НОВИ ХУМАНИТАРНИ ФОНД УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

Образовање не може да чека

На недавно одржаном првом Светском хуманитарном самиту у турској престоници Истанбулу више од стотину земаља, мултинационалних компанија и индивидуалних филантропа удружило је снаге да направи суштински битан корак у настојању да се помогне милионима деце којима су ратни сукоби или природне катастрофе прекинули школовање. Један од резултата овог веома важног УН скупа је, наиме, и оснивање фонда „Образовање не може да чека”, који треба да уједини глобалне и националне организације како би се што ефикасније помогло деци и младима у кризи – деци која живе у зонама сукоба, деци суоченој са елементарним непогодама и деци погођеној епидемијама.

Према саопштењу специјалног изасланика УН Гордона Брауна, Фонд је пројектован тако да „задовољи потребе тридесет милиона расељених девојчица и дечака – највеће дечје популације прогнане од 1945. године – међу којима је двадесет милиона њих који у овом тренутку немају услове да похађају школу”. Фонд ће посебну пажњу усмерити на децу избеглице и децу присилно расељену у домовини, као и децу у заједницама које су им домаћини. У то могу бити укључена и деца избеглице у средњеразвијеним земљама које немају довољно средстава да обезбеде њихово образовање. Такође, задатак Фонда је до 2020. године повећа приступ образовању у ванредним ситуацијама за 18 одсто деце и младих погођених кризама, а до 2030. и за све њих (100 одсто). Подаци Уједињених нација говоре да данас у свету готово свако четврто дете школског узраста – више од 460 милиона малишана – живи у земљама погођеним кризама. Од тог броја, око седамдесет пет милиона деце и младих немају услове за наставак школовања, имају неквалитено школовање, или су под ризиком да генерално остану без могућности за школовање.

У УН наглашавају да акције образовне помоћи деца хитно треба да буду покренуте, јер поменуте цифре сведоче да немогућност редовног школовања огромног броја деце постаје глобална криза. Отуда је новоосновани фонд „можда једина шанса да се спасе једна генерација која може бити изгубљена у сукобима, дечјим браковима, принудном раду и регрутовању за насилни екстремизам”.

Фонд ће бити јединствен на различите начине. Пре свега ће премостити јаз између хуманитарне помоћи и развојне помоћи. Као што се и може претпоставити, највећи део хуманитарне помоћи улаже се у храну и склоништа, док се за потребе образовања издваја мање од два одсто те помоћи. У УН наглашавају да и даље влада мишљење да је, кад се догоди нека криза, лепо имати и образовање, али да оно није и неопходно. Храна, вода, кров над главом и санитарне потребе увек имају предност, то јесу питања од суштинског значаја, али се у међународној заједници сада сматра да и образовање треба да добије исти суштински значај.

Фонд „Образовање не може да чека” – историјски по томе што је прва глобална акција која ће од државних влада и међународних компанија прикупљати знатна финансијска средства – поздрављен је као акција која „мења правила игре”. Први непосредњи циљ Фонда је да се наредних пет година прикупи 3,85 милијарди долара и да се регрутује стотину водећих донатора, од филантропских организација и бизниса до државних влада и међународних агенција.

Уједињене нације такође истичу да је крајњи циљ Фонда трансформација хуманитарне помоћи за будућност. „Ово је изгубљена генерација којој хитно морамо да помогнемо. Живимо у свету у коме потребе избеглица нису привремене, већ подразумевају много трошкова током најмање једне деценије њиховог боравка ван домовине”, истиче се у саопштењу Гордона Брауна. „Предуго смо занемаривали образовање младих људи у конфликтним зонама, по цену да их препустимо терористи-чким групама које покушавају да их регрутују, или родитељима који најчешће напуштају домовину и траже бољу будућност за своју децу у Европи или Америци.”

Многе компаније већ су се укључиле у Фонд „Образовање не може да чека”, скупа с многим донаторима и појединачним филантропима. Европска унија, Холандија, Норвешка, али и филантропска организација Dubai Cares, као и британско Министарство за међународни развој и Влада САД већ су дале свој финансијски допринос. Нови Фонд ће се непосредно надовезати на недавну иницијативу за Сирију, према којој милион сиријских избеглица треба да добије школовање у Турској, Либану и Јордану. Деловаће у што скоријем времену и у Непалу, где 900.000 деце не похађа школу због ванредне ситуације изазаване земљотресом, у јужном Судану, где је трећина деце без могућности школовања, и у Нигерији, где је терористичка организација Боко Харам затворила 5.000 школа.

Г. Томљеновић

АНТРФИЛЕИ:

ПРАВО ДЕТЕТА И У КРИЗИ

Образовање је право сваког детета, укључујући и децу погођену ратним сукобима, природним катастрофама или другим кризним ситуацијама. У случајевима кад су животи деце у кризним временима „окренути наглавачке”, деца могу да изгубе своје домове, своје пријатеље, чак и своје најмилије. Да би се обезбедило да та деца не изгубе и шансу за бољу и светлију будућност, у ванредним ситуацијама образовање мора да буде приоритет.

Прошлогодишњим усвајањем Циљева одрживог развоја, владе су се обавезале да до 2030. године обезбеде да све девојчице и дечаци у свету заврше бесплатно, равноправно и квалитетно основно и средње образовање. Без појачаног деловања и финансирања образовања које би стигло и до деце погођене кризом, свет ни издалека неће испунити те циљеве.

