УСПЕШНОСТ ОБРАЗОВНИХ ПРОГРАМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Високе оцене за Еразмус Мундус   И студенти и дипломци веома су задовољни Еразмус Мундус програмом у целини, као и квалитетом појединачних студија у оквиру програма. Две трећине дипломаца, након учешћа у програму, пронађе стално запослење, и то за мање од два месеца од стицања звања (мастер). Високо оцењују и чињеницу да током програма усаврше страни језик, и стекну напредне друштвене (међукултурне) компетенције. Ово су неки од резултата управо објављене Студије о утицају Еразмус Мундус програма на дипломце, спроведене крајем 2015. године. Подсетимо, Еразмус Мундус је ЕУ програм подршке сарадњи и мобилности у високом образовању, кроз промовисање најквалитетнијих европских мастер и докторских студија. Од 2014. године, овај програм је интегрални део Еразмус плус, програма Европске комисије у сектору образовања, обуке, омладине и спорта, за период од 2014. до 2020. Док Еразмус Мундус има за циљ да кроз сарадњу са неевропским земљама унапређује квалитет високог образовања и међукултурно разумевање, циљ поменуте студије, која се редовно спроводи од 2009. године, јесте да утврди колики је и какав је његов утицај на људе који су били учесници програма. У последњем истраживању учествовало је 1.458 студената и дипломаца, корисника програмских стипендија. Према подацима Студије, више од 90 одсто свих учесника програма оценило га је задовољавајућим, од тога више од 20,6 одсто оценом веома задовољавајући. Ипак, било је и оних који квалитет програма не сматрају високим – 2,5 одсто свих учесника се експлицитно изразило као незадовољно програмом, док је 7,4 одсто само делимично задовољно. Такође, ниво задовољства се мења током времена, у зависности од броја година након учешћа у програму. Приметан је пад након прве године, али то не чуди, с обзиром на чињеницу да су студенти који тек улазе у програм мање критични, и већи ентузијасти од искуснијих учесника. И поред тога, ниво задовољства искуснијих учесника и даље је веома висок. Студенти и дипломци из различитих научних области не оцењују програм битно другачије, али разлика има – док студенти медицине, пољопривреде и ветерине, као и математике и рачунарства (баш тим редоследом) програм оцењују натпросечним оценама, а машинци и грађевинци мање-више просечним, учесници који се баве друштвеним наукама, бизнисом и правом, као и уметничким предметима, оцењују га лошије. Све у свему, ниво задовољства квалитетом појединачних курсева сличан је нивоу задовољства укупним програмом Еразмус Мундус. Велика већина учесника (81,4 одсто) веома су задовољни, или су задовољни, квалитетом курсева на иностраним универзитетима који су им били домаћини. Само 6,6 одсто учесника је било незадовољно, укључујући 2,5 одсто оних који су се изразили као веома незадовољни програмом у целини. С циљем да се утврди где треба учинити побољшања, учесници Еразмус Мундуса су упитани шта је недостајало њиховом студијском програму. Највећи број анкетираних је одговорио да су контакти са потенцијалним послодавцима недостајући аспект (72,6 одсто), као и недостатак практичног искуства (55,3 одсто). Менторство и интеграционе