицу и уређај за дијагностику. Ученицима и професорима је на располагању библиотека са преко 35.000 наслова. Основна делатност школе је оспособљавање ученика из области машинства и обраде метала. Једно од занимања је и бравар – заваривач, комбинација образовних профила бравара и заваривача, као и занимање златар. Иницијатива за оснивање оваквог образовног профила потекла је од Удружења златара Србије, а Средња Машинска школа је добила донацију у виду опреме за практичну наставу од Златарске коморе из Келна. Тим алатом и прибором опремљен је кабинет с десет радних места за извођење вежби из практичне наставе златара. Прва генерација златара уписана је 2006. године и до сада су три генерације завршиле школовање за овај занат. Стогодишњица рођења Богдана Шупута 2014. године била је прилика зa лепу сарадњу Средње машинске школе са још једном школом која носи име овог сликара – Школом за дизајн. Учешће у обележавању овог јубилеја дало је нову димензију времену које су ђаци проводили у школи – зато што су осетили да раде нешто занимљиво. Будући златари, ученици СМШ, били су у прилици да проуче биографију новосадског сликара Богдана Шупута и погледају његове радове уз помоћ професорке Слађане Екрес Пешевић, наставника стручних предмета у Школи за дизајн „Богдан Шупут”. Међутим, како је задовољство стварања непроцењиво искуство које сам желела да имају и да с таквим разумевањем себе наставе да се баве златарским занатом, ученици су направили накит од бакра инспирисан карикатурама које је цртао управо Богдан Шупут. И 120 година од рођења Саве Шумановића је јубилеј који је СМШ желела да обележи управо радом будућих бравара – заваривача. Професор Ђура Радишић, наставник стручних предмета у Школи за дизајн „Богдан Шупут”, свесрдно нас је подржао и помогао приликом израде дела Саве Шумановића како смо га ми видели. Од Весне Буројевић, директорке Галерије слика „Сава Шумановић” у Шиду, добили смо каталог Савиних купачица и – тако је све почело. Слика „Црвени зид” приказује пет жена у различитим положајима, а контуре њихових тела су оивичене црном бојом. Клаузонисти, група сликара који су своје фигуре уоквиривали црном бојом, па је тако Сава сликао купачице (а црна линија која чини границу њихових тела подсећа на ковано гвожђе) дали су нам идеју да наш рад буде баш од челика. Ово је било довољно да те контуре видимо направљене од челичних шипки кружног попречног пресека, пречника, рецимо, шест милиметара. Занимљиво је што тај пречник није константан целом дужином шипке, а то ће дати фину неравномерност линији која чини контуру жене. А снагу линије ће обезбедити еластичност материјала. Ђурина vesica piscis, ромб и праве, које вертикално деле обојену раван слике на одстојања која одговарају члановима Фибоначијевог низа бројева, одлична су решеткаста подлога за шипкасте контуре. На тај начин је цела конструкција добила чврстину. Остатак је прича како је мисао постала предмет. Ту причу сте чули много пута. Прво смо направили цртеж идеје, а онда смо оријентационо одредили потребан материјал. После куповине потребног материјала и транспорта до школске радионице почело је оно најзабавније: деформисање челичних шипки. Направити столицу од кованог гвожђа јесте занимљиво, али савити метал према линији коју је створила људска рука је изазов посебне врсте. На овом делу је рад постао задовољство. Професор Пера Басарић, наставник практичне наставе у СМШ, пружио је несебичну помоћ свим ученицима који су били заитересовани за рад. Реакције су биле забавне. Првих 15 ученика прионуло је на рад због 15 различитих разлога. А када је израда почела, као да се отргла контроли. Постало је питање части направити бар једну линију челичне жене. О томе се причало, било је лепо видети расположену и заинтересовану децу. Своју визију Савиних купачица радили смо током фебруара и марта, а на крају је наша челична конструкција пластично деформисаног метала, димензија 1640x120x42mm, 15 килограма