ПРВИ СВЕТСКИ ХУМАНИТАРНИ САМИТ

На предлог генералног секретара УН Бан Ки-Муна, међународна заједница организовала је први Светски хуманитарни самит, посвећен унапређењу глобалног система хуманитарне помоћи и олакшавања патњи милиона људи. На високом скупу одржаном 23. и 24. маја у Истанбулу, Бан Ки-Мун је поздравио досадашње хуманитарне напоре на нивоу света, али је позвао и на додатне напоре за „свеукупну промену тог система, одозго надоле, и из базе према врху”. „Имамо богатство, знање и свест о томе да можемо боље да бринемо једни о другима. Али, потребна нам је акција, заснована на пет основних одговорности које су предвиђене Агендом за хуманост”, нагласио је генерални секретар у Истанбулу. Основне хуманитарне одговорности о којима Бан Ки-Мун говори су: спречити и окончати сукобе, поштовати ратна правила, не оставити никога без помоћи, на друге начине се побринути за уклањање оскудице и инвестирати у хуманитарне акције. Самит у Истанбулу окупио је 173 земље чланице УН, 55 шефова држава и влада, око 350 представника приватног сектора и више од 2.000 представника грађанских и невладиних организација. Бан Ки-Мун је, међутим, изразио жаљење што се на самиту нису појавили лидери неких од најмоћнијих земаља, посебно из Групе 7, осим немачке канцеларке Ангеле Меркел.

ЦЕНТАР ЗА СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ КРУШЕВАЦ

Отворен научни клуб

У Градској управи 24. маја је потписан Меморандум о сарадњи између града Крушевца, Центра за промоцију науке из Београда и Центра за стручно усавршавање Крушевац. Меморандум су потписали Драги Несторовић, градоначелник Крушевца, Немања Ђорђевић, директор Центра за промоцију науке, и Ненад Станојевић, директор Центра за стручно усавршавање Крушевац.

– Сврха отварања научних клубова у регионалним центрима за стручно усавршавање је децентрализација и формирање мреже на нивоу Србије, у чијим оквирима ће младима широм наше земље бити подједнако доступна сва достигнућа науке. Научни клуб у Крушевцу је осми по реду од укупно 12, колико ће их бити на целој територији Републике – каже Немања Ђорђевић.

Према његовим речима, концепт који промовише Центар за промоцију науке је да Клуб постане ме-сто сусрета деце, ученика, студената, наставника… и упознавање с најновијим достигнућима науке и технологије; научних институција с привредом; талентованих ученика и студената са иновативним и новим приступима учењу и овладавању на-
учном методологијом. Такође, то је и вид развоја неформалног образовања које добија све већи значај у систему едукације младих.

Ненад Станојевић је истакао да је Научни клуб регионалног карактера, да је подређен популаризацији науке међу младима и вид је неформалног образовања. У плану је и организација креативних радионица из различитих области науке и технике – роботика, програмирање…, али и према интересовању будућих академаца.

– Научни клуб је отворен у најбржем могућем року зато што треба да има велики значај за младе, образовне установе, привреду и град Крушевац у целини. Клуб ће промовисати науку на најбољи могући начин и помоћи младима да брже и лакше стичу нова знања и да се по завршетку школовања укључе у процес рада и производње и дају допринесу развоју заједнице. Отварањем високошколских установа у Крушевцу у наредном периоду допринеће успе-шнијем и ефикаснијем раду Клуба и потпуном остварењу његових циљева и програмских задатака – рекао је Драги Несторовић, градоначелник Крушевца.

Научни клуб је свечано отворен у просторијама Центра за стручно усавршавање, на петом спрату зграде „Јастребац”, у присуству директора основних и средњих школа, јавних предузећа и установа, Брани-слава Весића, начелника Расинског
управног округа, Милоја Михајловића, члана Градског већа, представника Школске управе и других званица.

Ж. Миленковић

ТРИ­БИ­НА САНУ: ЈЕЗИК У ОБРА­ЗО­ВА­ЊУ

Сaчувaти дру­ги стрaни језик

У јеку дискусијe којa се у инсти­ту­ци­ја­ма, ака­дем­ским кру­го­ви­ма и меди­ји­ма води у вези с пла­ни­ра­ним сма­ње­њем и мар­ги­на­ли­за­ци­јом уче­ња дру­гог стра­ног јези­ка у обра­зов­ном систе­му Срби­је, Оде­ље­ње јези­ка и књи­жев­но­сти Српскe академијe нау­ка и умет­но­сти и Фило­ло­шки факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду оргaнизовaли су 26. мaјa три­би­ну „Језик у обрaзовaњу”, нa којем су уче­сни­ци доне­ли следећe зaкључкe.

Предлaже се Нaционaлном про­свет­ном сaвету дa усво­ји пред­лог по којем се питaње нaстaве дру­гог стрaног језикa у основ­ној шко­ли решaвa про­ме­ном Зaконa о основ­ној шко­ли, то јест врaћaњем нa мaксимaлни фонд чaсовa 25+5, кaко је и било до 2013. годи­не. Предлaже се Нaционaлном про­свет­ном сaвету дa у скло­пу свеобухвaтне рефор­ме обрaзовног системa рaз­мотри стaтус предметa Срп­ски језик и књи­жев­ност у свим облицимa сред­њо­школ­ског обрaзовaњa и Срп­ски језик у основ­но­школ­ском обрaзовaњу, кaо што је учи­ње­но с мaтерњим јези­ком и књи­жев­но­шћу у обрaзовним системимa у којимa се он види кaо примaрни инте­рес нaционaлног рaзвојa. Предлaже се и дa сaвет усво­ји пред­лог по коме је зa нaстaву срп­ског језикa и књи­жев­но­сти у сред­њим струч­ним школaмa потреб­но нaјмaње три чaсa недељ­но.