активности недостајали су трећини учесника, док је око 20 одсто дипломаца навело флексибилност у садржају курсева као нешто што им је највише недостајало. Кад је реч о професионалном утицају Еразмус Мундуса (ЕМ), односно шансама за запошљавање, Студија констатује да су дипломци овог програма добро прихваћени на тржишту рада. Истраживање је утврдило да је 66,2 одсто свих дипломаца ступило у пун радни однос, при чему поменути број не обухвата велики број дипломаца који нису ни тражили посао након дипломирања, већ су наставили образовање или додатну обуку. Штавише, 59,2 одсто оних који су се запослили нашли су посао за мање од два месеца од дипломирања, а само 15,1 одсто њих је трагало за послом више од шест месеци. С друге стране, 7,2 одсто оних који још нису били запослени навели су да имају потешкоће зато што ЕМ диплома није призната у земљи у којој су тражили посао. Упитани на који начин су пронашли свој први посао, већина ЕМ дипломаца навела је да им је помогла претрага на интернет порталима, као најважнија алатка за проналажење посла (26,8 одсто). Проценат оних учесника програма који су до радног места дошли посредством контаката остварених током учешћа у ЕМ програму релативно је низак (13,6 одсто). Анкетирани дипломци који су одговорили да су нашли посао на неки други начин (24 одсто) углавном наводе своје личне контакте (невезане за ЕМ), углавном пријатеље. Међу занимљивим одговорима је било и помињање непланираних апликација за посао, директних апликација за започињање докторских студија на универзитетима, као и директних упита будућег послодавца. Истраживање је такође показало да релевантност интернета, у контексту тражења посла, континуирано расте, али да се повећава и мобилност дипломаца – проценат оних који су се вратили у компанију у којој су радили пре учешћа у ЕМ значајно је смањен. На питање шта су разлози због којих су и даље без посла, одговори су веома различити. Изузимајући оне дипломце који су недавно дипломирали и нису имали довољно времена да аплицирају за посао, и оне који једноставно не желе да почну да раде одмах по дипломирању, најчешће навођен одговор био је изненађујући – „језичка баријера”. „Економска криза” је такође био често навођен одговор. Европску комисију је занимало и колико је Европска унија атрактивно место за младе ЕМ дипломце из неевропских земаља. Показало се да Европа, а посебно ЕУ, и даље представља привлачно место за живот и рад. Око 53 одсто свих учесника програма остало је у Унији и након завршених ЕМ мастер студија. У поређењу са 17,8 одсто дипломаца који долазе из неке од земаља ЕУ, ово је релативно велика цифра и доказ је да Еразмус Мундус успешно привлачи квалификовани људског капитал. Поред ЕУ, само су Океанија (Аустралија и Малајски архипелаг) и Северна Америка привлачне локације те врсте, али за дипломце ЕМ ни приближно атрактивне као ЕУ. Више од једне четвртине (30,5 одсто) дипломаца из неевропских држава остаје у Унији још шест или више година након што су дипломирали. Све у свему, 43,9 одсто дипломаца, из европских и неевропских земаља, остаје у ЕУ и по завршетку програма. Веће могућности запошљавања су, према подацима Студије, далеко најважнији разлог