тешка, била готова, на опште задовољство свих учесника. Сасвим сам сигурна да ће ђацима ова успомена бити једна од бољих прича о средњој школи. Но ово је само делић онога што смо радили. Јер, после напорног рада током израде неког дела следи можда још напорнији део посла, а то је излагање и реклама. У Новом Саду постоји двадесетогодишња традиција излагања накита у Мастер хали Сајма, која има интернационални карактер – изложба златарства и часовничарства „Сјај”. Средња машинска школа је десет година представљала радове ученика на сајму (накит). Текућа школска година је на изложби „Сјај” обележена на посебан начин. Наиме, ученици „Политехнике”, школе за нове технологије из Београда (златари), ученици из Машинско-саобраћајне школе у Чачку (уметничко одељење) и ученици Средње машинске школе из Новог Сада изложили су, у сегменту „Ученици, златари Србије”, ручно прављен накит од сребра – минђуше, привеске и наруквице. Све средње школе у Србији које се баве ручном израдом су драгоцени центри очувања традиције и културе нашег народа, а наша сарадња је једноставна због интернета. Зато се надам да ћемо и на идућем сајму накита приказати постигнућа наших ученика. Ивана Влајков   РАЗВОЈ ДЕЧ­ЈЕ СЕК­СУ­АЛ­НОСТИ Пита­ња за искрене одго­воре У дуго­го­ди­шњем раду с пред­школ­ском децом могли смо из гене­ра­ци­је у гене­ра­ци­ју да запа­жа­мо како се раз­ви­ја деч­ја сек­су­ал­ност и како се према томе одно­се нове гене­ра­ци­је роди­те­ља На недав­но спро­ве­де­ном науч­ном истра­жи­ва­њу о раз­ли­ка­ма међу поло­ви­ма истак­ну­те су зна­чај­не чиње­ни­це. Тако се за мушки пол каже да се боље ори­јен­ти­ше, док жен­ски боље кому­ни­ци­ра, мушкар­ци се слу­же логи­ком, жене су емо­тив­ни­је. Реак­ци­је на стрес су раз­ли­чи­те, жене отво­ре­ни­је изра­жа­ва­ју емо­ци­је, док су мушкар­ци затво­ре­ни­ји. Док су још мале, код девој­чи­ца се запа­жа да рани­је про­хо­да­ју и лак­ше нау­че да гово­ре, а деча­ци или прво про­хо­да­ју или прво про­го­во­ре. У одно­су с дру­гом децом девој­чи­це желе да пома­жу, деча­ци су агре­сив­ни­ји, под­ло­жни­ји су стре­су, више пла­чу и чешће болу­ју од алер­ги­ја. Поста­вља се пита­ње када дете поста­је све­сно сво­је при­пад­но­сти јед­ном или дру­гом полу. Има тврд­њи да је дете с три годи­не све­сно при­пад­но­сти полу. Оно се угле­да на исто­пол­ног роди­те­ља, а како је код нас стрикт­на поде­ла на мушке и жен­ске посло­ве, усва­ја­ју се такви обра­сци пона­ша­ња. Роди­те­љи се тада сусре­ћу с раз­ли­чи­тим пита­њи­ма и разним пона­ша­њи­ма деце. Да би зна­ли шта је нор­мал­но, шта непри­стој­но или чак пато­ло­шко, тре­ба да позна­ју фазе у пси­хо­сек­су­ал­ном раз­во­ју дете­та. Док­тор Арнолд Гесел, аме­рич­ки пси­холг и педи­ја­тар, бавио се пси­хо­сек­су­ал­ним раз­во­јем дете­та и напра­вио шему тог раз­во­ја. По њему, у првој годи­ни дете испи­ту­је сво­је тело (руке, ноге), онда на ред дола­зе гени­та­ли­је. У дру­гој годи­ни се свла­чи голо без ика­квог сти­да. С две и по годи­не мали­шан зна да дечак личи на оца, девој­чи­ца на мај­ку. С три годи­не речи­ма иска­зу­је инте­ре­со­ва­ње за физи­о­ло­шке раз­ли­ке међу поло­ви­ма, радо гле­да или чак пипа одра­сле, игра се гени­та­ли­ја­ма. У четвр­тој годи­ни воли да пока­зу­је гени­та­ли­је, ури­ни­ра пред дру­гом децом. Поста­вља прва пита­ња о беби (ода­кле дола­зи). У петој годи­ни позна­је раз­ли­ке међу поло­ви­ма, јавља се стид, али је и даље радо­знао. Са шест годи­на инте­ре­со­ва­ње о сек­су­ал­ним раз­ли­ка­ма међу поло­ви­ма је поја­ча­но, поста­вља пита­ња веза­но за вен­ча­ње, труд­но­ћу и поро­ђај. Савре­ме­на пси­хо­ло­ги­ја се сла­же са осни­ва­чем пси­хо­ло­ги­је Сиг­мун­дом Фрој­дом који је твр­дио да су деца, чак и бебе, сек­су­ал­на бића (због чега је био про­те­ран из ака­дем­ске зајед­ни­це). Међу­тим, роди­те­љи ника­ко да се поми­ре с тим, па сма­тра­ју­ћи да до пол­не зре­ло­сти има вре­ме­на, често се запре­па­шћу­ју­ћи када њихо­ви