Репрез­ентaтивни скуп у САНУ предстaвљa сво­је­вр­сни јaвни притисaк сa зaлaгaњем дa се дру­ги стрaни језик не мaргинaлизује нa нaчин нa који се то, доду­ше не јaвно, припремa, кaже зa „Про­свет­ни пре­глед” модерaтор скупa про­фе­сор Фило­ло­ло­шког фaк­улт­етa у Беогрaду и пред­сед­ник Друш­твa зa стрaне јези­ке и књи­жев­ност Јулијaнa Вучо.

– То су, доду­ше, још сaмо глaсине, aли сaзнaло се дa је Зaвод зa унaпређивaње обрaзовaњa и вaпитaњa добио зaдaтaк од Министaрствa про­све­те у вези с про­бле­мом који је уочио зaступник грaђaнa (дa зaкон предвиђa 25 чaсовa недељ­но, a дa уче­ни­ци сед­мог и осмог рaзредa имaју већи број чaсовa) – дa реду­ку­је број чaсовa у обрaзовном систе­му. Једaн од предлогa је дa дру­ги стрaни језик остaне обaвезaн у петом и шестом рaзреду основ­не шко­ле, a дa у сед­мом и осмом буде фaк­ултaтивaн. А aко се сећaте, нaјпре се пробaло с редук­ци­јом чaсовa вер­ске нaстaве и грaђaнског вaспитaњa, aли се због жесто­ке реaкције јaвности од тогa, изгледa, одустaло. Тaквa врстa мaргинaлизaције, одно­сно редуковaњa стрaног језикa за после­ди­цу би имala реша­ва­ње проблемa који је зaш­титник грaђaнa уочио. Али зa нaс би нормaлнији корaк био дa се не смaњи број чaсовa, већ дa се про­ме­ном зaконa врaти нa 27 или већ коли­ко је потреб­но. Обрaзложење зa одбијaње овог предлогa је дa су децa преоптерећенa. Ми то не може­мо дa твр­ди­мо, јер смо нaпрaвили компaрaтивну сту­ди­ју, поре­де­ћи број чaсовa у обрaзовним системимa Итaлије, Фрaнцуске и Немaчке с нам и дошли до зaкључкa дa Србијa имa нaјмaњи број чaсовa, не сaмо стрaног језикa већ нaстaве уоп­ште. Ако нaшa децa про­во­де у шко­ли пет чaсовa, одно­сно три и по сaтa ефек­тив­но, то је изу­зет­но мaло зa свaку врсту aкaдемског нaпредовaњa деце. Уме­сто дa се бори­мо дa децa што дуже и квaлит­етније борaве у школ­ском окру­же­њу, ми им нa овaј нaчин то ускрaћујемо. Знaчи, смaњујући број чaсовa стрaног језикa чини­мо озб­иљaн цивилизaцијски корaк унaзaд, јер нaшa будућa покољењa прaк­тично осу­ђу­је­мо нa једнознaчност, јед­но­сми­шље­ност и ускрaћивaње могућ­но­сти препознaвaњa дру­гог.

Нaрaвно, редуковaње нaстaве стрaног језикa никaко неће спре­чи­ти роди­те­ље дa сво­јој деци обез­бе­де привaтне чaсове који ће је нaдоместити. Али, то ће моћи дa урaде сaмо они који су имућ­ни и имaју довољ­но новцa, док ће сиромaшни бити ускрaћени, упозорaвa Јули­ја­на Вучо:

– Једнa од идејa, кaдa је од 2001. до 2004. годи­не уво­ђен дру­ги стрaни језик, билa је социјaлнa прaвдa, одно­сно могућ­ност дa уче­ник, без обз­ирa нa социјaлно поре­кло, може подједнaко дa буде „изло­жен” првом или дру­гом стрaном јези­ку. Тa социјaлнa прaвдa је подједнaко јaк aргумент кaо и нaјaвљено отпу­шт­aње нaстaвникa стрaних језикa које се, нaжaлост, у неким медијимa постaвљa кaо нaш први рaзлог, и то у негaтивном кон­тек­сту. Мaдa не видим штa је стрaшно у томе што се Дру­штво зa стрaне јези­ке бори зa то дa њего­ви члaнови не изгу­бе рaднa местa. Ипaк, то сигур­но није глaвни рaзлог због којег делу­ју Дру­штво зa стрaне јези­ке, САНУ, кaо и фило­ло­шки и фило­зоф­ски фaк­улт­ети. Рaзл­ози су цивилизaцијске при­ро­де и про­ти­ве се јед­но­у­мљу које не требa дa долaзи ни сa јед­не стрaне.

Стручњaци зa јези­ке предлaжу формирaње рaдне гру­пе којa ће Нaционaлно-про­свет­ном сaвету упу­ти­ти пред­ло­ге везaно зa овaј про­блем.

– Тa групa ће, пре свегa, изрaдити смер­ни­це зa језич­ко-обрaзовну поли­ти­ку, којa укљу­чу­је уче­ње мaтерњег, регионaлних и стрaних језикa – нaјaвљује про­фе­сор Љиљaнa Ђурић. – Ми немaмо вели­ки избор уко­ли­ко жели­мо дa постaнемо члaницa Европ­ске Уни­је. Нaс обaвезује и посто­је­ће члaнство у поје­ди­ним међудржaвним оргaнизaцијaмa, попут Сaветa Евро­пе. То је политикa више­је­зич­но­сти, зa коју може­мо дa осми­сли­мо нaше модaлите­те кaко бисмо могли дa је реaлизујемо. Имaмо огром­но иску­ство и вели­ку трaдицију у томе, a нaјaвљенa редукцијa је супротнa и том иску­ству и тој трaдицији. Сaмо двa путa у исто­ри­ји смо имaли моно­блок­не опци­је: зa вре­ме Дру­гог свет­ског рaтa, кaдa је немaчки био обaвезaн језик, и после рaтa, кaдa је немaчки био зaбрaњен, a руски био обaвезaн зa гимнaзијaлце. Никaдa више нисмо имaли моно­блок­не опци­је, одно­сно дa нaм се нaмеће једaн једи­ни језик. Премa пред­ло­гу, члaнови рaдне гру­пе били би предстaвници САНУ, Зaједнице фило­зоф­ских и фило­ло­шких фaк­улт­етa, Друш­твa зa стрaне јези­ке и књи­жев­но­сти и дру­гих. То би једи­но било у склaду с нaшом трaдицијом више­је­зич­но­сти, сa европ­ском обрaзовном поли­ти­ком, aли и пре свегa сa интересимa и потребaмa рaзвојa земље чији је инте­рес сaрaдњa и повезaност сa окру­же­њем и све­том.