за останак у ЕУ (73,3 одсто), а потом и квалитет радне и животне средине (за 56,1 одсто дипломаца). Дипломци из земаља ЕУ, у трагању за послом, углавном не напуштају Стари континент. Г. Томљеновић АНТРФИЛЕИ: УСКЛАЂЕНОСТ С ПОТРЕБАМА РАДА Анкетирани дипломци ЕМ су, између осталог, оцењивали у којој мери су поља њихових студија била у складу с пољем у коме сад раде. Око 60 одсто испитаника сматра да се то двоје поклапа на најбољи начин, док 19 одсто њих оцењује да су и друге области студија једнако добро могле да их припреме за исти посао. Све скупа, више од три од четири дипломца (77,8 одсто) осећају се добро припремљенима за рад који обављају. Само 6,3 одсто њих, сада запослених, изјавили су да би у раду имали више користи да су одабрали неку другу област студија. РАЗУМЕВАЊЕ ЗА ДРУГЕ КУЛТУРЕ Поред утицаја Еразмус Мундус програма на професионални живот његових учесника, једнако важна тема је и деловање програма на саму личност. Анкетирани учесници сматрају да је ЕМ највише утицао на њихове међукултурне компетенције (58,7 одсто). Такође велики проценат дипломаца (43,5 одсто) оцењује да је ЕМ веома допринео њиховој каријери, док их 33,7 одсто мисли да су највише „профитирали” стекавши врло високу стручност. Сваки четврти дипломац сматра да је ЕМ првенствено утицао на његову личност, док сваки пети каже да је то искуство обликовало његов однос према Европи и Европској унији.   ДОК­ТОР­СКА ШКО­ЛА МАТЕ­МА­ТИ­КЕ НА Ј­Е­СЕН ДОБИ­ЈА ПРВЕ ПОЛА­ЗНИ­КЕ Ква­ли­тет – маг­нет и за стране сту­ден­те Док­тор­ску шко­лу мате­ма­ти­ке осно­ва­ли смо по узо­ру на Бер­лин­ску док­тор­ску шко­лу да бисмо сачу­ва­ли ина­че висок ниво мате­ма­ти­ке као нау­ке код нас, али и поди­гли га до ран­га оних нај­бо­љих у Евро­пи и све­ту, каже руко­во­ди­лац ове шко­ле ака­де­мик Сте­ван Пили­по­вић Већ ове јесе­ни, сва је при­ли­ка, Док­тор­ска шко­ла мате­ма­ти­ке, осно­ва­на као први зајед­нич­ки поду­хват Зајед­ни­це држав­них уни­вер­зи­те­та Срби­је, доби­ће и сво­је прве пола­зни­ке. На пут ка док­тор­ској титу­ли они ће кре­ну­ти са удру­же­них држав­них уни­вер­зи­те­та у Новом Саду, Нишу, Кра­гу­јев­цу и Новом Паза­ру, а оче­ку­је се да се уско­ро при­дру­жи и Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду. – Док­тор­ску шко­лу мате­ма­ти­ке осно­ва­ли смо по узо­ру на Бер­лин­ску док­тор­ску шко­лу да бисмо сачу­ва­ли ина­че висок ниво мате­ма­ти­ке као нау­ке код нас, али и поди­гли га до ран­га оних нај­бо­љих у Евро­пи и све­ту – каже руко­во­ди­лац ове шко­ле ака­де­мик Сте­ван Пили­по­вић. – Она ће сту­ден­ти­ма пону­ди­ти већи број науч­них тема и мен­то­ра, избор нај­бо­љих про­фе­со­ра из наше земље и ино­стран­ства. По речи­ма ака­де­ми­ка Пили­по­ви­ћа, мате­ма­тич­ке нау­ке у Срби­ји су у зна­чај­ном успо­ну, посеб­но у одно­су на земље у окру­же­њу, те је сва­ка­ко вео­ма важно да се тренд таквог раз­во­ја сачу­ва и иско­ри­сти у даљем уна­пре­ђе­њу док­тор­ских сту­ди­ја кра­љи­це нау­ка. Обје­ди­ња­ва­ње ових сту­ди­ја, одно­сно фор­ми­ра­ње Док­тор­ске шко­ле мате­ма­ти­ке на нивоу Срби­је ће сва­ка­ко допри­не­ти њихо­вој при­влач­но­сти за ино­стра­не сту­ден­те и омо­гу­ћи­ти да наша земља зау­зме