четво­ро­го­ди­шња­ци на раз­ли­чи­те начи­не откри­ва­ју раз­ли­ке изме­ђу свог и дру­гог пола. Ако се тада суо­чи са забра­на­ма, згра­жа­ва­њем роди­те­ља, код дете­та се поја­ча­ва инте­ре­со­ва­ње за соп­стве­не пол­не орга­не. Ако се код роди­те­ља поја­ви страх, ауто­мат­ски се пре­но­си на дете и тада се код њега јавља осе­ћај кри­ви­це. Губи се повер­ње у роди­те­ље, а могу се јави­ти и поре­ме­ћа­ји у сек­су­ал­ној сфе­ри. У дуго­го­ди­шњем раду с пред­школ­ском децом могли смо из гене­ра­ци­је у гене­ра­ци­ју да запа­жа­мо како се раз­ви­ја деч­ја сек­су­ал­ност и како се одно­се нове гене­ра­ци­је роди­те­ља. У нај­ма­ла­ђем (јасле­ном) узра­сту, када се носе пеле­не, које се мења­ју током дана, када се физи­о­ло­шке потре­бе оба­вља­ју на ноша­ма, а тада се деца пре­свла­че, деца су често раз­го­ли­ће­на, а инте­ре­со­ва­ње за супрот­ни пол није баш изра­же­но. Изме­ђу тре­ће и четвр­те годи­не деца се игра­ју ими­та­тив­них ига­ра, одно­сно оно­га што виде и дожи­ве. Тада су акту­ел­не игре „паци­је­на­та и док­то­ра”, где се раз­го­ли­ће­них гру­ди пре­гле­да­ју, пип­ка­ју, дају „инјек­ци­ју”. У купа­ти­ло иду зајед­но, загле­да­ју се и изго­ва­ра­ју име­на за пол­не орга­не она­ко како су чули од роди­те­ља код куће. Попу­лар­не су игре маме и тате који се држе за руке, пољу­бе се, шета­ју дете или зајед­но лег­ну у ко баја­ги кре­вет. Пето­го­ди­шња­ци сами иду у купа­ти­ло, не тре­ба им ника­ква помоћ, осим дуг­ме­та које тре­ба откоп­ча­ти, јавља се стид, а вра­та се оба­ве­зно затва­ра­ју, уз ври­шта­ње девој­чи­ца и тужа­ка­ње код вас­пи­та­чи­це (деча­ци нас гле­да­ју). У нај­ста­ри­јој, пред­школ­ској гру­пи деца су зна­ла да комен­та­ри­шу љубав­не сце­не на теле­ви­зи­ји и углав­ном им је то било сме­шно. Гово­ри­ли би да су се заљу­би­ли, а заљу­бље­ност пока­зи­ва­ли држа­њем за руке, чак и за вре­ме спа­ва­ња. Када смо „неза­ин­те­ре­со­ва­но” ослу­шки­ва­ли шта при­ча­ју, чули смо углав­ном оно што роди­те­љи гово­ре, или чак раде, јер су мали вра­го­ла­ни вири­ли кроз кљу­ча­о­ни­цу или испод јор­га­на. На роди­те­љи­ма је да сво­је дете озбиљ­но схва­те када нешто незгод­но пита, не кри­ти­ко­ва­ти га и увек бити искрен. Поне­кад се одго­вор на незгод­но деч­је пита­ње може одло­жи­ти или дати у оном обли­ку како би га дете схва­ти­ло. Све­тла­на Жив­ко­вић АНТРФИЛЕИ: ПОМОЋ СТРУЧ­ЊА­КА Ако роди­те­љи нису довољ­но оба­ве­ште­ни или нису сигур­ни како посту­пи­ти, тре­ба потра­жи­ти помоћ струч­ња­ка или неке струч­не књи­ге. Јед­на од њих је „Вели­ка деч­ја књи­га о сек­су­ал­но­сти” гру­пе шпан­ских ауто­ра, у којој се на при­сту­па­чан и јасан начин даје обја­шње­ње нај­мла­ђи­ма. Кори­сти се у врти­ћу, али је и савр­ше­на допу­на роди­те­љи­ма за усме­ра­ва­ње како одго­ва­ра­ти на „незгод­на” деч­ја пита­ња. У књи­зи су обра­ђе­не теме као што су: емо­тив­но-сек­су­ал­ни одно­си, ана­том­ске раз­ли­ке изме­ђу мушка­ра­ца и жена, про­ме­не на тели­ма у адо­ле­сцен­ци­ји, опло­ђе­ње и труд­но­ћа, поро­ђај, погре­шна уве­ре­ња у вези са сек­сом… Илу­стра­ци­је и тек­сто­ви су сим­па­тич­ни и духо­ви­ти, тако да ова књи­га пру­жа при­ли­ку да се упо­зна­ју с раз­ли­ка­ма изме­ђу поло­ва, да упо­зна­ју и дру­ге и себе. КАКО НАСТА­ЈУ БЕБЕ На тему сек­са биће разних пита­ња, али исто тако и разних одго­во­ра при­ме­ре­них узра­сту: Како сам се ја родио? Где сам иза­шао? Како сам ушао уну­тра – нај­че­шћа су деч­ја пита­ња. Избе­ћи при­че о купу­су и роди која доно­си бебе (када мало одра­сту, деца ће схва­ти­ти да су била пре­ва­ре­на). Тре­ба одго­во­ри­ти реч­ни­ком који раз­у­ме­ју, без лажи, а за раз­го­вор увек бити отво­рен. Јер, на тај начин се сти­че пове­ре­ње деце која ће, када мало одра­сту, бити спрем­на за сло­же­ни­ја обја­шње­ња и отво­ре­ни раз­го­вор о сек­су. Ако дете ништа не пита, то ника­ко не зна­чи да га не инте­ре­су­је – можда одго­вор тре­ба тра­жи­ти у при­кри­ве­ном стра­ху који осе­ћа.