Интересaнтaн подaтaк је и то дa се зa огрaничaвaње бројa чaсовa и смaњење бројa зaпослених у срп­ским школaмa зaлaже Свет­скa бaнкa. Стручњaци зa језик кaжу дa нерaционaлности у нaшем обрaзовном систе­му сигур­но посто­је, aли дa то сигур­но нису нaстaвници стрaних језикa.

– Нaстојaћемо дa јaвни притисaк буде још јaчи и из нaјјaчих интелек­туaлних изворa који посто­је у нaшој земљи – кaже Јулијaнa Вучо, којa исти­че дa је jедaн од сту­бовa нa којимa се зaснивa Европскa језичкa политикa више­је­зич­ност, одно­сно прихвaтaње језикa свих земaљa које чине Еврп­ску уни­ју. – С дру­ге стрaне, нa делу је mor­bus angli­cus, одно­сно све земље члaнице су сaглaсне сa енгле­ским јези­ком кaо доминaнтним у овом исто­риј­ском тре­нут­ку. Подржaвaју се мaњинске зaједнице и очувaње њихо­вих језикa. Укaзује се дa је уче­ње стрaних језиикa више­стру­ко кори­сно, дa сaвлaдaвaње дру­гог и тре­ћег језикa побољшaвa опште ког­ни­тив­не спо­соб­но­сти ученикa, унaпређује општ­a aкaдемскa постигнућa и ствaрa поје­дин­це који су отво­ре­ни и толерaнтни премa другaчијим културaмa и трaдицијaмa и оне који су спрем­ни дa сло­бод­но ступaју у кон­тaкт с корисницимa дру­гих језикa. Подрaзумевa се уче­ње језикa глобaлне комуникaције, мaтерњег језикa, остaлих језикa сре­ди­не и стрaних језикa који су потреб­ни зa рaзвој еко­ном­ских, кул­ту­р­них и цивилизaцијских потребa. Зa рaзлику од мел­тинг потa који посто­ји у Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Држaвaмa, где се све сво­ди нa енгле­ски језик, док се иден­ти­те­ти дру­гих препознaју сaмо у трaговимa, у Евро­пи је нa делу метaфорa „руске сaлaте”, где ниједaн језик није изгу­био свој иден­ти­тет и где једин­стве­но нaступa у зaједничком европ­ском нуђе­њу. Кључнa пред­ност се одно­си нa препознaвaње и пошт­овaње рaзноврсности.

Три­би­ну „Језик у обрaзовaњу” су у име орга­ни­за­то­ра ина­у­гу­ри­са­ли пред­сед­ник САНУ ака­де­мик Вла­ди­мир Костић, ака­де­ми­ци Пре­драг Пипер и Сло­бо­дан Гру­ба­чић у име Оде­ље­ња јези­ка и књи­жев­но­сти САНУ, као и декан Фило­лошп­ког факул­те­та Уни­вер­зи­та­е­та у Бео­гра­ду проф. др Алек­сан­дра Вра­неш. О језич­кој поли­ти­ци и пла­ни­ра­њу у 21. веку, о јези­ку и јези­ци­ма обра­зо­ва­ња, ста­ту­су срп­ског, стра­них и кла­сич­них јези­ка у обра­зов­ном систе­му Срби­је, о обра­зо­ва­њу настав­ни­ка и поло­жа­ју стра­них јези­ка у висо­ком обра­зо­ва­њу у Срби­ји гово­ри­ће тео­ре­ти­ча­ри и акте­ри језич­ких обра­зов­них поли­ти­ка, срп­ског и стра­них јези­ка.

Небојшa Бугaриновић

АНТРФИЛЕИ:

NO GLO­BAL, NO LOCAL – GLO­CAL!

До више­је­зич­но­сти се долaзи про­ме­ном трaдиционaлних нaчинa изборa језикa у школaмa. Знaчи, глобaлни општи стaвови који су прилaгођени нaшим потребaмa. То је сушт­инa и нaчин нa који требa дa делу­је­мо. Кaдa гово­ри­мо о укидaњу дру­гог с трaног језикa, ми директ­но сече­мо грaну нa којој сто­ји­мо. Тиме чини­мо лоше нaшем дру­штву, јер осиромaшујемо могућ­ност комуникaције сa све­том. Глокaлизaцијa би, реци­мо, подрaзумевaлa дa се у Пиро­ту учи фрaнцуски језик јер се тaмо нaлaзи великa Мишленовa фaбрикa или у Крaгујевцу итaлијaнски, због дуго­го­ди­шњег присуствa Фијaтa у том грaду.

ТРИ ЈЕЗИ­КА

Деклaрисaнa је потребa дa грaђaнин Евро­пе требa дa познaје три језикa. То су језик идентификaције, који је нaјчешће мaтерњи језик, језик глобaлне комуникaције, одно­сно нaјчешће енгле­ски језик (aли и шпaнски, фрaнцуски, немaчки, кине­ски или португaлски) и дру­ги стрaни језик, где локaлнa срединa препознaје потре­бу комуникaције дa би се про­спе­ри­тет­но деловaло у локaлном окру­же­њу.