још зна­чај­ни­ју пози­ци­ју као мате­ма­тич­ки цен­тар у реги­о­ну. – Циљ нам је да се док­тор­ске сту­ди­је мате­ма­ти­ке учи­не још атрак­тив­ни­јим, не само буду­ћим сту­ден­ти­ма у Срби­ји већ и буду­ћим сту­ден­ти­ма у земља­ма у окру­же­њу и шире, у свет­ским раз­ме­ра­ма – каже ака­де­мик Пили­по­вић. – Поди­за­ње ових сту­ди­ја на ниво оних у нај­ра­зви­је­ни­јим земља­ма Евро­пе омо­гу­ћи­ће већем бро­ју наших нај­та­лен­то­ва­ни­јих сту­де­на­та да док­тор­ске сту­ди­је наста­ве у Срби­ји, а на тај начин ћемо оства­ри­ти и основ­ни циљ наше миси­је, а то је поди­за­ње нивоа мате­ма­тич­ких нау­ка у нашој земљи. Тако­ђе, пове­за­ност у окви­ру Док­тор­ске шко­ле на нивоу Срби­је ће омо­гу­ћи­ти пра­ће­ње буду­ћих док­то­ра мате­ма­ти­ке у њихо­вом даљем науч­ном раду и анга­жо­ва­њу ради фор­ми­ра­ња кадро­ва који недо­ста­ју на неким од уни­вер­зи­те­та или науч­них инсти­ту­та, па тиме и склад­ног раз­во­ја мате­ма­тич­ких нау­ка као и мате­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња на свим уни­вер­зи­те­ти­ма у Срби­ји. – Док­тор­ске сту­ди­је мате­ма­ти­ке се тре­нут­но орга­ни­зу­ју на Мате­ма­тич­ком факул­те­ту у Бео­гра­ду, При­род­но-мате­ма­тич­ком факул­те­ту у Новом Саду, При­род­но-мате­ма­тич­ком факул­те­ту у Нишу, При­род­но-мате­ма­тич­ком факул­те­ту у Кра­гу­јев­цу и држав­ном Уни­ве­р­зи­те­ту у Новом Паза­ру, а број упи­са­них сту­де­на­та вари­ра од годи­не до годи­не – напо­ми­ње ака­де­мик Пили­по­вић. – У Бео­гра­ду, Новом Саду и Нишу има и сту­де­на­та из Маке­до­ни­је, Црне Горе, Босне и Хер­це­го­ви­не, али и из Либи­је, Ниге­ри­је, Гане. Оче­ку­је­мо уско­ро и сту­ден­те из Индо­не­зи­је. Нажа­лост, број сту­де­на­та и њихо­ва раз­ли­чи­та науч­на ори­јен­та­ци­ја, одно­сно вели­ки број могу­ћих сме­ро­ва сту­ди­ја, спре­ча­ва­ју орга­ни­зо­ва­ње наста­ве на поје­ди­нач­ним факул­те­ти­ма, па и то допри­но­си чиње­ни­ци да зна­ча­јан број нај­бо­љих сту­де­на­та одла­зи на док­тор­ске сту­ди­је у ино­стран­ство. План нам је и да на док­тор­ским кур­се­ви­ма уче­ству­ју и нај­та­лен­то­ва­ни­ји сту­ден­ти редов­них и мастер сту­ди­ја, што би тре­ба­ло да помог­не сма­ње­њу, послед­њих годи­на уче­ста­лог, одла­ска нај­та­лен­то­ва­ни­јих ђака, како мате­ма­тич­ких, тако и дру­гих гим­на­зи­ја на сту­ди­је у ино­стран­ство што сва­ка­ко нега­тив­но делу­је на ква­ли­тет наших сту­ди­ја, а посред­но, на дуже ста­зе, и на ква­ли­тет наших уни­вер­зи­те­та јер се такви обич­но не вра­ћа­ју. С обзи­ром на чиње­ни­цу да мате­ри­јал­не могућ­но­сти не омо­гу­ћа­ва­ју довољ­но јаку финан­сиј­ску подр­шку држа­ве сту­ден­ти­ма док­тор­ских сту­ди­ја у сми­слу њихо­ве мобил­но­сти и избо­ра нај­бо­љих про­фе­со­ра из дру­гих сре­ди­на, Док­тор­ска шко­ла мате­ма­ти­ке пре­ва­зи­ћи ће и овај про­блем јер ће обје­ди­ни­ти нај­ква­ли­тет­ни­је настав­ни­ке на нивоу Срби­је. – Неспор­но је да су до сада обла­сти мате­ма­ти­ке раз­ви­је­не у раз­ли­чи­тим цен­три­ма често биле ком­пле­мен­тар­ног карак­те­ра, али недо­вољ­но пове­за­не, а сада ћемо оку­пља­њем успе­шних про­фе­со­ра и истра­жи­ва­ча из свих цен­та­ра сту­ден­ти­ма моћи да пру­жи­мо шире и ква­ли­тет­ни­је обра­зо­ва­ње и омо­гу­ћи­мо бољи увид у акту­ел­не теме и трен­до­ве у мате­ма­ти­ци – каже ака­де­мик Пили­по­вић. – Ове сту­ди­је биће акре­ди­то­ва­не на енгле­ском јези­ку, што ће, уз уче­шће при­зна­тих стра­них науч­ни­ка кроз комен­тор­ство и коми­си­је за дисер­та­ци­је, допри­не­ти интер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ји, а тиме ће поста­ти при­влач­ни­је и оним нашим сту­де­ни­ма који су се до сада опре­де­љи­ва­ли за наста­вак сту­ди­ја у ино­стран­ству. Ова­кав вид зајед­нич­ке наста­ве омо­гу­ћи­ће сту­ден­ти­ма и бољи и лак­ши напре­дак на почет­ку науч­не кари­је­ре – после завр­шет­ка ова­квих сту­ди­ја они ће лак­ше међу­соб­но сара­ђи­ва­ти, па ће и тако допри­не­ти син­хро­ни­зо­ва­ни­јем раз­во­ју мате­ма­тич­ких нау­ка и наста­ве мате­ма­ти­ке на уни­вер­зи­те­ти­ма у Срби­ји. Уз све ове пред­но­сти првих зајед­нич­ких док­тор­ских сту­ди­ја у нашој земљи, не чуди што су про­шле неде­ље и пред­став­ни­ци држа­ве изра­зи­ли наду да ће при­мер мате­ма­ти­ча­ра уско­ро сле­ди­ти и оста­ли у ака­дем­ској зајед­ни­ци Срби­је. Дани­ца Деве­чер­ски АНТРФИЛЕ ПРО­ГРА­МИ И ПРО­ЦЕ­ДУ­РЕ Први сту­диј­ски про­гра­ми док­тор­ских сту­ди­ја тре­ба­ло би да буду акре­ди­то­ва­ни у обла­сти­ма мате­ма­тич­ке ана­ли­зе, нуме­рич­ке мате­ма­ти­ке, алге­бре и дис­крет­не мате­ма­ти­ке. Кон­курс за упис биће зајед­нич­ки, а сту­ден­ти ће се упи­си­ва­ти на факул­тет на који желе. Сви настав­ни­ци на овим сту­ди­ја­ма мора­ће да испу­ња­ва­ју и усло­ве за мен­то­ра, али и да има­ју осам радо­ва на СЦИ листи у послед­њих 10 годи­на и да буду из редо­ва настав­ни­ка укљу­че­них уни­ве­р­зи­те­та и истра­жи­ва­ча из Мате­ма­тич­ког инсти­ту­та САНУ. Наста­ва на Док­тор­ској шко­ли мате­ма­ти­ке биће на енгле­ском јези­ку и одви­ја­ће се по прин­ци­пу крат­ких интен­зив­них кур­се­ва, као и на даљи­ну и биће зајед­нич­ка за све сту­ден­те у свим цен­три­ма. Сва­ки сту­дент про­во­ди­ће бар три месе­ца у дру­гом цен­тру у Срби­ји, одно­сно у ино­стран­ству. Нови­на има и у писа­њу и одбра­ни док­тор­ске дисер­та­ци­је, која тако­ђе мора бити на енгле­ском. Мен­тор може бити и госту­ју­ћи про­фе­сор и одре­ђу­је се неза­ви­сно од тога да ли при­па­да истом уни­вер­зи­те­ту као сту­дент. Коми­си­ја за оце­ну док­тор­ске дисер­та­ци­је има­ће бар јед­ног чла­на из ино­стран­ства, а сва­ки члан коми­си­је писа­ће само­стал­ни изве­штај о дисер­та­ци­ји и у скла­ду с при­мед­ба­ма из тих изве­шта­ја кан­ди­дат ће ускла­ђи­ва­ти дисер­та­ци­ју. Након тога пише се конач­ни изве­штај о дисер­та­ци­ји и про­сле­ђу­је на усва­ја­ње одго­ва­ра­ју­ћим тели­ма на уни­вер­зи­те­ту на који је сту­дент упи­сан. Ако је изве­штај пози­ти­ван, кан­ди­да­ту се дозво­ља­ва одбра­на по уоби­ча­је­ној про­це­ду­ри уни­вер­зи­те­та на који је упи­сан и доде­љу­је дипло­ма тог уни­вер­зи­те­та.   