НАША ТЕМА: ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА НАСТАВА

У ПОТРАЗИ ЗА МОДЕЛОМ РАСТЕРЕЋИВАЊА ЂАКА

Изазов традиционалним часовима

Идеја о тимском раду наставника који би на једном часу обрађивали тему из угла својих предмета, бар у првом званичном експерименталном покушају у београдској Основној школи „Зага Маливук”, био је пун погодак. Све је било добро припремљено, а на крају су сви били задовољни

Просветне власти у Србији последњих месеци све интензивније траже моделе за растерећивање ђака и мотивисање наставника да раде креативније и квалитетније, али у постојећим финансијским, лимитираним, оквирима. На први поглед, чини се да је то немогућа мисија, унапред осуђена на борбу с ветрењачама. Све се захуктало констатацијом министра просвете Срђана Вербића да наши ђаци у осмолеткама имају више часова него што то закон дозвољава и да то мора да се усклади с важећим нормама. По закону, ђаци у нижим разредима основне школе могу да имају максимум 20 часова обавезних предмета, а у вишим 25 (плус три изборна…), док у пракси имају и по пет-шест-седам више.

Како то обично бива кад се ради о деликатним темама, око броја часова у образовној јавности распламсала се полемика, у којој су чак председник Националног просветног савета Александар Липковски и неки чланови тог тела сматрали да су наши ђаци међу најмање оптерећеним у Европи и да би заправо требало додати који час више у постојећи распоред. Али, министар се није дао поколебати. Уосталом, и у Стратегији развоја образовања и васпитања 2020 назначено је да није кључан број, већ промена организације наставе у школи и структуре часа, уз назнаку да ни час не треба да траје класичних 45 минута.

Прва Вербићева иницијатива да се усклађивање са законом постигне смањивањем година учења веронауке и грађанског васпитања са 12 на четири изазвала је велику буру и на крају је све пало у воду због параграфа који кажу да ту ништа не може да се мења. Следећа идеја, опет, није прошла због предлога Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) да се ефекат постигне тако што ће други страни језик изгубити статус обавезног предмета у неким разредима основне школе, због чега су, опет, глас дигли професори страних језика.

Зато је трећи модел о тимском раду наставника који би на једном часу обрађивали тему из угла својих предмета, бар у првом званичном експерименталном покушају у београдској Основној школи „Зага Маливук”, био пун погодак. И то задовољство није изгледало „намештено”, да се то само каже јавно, а мисли другачије. Све је било добро припремљено, а резултат пилот-пројекта је заједничко задовољство и ђака и наставника једне обичне школе с доста даровитих, али и ученика који раде по индидивидуалном образовном плану, међу којима има доста оних чији су родитељи и старатељи корисници социјалне помоћи. Овај приступ, међутим, отворио је низ питања о којима размишљају, пре свега, наставници заинтересовани за промену курса традиционалне наставе и школе која је изгубила привилегију да буде једино место на коме се стиче знање.

У Министарству просвете наводе да ће ускоро упутити јавни позив за колективе који желе да учествују у експерименталној настави овог типа, од којих ће се изабрати група од 10 до 20 школа. Ефекти њиховог рада пратиће се годину дана, а од резултата зависи да ли ће део наставе која се организује на овакав начин прерасти у системско решење. О томе ће, кажу, обавестити и ЗУОВ. За сада та информација још увек није стигла у Фабрисову 10. Ни званично ни незванично. Вероватније је да ће се о томе више размишљати после формирања нове владе средином јуна.

ВАЖНОСТ ДОБРЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Нема отпуштања ни смањивања плата

Комбинације могу да буду класичне, попут историје и географије, на пример, до невероватних и несвакидашњих, као што су физика и музичко, француски, биологија и ликовно, српски и техничко-информатичко образовање…

Идеја о спајању наставе различитих предмета не доводи у питање радна места. Неће бити отпуштања ни смањивања плата, упркос томе што се тимским радом наставничка норма спушта за 10 одсто, али зато је добробит за ученике и наставнике велика.

– Овим пилот-пројектом желели смо деци да приближимо универзалну слику знања, јер је знање које добијају из појединачних предмета неповезано, исцепкано и складиштено по фијокама – објашњава за „Просветни преглед” Марија Крнета, виши саветник, руководилац Групе за опште средње и уметничко образовање у Министарству просвете.

Идеја је и да се смањи недељно оптерећење ученика, а побољша учење. Унапреде кључне компетенције ђака коришћењем садржаја предмета, оснажи вршњачко учење и сарадња наставника који заједно реализују часове и да се ти циљеви организационо спроводе тако што ће свака школа својим годишњим планом моћи да предвиди 10 одсто годишњег фонда наставе коју наставници могу да испланирају тимски с колегама и реализују је у истом одељењу.

Када буде расписан конкурс за учешће школа из Србије у овом експерименту, на тај позив могу да се јаве све школе, основне, гимназије и средње стручне, које желе на овај начин да реализују наставу три недеље, кад год одреде, у току школске године. Јер, овај систем рада је универзалан. За то време ће важити нови распоред часова, из кога ће се видети да ли су часове комбиновала два или чак и три наставника различитих предмета. А комбинације могу да буду класичне, попут историје и географије, на пример, до невероватних и несвакидашњих, као што су физика и музичко, француски, биологија и ликовно, српски и информатичко –техничко образовање… Лепеза могућих комбинација је изузетно широка.

– У Основној школи „Зага Маливук” имали смо само један час „три у једном”, али сви су припремани веома пажљиво, да би се видело који су то садржаји и који предметни исходи ће се постићи и која или које кључне компетенције ће се унапредити на таквом часу – каже Крнета, напомињући да су сви наставници који су учествовали у пилот-пројекту прошли обуку и имали подршку директора школе и Школског одбора, уз посебан нагласак да је у првој школи која је званично учествовала у овом експерименту расположење за промену било врло позитивно…

Заправо, веома мали број чланова колектива није учествовао у овој експерименталној настави у школи „Зага Маливук”. Кад се све сабрало, те недеље је свако одељење имало по два до три часа мање него у класичној настави.

По оцени Марије Крнете, оваква настава је ученицима смисленија, боља и кориснија, јер су им сазнања употребљивија и повезанија у једну велику когнитивну целину. И наставници имају користи од другачије организације рада, јер јачају професионалну сарадњу с колегама и уче једни од других…

Ова промена у школи, да би успела, мора добро да се организује. Та припрема је дуготрајна и захтевна, али је велики и бенефит, напомиње Крнета и наглашава да наставници треба пуно времена да проведу у припремању часова, а директор мора добро да прилагоди распоред часова за период у коме се дешава та организациона промена.

А што је више недеља такве наставе, већа је и уштеда.

– Не треба да се заборави да оба или сва три наставника пишу своје часове, евидентирају их у исто време, а раде заједно с колегом или колегама. На овај начин ће се реализовати предвиђени план и програм, али уз могућност да се настава „освежи” и осмисли на бољи начин. То је, у ствари, мала иновација – каже Крнета, јер функционише у постојећим решењима, а даје бољи одговор. Притом се избегавају полемике које изазвију предлози о блок-настави или смањивању часова неких предмета, на пример.

По оцени Марије Крнете, овај пилот-пројекат ипак није огромна новина, „јер су у систему постојали часови који су се на неки начин корпоративно реализовали, око дана школе, у тематској настави, на иновативним часовима, рецимо”.

АНТРФИЛЕ

ПРОСВЕТНИ САВЕТНИЦИ

Школе које буду изабране за следећи круг експерименталне наставе која ће трајати целу школску годину имаће све време тим уз себе, у коме ће бити и просветни саветници. Они ће их пратити и подржавати, а на крају ће се цео процес вредновати како би решења која просветне власти понуде била суштински одржива за све школе.

– Нормално, та решења неће бити нови намет, али ће представљати могућност за опредељивање. Јер, промена која је унета мора да се прати и мери – каже Марија Крнета, виши саветник у Министарству просвете.

Тему припремила Олга Николић

ОСТАТАК ТЕМЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ У НАШЕМ ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ

УРУЧЕНИ УГОВОРИ О СТИПЕНДИЈАМА У ОКВИРУ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Покре­ни се за нау­ку

Осам мла­дих науч­ни­ка из Срби­је доби­ло је јед­но­го­ди­шњу сти­пен­ди­ју у изно­су од 600.000 дина­ра за рад на про­јек­ти­ма у обла­сти меди­ци­не, фар­ма­ци­је, био­ло­ги­је и хеми­је. Они су ода­бра­ни међу 132 кан­ди­да­та, коли­ко их је уче­ство­ва­ло на кон­кур­су

Данас, када се у Срби­ји за нау­ку издва­ја 0,3 про­цен­та бру­то дома­ћег про­из­во­да, док је европ­ски про­сек два одсто, сва­ка помоћ мла­дим науч­ни­ци­ма и истра­жи­ва­чи­ма од изу­зет­ног је зна­ча­ја. Подр­шку коју доби­ја­ју, финан­сиј­ску и сва­ку дру­гу, они потвр­ђу­ју резул­та­ти­ма оства­ре­ним како „на дома­ћој сце­ни” тако и у међу­на­род­ним окви­ри­ма.

Њихов енту­зи­ја­зам обе­ле­жио је и про­шло­не­дељ­ни дога­ђај у глав­ном гра­ду. Наи­ме, у окви­ру наци­о­нал­ног програма „Покре­ни се за нау­ку”, који спро­во­ди Цен­тар за раз­вој лидер­ства уз подр­шку ком­па­ни­је „Филип Морис”, доде­ље­но је осам сти­пен­ди­ја мла­дим науч­ни­ци­ма из Срби­је, за про­јек­те у обла­сти меди­цин­ских и при­род­них нау­ка. Реч је о јед­но­го­ди­шњој сти­пен­ди­ји у вред­но­сти од по 600.000 дина­ра. Прво­бит­но је било пла­ни­ра­но да се доде­ли пет сти­пен­ди­ја, али је ква­ли­тет науч­них истра­жи­ва­ња при­ја­вље­них ове годи­не на кон­курс ути­цао на уве­ћа­ње нов­ча­ног фод­на за још три. Све­ча­на цере­мо­ни­ја пово­дом доде­ле уве­ре­ња о сти­пен­ди­ра­њу првој гене­ра­ци­ји добит­ни­ка одр­жа­на је 26. маја у Музе­ју нау­ке и тех­ни­ке Бео­град.

Сти­пен­ди­је Про­гра­ма „Покре­ни се за нау­ку” доде­ље­не су запо­сле­ни­ма у науч­ним уста­но­ва­ма у Срби­ји, као и на факул­те­ти­ма уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, Новом Саду, Нишу и Кра­гу­јев­цу, који су док­то­ри­ра­ли након првог јану­а­ра 2009. годи­не, за науч­не радо­ве у обла­сти меди­ци­не, фар­ма­ци­је, био­ло­ги­је, хеми­је, као и за мул­ти­ди­сци­пли­нар­на истра­жи­ва­ња у наве­де­ним обла­сти­ма.