НАША ТЕМА: УЛО­ГА ШКО­ЛЕ У РАЗ­ВО­ЈУ СЕЛА ЛОШИ ДЕМОГРАФСКИ ТРЕНДОВИ У гра­ду нема шта да се ради,а на селу нема ко Мигра­ци­је и изо­ста­нак систе­мат­ске и план­ски пове­за­не и испре­пле­те­не држав­не поли­ти­ке, озна­че­ни као нај­ве­ћа „рак-рана” у овој обла­сти, после­дич­но су још више убр­за­ли про­па­да­ње рурал­них под­руч­ја Без обра­зо­ва­ња неће бити бољих дана ни селу ни Срби­ји, а без раз­во­ја села нема ни раз­во­ја Срби­је. То је услов свих усло­ва, сло­жи­ли су се струч­ња­ци оку­пље­ни на про­шло­не­дељ­ној три­би­ни ака­де­миј­ских одбо­ра за село и обра­зо­ва­ње Срп­ске ака­де­ми­је нау­ка и умет­но­сти на којој је сту­ди­о­зно, из свих угло­ва, ана­ли­зи­ра­но обра­зо­ва­ње сео­ског ста­нов­ни­штва у функ­ци­ји раз­во­ја села. Село дели суд­би­ну обра­зов­не делат­но­сти. Свим поли­ти­ча­ри­ма до сада, деце­ни­ја­ма уна­зад, уста су увек пуна обра­зо­ва­ња и обе­ћа­ња, уз оба­ве­зно ста­вља­ње у први ред при­о­ри­те­та. У прак­си то изгле­да ова­ко, издва­ја­ња за обра­зо­ва­ње из држав­не касе, уме­сто да се посте­пе­но, макар мини­мал­но пове­ћа­ва­ју, сада су мања него 2011. годи­не. А пла­те запо­сле­них про­свет­них рад­ни­ка, иако су нај­ни­же у реги­о­ну, сма­ње­не су за 10 одсто, јер су мора­ли да деле суд­би­ну са сви­ма у јав­ном сек­то­ру. Лоши демо­граф­ски трен­до­ви и мигра­ци­је и изо­ста­нак систе­мат­ске и план­ски пове­за­не и испре­пле­те­не држав­не поли­ти­ке, озна­че­ни као нај­ве­ћа „рак-рана“ у овој обла­сти, после­дич­но су још више убр­за­ли про­па­да­ње рурал­них под­руч­ја – који­ма иона­ко нису цве­та­ле руже због више­де­це­ниј­ског насле­ђа погре­шне поли­ти­ке која је опу­сто­ши­ла села због инду­стри­ја­ли­за­ци­је гра­до­ва. Сада, деве­де­сет годи­на касни­је, суо­ча­ва­мо се са вео­ма озбиљ­ним после­ди­ца­ма такве погуб­не поли­ти­ке и пара­док­сал­ном ситу­а­ци­јом, јер у гра­ду нема шта да се ради, а на селу – нема ко да ради! Да има све­тла на кра­ју туне­ла и да за неке про­ме­не не тре­ба издво­ји­ти чак ни пуно пара, сма­тра­ју струч­ња­ци који су се оку­пи­ли у Срп­ској ака­де­ми­ји. Уз пре­сек ста­ња у сво­јим обла­сти­ма и ука­зи­ва­ња на иза­зо­ве који­ма тре­ба посеб­но посве­ти­ти пажњу, дефи­ни­са­ли су при­о­ри­те­те и дали пред­ло­ге за ожи­вља­ва­ње села, вра­ћа­њу тра­ди­ци­ји, и боље функ­ци­о­ни­са­ње инсти­ту­ци­ја „које се баве селом само из свог угла, а ефек­ти дело­ва­ња су – пора­жа­ва­ју­ћи”. Као путо­каз за дела­ње могло би да послу­жи гесло „Учи­ни што можеш оним што имаш тамо где јеси” (Рузвелт). „У про­тив­ном, нема ветра који би био накло­њен оном који не зна куда пло­ви” (Де Мон­тењ). ПОР­ТРЕТ СЕЛА У СРБИ­ЈИ Сви беже одмоти­ке гла­вом без обзи­ра Може се рећи да је село у Срби­ји место у коме шко­ла не ради јер нема деце, са црквом у коју нема ко да уђе, где су мушкар­ци нео­же­ње­ни, јер девој­ке неће да пођу за сеља­ка Село у Срби­ји било је запу­ште­но, а сада је ста­ње још лоши­је и уко­ли­ко се нешто ургент­но не про­ме­ни оче­ку­је се даље погор­ша­ње! Ако се неста­ја­ње сео­ских насе­ља наста­ви доса­да­шњим тем­пом, она ће већ за деце­ни­ју и по пот­пу­но ишче­зну­ти. На та мрач­на пред­ви­ђа­ња не упи­ру прстом песи­ми­сти, већ струч­ња­ци који деце­ни­ја­ма пра­те и про­у­ча­ва­ју рурал­на под­руч­ја и живот у њима и сво­је судо­ве и про­це­не засни­ва­ју на истра­жи­ва­њи­ма. Зани­мљи­во је да они о­це­њу­ју да нај­ве­ћи про­блем који Срби­ја данас има нису еко­ном­ски иза­зо­ви који муче и раз­ви­је­ни­ји свет