Добит­ни­ци­ма сти­пен­ди­ја чести­та­ла је проф. др Нада Кова­че­вић, про­рек­тор Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, као и Сте­ван Вра­неш, мена­џер кор­по­ра­тив­них посло­ва ком­па­ни­је „Филип Морис”. Члан коми­си­је за доде­лу сти­пен­ди­ја проф. др Мари­ја Гавро­вић Јан­ку­ло­вић иста­кла је да је у про­це­су селек­ци­је кан­ди­да­та коми­си­ја узи­ма­ла у обзир ква­ли­тет пред­ло­же­них про­је­ка­та, могућ­ност реа­ли­за­ци­је у зада­том вре­мен­ском окви­ру, као и њихов науч­ни опус, одно­сно број и ква­ли­тет науч­них радо­ва које су до сада обја­ви­ли. „На кон­курс је сти­гао вели­ки број ква­ли­тет­них про­је­ка­та чије се теме одно­се на фун­да­мен­тал­на и при­ме­ње­на истра­жи­ва­ња и коми­си­ја није има­ла лак зада­так”, иста­кла је проф. др Мари­ја Гавро­вић Јан­ку­ло­вић, напо­ме­нув­ши и то да је на интер­вју позва­но 39 кан­ди­да­та од 132 који су апли­ци­ра­ли за сти­пен­ди­ју.

Ово­го­ди­шњи добит­ни­ци сти­пен­ди­ја „Покре­ни се за нау­ку” су: Ана Ђор­ђе­вић, виши науч­ни сарад­ник на Инсти­ту­ту за био­ло­шка истра­жи­ва­ња „Сини­ша Стан­ко­вић” Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, Љуби­ца Вучи­ће­вић, науч­ни сарад­ник тако­ђе на Инсти­ту­ту за био­ло­шка истра­жи­ва­ња „Сини­ша Стан­ко­вић”, Јеле­на Крстић са Инсти­ту­та за меди­цин­ска истра­жи­ва­ња Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, доцент Филип Бихе­ло­вић с Хемиј­ског факул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, Бојан Божић, науч­ни сарад­ник Тех­но­ло­шко-мета­лур­шког факул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, Алек­сан­дар Весе­ли­но­вић, аси­стент Меди­цин­ског факул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Нишу, Вла­ди­слав Вола­ре­вић, доцент Факул­те­та меди­цин­ских нау­ка Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу, и Мари­ја Лесјак, доцент При­род­но-мате­ма­тич­ког факул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Новом Саду.

Неке од добит­ни­ка сти­пен­ди­ја пита­ли смо чиме ће се у сво­јим истра­жи­ва­њи­ма бави­ти и коли­ко ће им у томе помо­ћи финан­сиј­ска подр­шка. Ана Ђор­ђе­вић са Инсти­ту­та за био­ло­шка истра­жи­ва­ња „Сини­ша Стан­ко­вић” каже да је њен про­је­кат део јед­ног већег истра­жи­ва­ња чија је иде­ја да испи­та шта се то деша­ва у ћели­ја­ма нашег масног тки­ва, на моле­ку­лар­ном нивоу, одно­сно шта их то „тера” да се стал­но пуне, ску­пља­ју резер­ве и дово­де до гоја­зно­сти.

„У дана­шње вре­ме смо изло­же­ни раз­ли­чи­тим при­ти­сци­ма, што под­ра­зу­ме­ва мно­го стре­са, пуно седе­ња, мно­го нездра­ве хра­не пре­пу­не шеће­ра, посеб­но фрук­то­зе… Гоја­зност није само естет­ски него и озби­љан здрав­стве­ни про­блем, јер је често пове­зан с дру­гим мета­бо­лич­ким поре­ме­ћа­ји­ма, као што су дија­бе­тес типа 2, кар­ди­о­ва­ску­лар­на обо­ље­ња, и вели­ки број мла­дих има про­бле­ме с тим. Оно што мене и неке од мојих коле­га које ћу укљу­чи­ти у истра­жи­вач­ки тим инте­ре­су­је јесте да уз помоћ овог про­јек­та про­ба­мо да нађе­мо неко место уну­тар ћели­је, неки меха­ни­зам на коме би се могло интер­ве­ни­са­ти, да спре­чи­мо наше ћели­је масног тки­ва да се толи­ко пуне и да пра­ве гоја­зност и мета­бо­лич­ке ком­пли­ка­ци­је. Јер кад то стра­да, онда поч­ну да стра­да­ју и дру­ге „ства­ри” у орга­ни­зму, што је после јако тешко вра­ти­ти у пре­ђа­шње ста­ње”, рекла је Ана Ђор­ђе­вић. При­том је напо­ме­ну­ла да се она већ бави овим истра­жи­ва­њем, али на екс­пе­ри­мен­тал­ним живо­ти­ња­ма, ника­да до сада на ћелиј­ској кул­ту­ри, а да би сада воле­ла да то пре­ме­сте у ста­кло – in vitro.

Мла­дим истра­жи­ва­чи­ма је дато 12 месе­ци за изра­ду про­је­ка­та, а новац ће бити упла­ћен јед­но­крат­но. Ана Ђор­ђе­вић се нада да ће бити довољ­но вре­ме­на за изра­ду про­јек­та, а новац који доби­је пуно ће јој зна­чи­ти, јер је моле­ку­лар­на био­ло­ги­ја екс­пе­ри­мен­тал­на нау­ка која је јако ску­па. Тре­ба наба­ви­ти хеми­ка­ли­је, потреб­не мате­ри­ја­ле, а све то пуно кошта. Тако­ђе исти­че и зна­чај тим­ског рада, јер у нау­ци, ако сте сами, ништа се не може ура­ди­ти. Више мозго­ва више ства­ри може да изне­се.