од нашег, ни Косо­во, већ сма­ње­ње бро­ја ста­нов­ни­ка убр­за­ним рит­мом, јер нас сва­ке годи­не 40.000 људи више напу­сти него што се роди. Још озбиљ­ни­ја су демо­граф­ска кре­та­ња на селу. Сма­њи­ва­ње сео­ског ста­нов­ни­штва при­род­ним путем или исе­ља­ва­њем, спа­да у један од нај­ве­ћих дру­штве­них про­бле­ма у држа­ви јер, по оце­ни соци­о­ло­га Мило­ва­на Митро­ви­ћа, про­фе­со­ра Прав­ног факул­те­та у Бео­гра­ду, пре­ва­зи­ла­зи тем­по сма­њи­ва­ња пољо­при­вред­ног и укуп­ног ста­нов­ни­штва у цели­ни. – То су села са пре­те­жно ста­ри­јим ста­нов­ни­штвом, у њима је ната­ли­тет мањи, смрт­ност већа, при­род­ни при­ра­штај нега­ти­ван, а депо­пу­ла­ци­ја изра­же­ни­ја од еми­гра­ци­је – каже Митро­вић, дода­ју­ћи да се депо­пу­ла­ци­ја села мани­фе­сту­је и као сени­ли­за­ци­ја села и дева­ста­ци­ја пољо­при­вре­де и свих сео­ских под­руч­ја уда­ље­них од глав­них кому­ни­ка­ци­ја, од већих гра­до­ва и општин­ских цен­та­ра. Без инду­стриј­ских пого­на, кому­нал­не и соци­јал­не инфра­струк­ту­ре и раз­вој­не пер­спек­ти­ве. Кад би се пра­вио пор­трет вели­ког бро­ја села у Срби­ји, може се рећи да је то место у коме шко­ла не ради јер нема деце, са црквом у коју нема ко да уђе, где су мушкар­ци нео­же­ње­ни, јер девој­ке неће да пођу за сеља­ка. У неким заба­че­ни­јим кра­је­ви­ма људи се чак одлу­чу­ју да брач­ну сре­ћу оку­ша­ју са „уво­зним” неве­ста­ма , нај­че­шће из Алба­ни­је и Укра­ји­не. У нови­је вре­ме све пожељ­ни­је су и Вијет­нам­ке. При­че о тегоб­ном и уса­мље­нич­ком живо­ту на селу нису новост, већ су испри­ча­не у без­број вари­ја­ци­ја и тужних суд­би­на о ђаци­ма-пеша­ци­ма и мешта­ни­ма који се боре сa оску­ди­цом и недо­стат­ком све­га оно­га што је нео­п­ход­но савре­ме­ном чове­ку. За сада све је уза­луд упр­кос зари­ца­њи­ма да село мора да се посма­тра као извор етнич­ке суп­стан­це и пре­храм­бе­ни зде­нац, рај за сео­ски тури­зам и шта још све не у том паке­ту за обно­ву села. Без кога, кажу, нема опо­рав­ка наци­је ни срп­ске еко­но­ми­је. Митро­вић пред­ла­же да држа­ва сачи­ни нову соци­јал­ну и аграр­ну поли­ти­ку и покре­та­ње акци­је која ће под­ста­ћи „200.000 људи да се са поро­ди­ца­ма пре­се­ле на село, у 200.000 пра­зних кућа”. И тре­ба, каже, задр­жа­ти оне који су већ на селу, а оне који су оти­шли моти­ви­са­ти да им помог­ну. – Моде­ле мора­мо да при­ла­го­ди­мо сва­ком типу села, али је кључ­но да људе и њихо­во зна­ње „уве­же­мо” зави­чај­ним веза­ма и не чека­ти на то шта држа­ва може да помог­не и учи­ни за нас. При­ме­ра људ­ске соли­дар­но­сти за див­но чудо има, али су они још увек спо­ра­дич­ни и сим­бо­лич­ни. Један гастра­бај­тер је, реци­мо, иако чак није ни поре­клом из Сје­ни­це, купио два школ­ска ауто­бу­са за Месну зајед­ни­цу Дуга Поља­на за пре­воз ђака и настав­ни­ка, али и робе коју про­из­во­де сеља­ни. А у селу Гло­гоњ код Пан­че­ва, Нем­ци који су се после Дру­гог свет­ског рата вра­ти­ли у Немач­ку, у дого­во­ру с локал­ним вла­сти­ма пома­жу уре­ђе­ње немач­ког, румун­ског и срп­ског гро­бља. Сви про­бле­ми који муче држа­ву Срби­ју и њене гра­ђа­не, сиро­ма­штво, нео­бра­зо­ва­ност, неза­по­сле­ност… пре­ла­ма­ју