Мари­ја Лесјак, доцент на ПМФ-у у Новом Саду, каже да је у фоку­су њеног истра­жи­ва­ња ане­ми­ја. „Сви зна­мо да је ане­ми­ја недо­ста­так гво­жђа у орга­ни­зму и да се због тога може­мо осе­ћа­ти јако лоше. Оно на чему ће се бази­ра­ти моје истра­жи­ва­ње јесте да откри­јем које намир­ни­це поспе­шу­ју апсорп­ци­ју гво­жђа у орга­ни­зму, и ако бих то дока­за­ла, могла бих да пред­ло­жим како би људи са ане­ми­јом тре­ба­ло да се хра­не и на тај начин помог­нем у спре­ча­ва­њу ове боле­сти”, иста­кла је Мари­ја Лесјак.

Алек­сан­дар Весе­ли­но­вић с Меди­цин­ског факул­те­та у Нишу ради на про­јек­ту који има за циљ доби­ја­ње ензи­ма који би спре­чио отпор­ност бак­те­ри­ја на анти­би­о­ти­ке, који се пре­ко­мер­но кори­сте. Данас се може чути да са „супер­бак­те­ри­ја­ма” посто­је­ћи леко­ви неће моћи да се избо­ре, па би у том слу­ча­ју и јед­но­став­не инфек­ци­је могу да дове­ду до тра­гич­ног исхо­да. Због тога Алек­сан­дар Весе­ли­но­вић, појед­но­ста­вље­но рече­но, има за циљ про­на­ла­же­ње суп­стан­це која ће спре­чи­ти бак­те­ри­ју да побе­ди посто­је­ћи анти­би­о­тик…

Истра­жи­ва­ње које Јеле­на Крстић са Инсти­ту­та за меди­цин­ска истра­жи­ва­ња УБ жели да спро­ве­де бави се мехен­хим­ским матич­ним ћели­ја­ма које се изо­лу­ју из тки­ва одра­слих људи. Те ћели­је онда могу да се кул­ти­ви­шу у лабо­ра­то­ри­ји и да се касни­је при­ме­њу­ју у тера­пи­ји. Још увек се не при­ме­њу­ју у тера­пи­ји зато што је нео­п­ход­но да се прво испи­та­ју лабо­ра­то­риј­ски.

„Оно што ја желим јесте да видим да ли про­ме­ном мета­бо­ли­зма нових ћели­ја, одно­сно про­ме­ном усло­ва њихо­ве кул­ти­ва­ци­је у лабо­ра­то­ри­ји могу да их усме­рим да иду у прав­цу дифе­рен­ци­ја­ци­је, одно­сно сазре­ва­ња, што је важно ако жели­мо да те ћели­је кори­сти­мо, на при­мер, за реге­не­ра­ци­ју тки­ва или за лече­ње неких кошта­них обо­ље­ња или оште­ће­ња… У зави­сно­сти од тога за шта жели­мо да их иско­ри­сти­мо, тако тре­ба и да их кул­ти­ви­ше­мо…”, рекла је Јеле­на Крстић.

И оста­ли добит­ни­ци сти­пен­ди­ја украт­ко су изло­жи­ли сушти­ну сво­јих истра­жи­ва­ња. Оно што је сви­ма зајед­нич­ко, како је рече­но, јесте моти­ви­са­ност, посве­ће­ност и истрај­ност у оно­ме што раде.

Све­тла­на Или­јић

АНТРФИЛЕИ:

УЛА­ГА­ЊЕ У МЛА­ДЕ И ЊИХО­ВЕ ИДЕ­ЈЕ

Про­фе­сор др Нада Кова­че­вић, про­рек­тор за сту­ди­је и упра­вља­ње ква­ли­те­том УБ, иста­кла је да је сва­ки под­сти­цај истра­жи­ва­чи­ма корак ка раз­ви­ја­њу све­сти да тре­ба ула­га­ти у мла­де и њихо­ве иде­је, али и да је лепо што код њих посто­ји потре­ба да се стал­но так­ми­че и дока­зу­ју. По њеним речи­ма, има пуно ино­ва­тив­них мла­дих људи на нашим уни­вер­зи­те­ти­ма и сви­ма тре­ба омо­гу­ћи­ти да раде и да се уса­вр­ша­ва­ју, али да би желе­ли да и при­вре­да и уоп­ште еко­но­ми­ја дефи­ни­шу неке пози­ци­је и места где би док­то­ри нау­ка и истра­жи­ва­чи могли да раде и пома­жу раз­во­ју свих делат­но­сти.

ИСТРА­ЖИ­ВА­ЊА У ШВАЈ­ЦАР­СКОЈ И СИН­ГА­ПУ­РУ

Сте­ван Вра­неш, мена­џер кор­по­ра­тив­них посло­ва ком­па­ни­је „Филип Морис”, иста­као је да су одлич­не рефе­рен­це, доса­да­шњи науч­но­и­стра­жи­вач­ки рад мла­дих науч­ни­ка, као и резул­та­ти које су пости­гли у нау­ци охра­бру­ју­ћи за цело дру­штво. Тако­ђе је напо­ме­нуо да ова ком­па­ни­ја већ десет годи­на има две лабо­ра­то­ри­је, у Швај­цар­ској и Син­га­пу­ру, где се раде истра­жи­ва­ња о томе на који начин би могли да допри­не­су сма­ње­њу штет­но­сти дуван­ских про­из­во­да. Око 300 науч­ни­ка тре­нут­но ради у овим лабо­ра­то­ри­ја­ма, рекао је Вра­неш и додао да с неки­ма од добит­ни­ка сти­пен­ди­ја желе да наста­ве сарад­њу.