се још јаче на село, и иза­зо­ви с којим се рурал­на под­руч­ја суо­ча­ва­ју још су изра­же­ни­ји и ком­плек­сни­ји, што је већ јасно из карак­те­ри­сти­ка села које су већ поме­ну­те. Пуне руке посла за доно­си­о­це одлу­ка. Дома­ћи струч­ња­ци пита­ју шта нас оче­ку­је у будућ­но­сти, јер Евро­па већ има вели­ке пла­но­ве и оче­ки­ва­ња од пољо­при­вре­де. Пре­ма истра­жи­ва­њи­ма и пред­ви­ђа­њи­ма међу­на­род­них инсти­ту­ци­ја, европ­ску пољо­при­вре­ду у наред­ном пери­о­ду оче­ку­ју про­ме­не у вели­чи­ни и бро­ју фар­ми, рефор­ме земљи­шта на укруп­ња­ва­њу посе­да и побољ­ша­њу ква­ли­те­та земљи­шта, веће кори­шће­ње био­ло­шке, инфор­ма­тич­ке и кому­ни­ка­ци­о­не тех­но­ло­ги­је, пове­ћа­ње мул­ти­функ­ци­о­нал­но­сти и рав­но­мер­ни­ји реги­о­нал­ни раз­вој… Коли­ко се ти трен­до­ви могу сле­ди­ти и у Срби­ји? Само пода­так да је у селу све­га један одсто ста­нов­ни­ка ком­пју­тер­ски писме­но и да су махом на сиро­ма­шном jугу Срби­је, где су оче­ки­ва­но кон­цен­три­са­на села са нај­ма­њим бро­јем сеља­на који су оста­ли у сво­јим домо­ви­ма, пока­зу­је коли­ко тре­ба да убр­за­мо корак и мења­мо при­ступ селу и аграр­ној поли­ти­ци, пого­то­во што још увек око 860.000 хек­та­ра обра­ди­вог земљи­шта и даље нема ко да обра­ђу­је. За раз­ли­ку од наше индо­лент­но­сти, за ту земљу у послед­ње вре­ме јако су заин­те­ре­со­ва­ни стран­ци. Руси су се већ насе­ли­ли у неке дело­ве Вој­во­ди­не и већ поче­ли с узго­јем орган­ске хра­не. Ара­пи тако­ђе мер­ка­ју наше њиве, а њима су се при­дру­жи­ли и Јапан­ци, у потра­зи за неза­га­ђе­ним земљи­штем за узгој здра­вих биља­ка… Ипак, у Срби­ји и даље масов­но гла­вом без обзи­ра беже од моти­ке и пасив­них кра­је­ва. Изу­зе­так су воћа­ри и гене­ра­ци­ја пото­ма­ка вина­ра, који послед­њих годи­на шан­су за добру зара­ду виде у узго­ју аутох­то­них и стра­них вино­вих лоза… Посеб­но осе­тљи­ва тач­ка у срцу срп­ског села је обра­зо­ва­ње, где су пода­ци више него пора­зни. Упа­дљи­ва је раз­ли­ка изме­ђу град­ског и сео­ског ста­нов­ни­штва, јер сео­ско има дале­ко лоши­је обра­зо­ва­ње. А у тој, иона­ко лошој рас­по­де­ли, жен­ска чељад горе про­ла­зи, 7,3 одсто је без ика­кве шко­ле, док сва­ка тре­ћа жена нема ни основ­но обра­зо­ва­ње. Про­фе­сор Иван Ивић, један од нај­по­зна­ти­јих срп­ских екс­пе­ра­та ука­зу­је и на лоша постиг­ну­ћа ђака са села на међу­на­род­ним тести­ра­њи­ма зна­ња и на непо­вољ­ну мре­жу шко­ла у сео­ским под­руч­ји­ма. Овом темом Одбор за обра­зо­ва­ње САНУ бавио се недав­но, 29. мар­та, зајед­но са ака­де­миј­ским одбо­ром за село, али и 2009. годи­не, када је тако­ђе кон­ста­то­ва­но да је село и обра­зо­ва­ње у рурал­ном под­руч­ју запо­ста­вље­но. Закључ­ци са пре­по­ру­ка­ма посла­ти су на адре­се тада­шњих пред­сед­ни­ка држа­ве, пре­ми­је­ра и ресор­них мини­стар­ста­ва, али без ика­кве реак­ци­је и заин­те­ре­со­ва­но­сти да се ухва­те у коштац са овим про­бле­мом, што пот­пи­сни­ци­ма писа­ма само пока­зу­је коли­ко су држав­ни­ци били заин­те­ре­со­ва­ни за село и про­бле­ме рурал­ног под­руч­ја. Све чешће при­че о уки­да­њу нера­ци­о­нал­них шко­ла бри­ну сеља­не, то мало ђака што је у њима и њихо­ве учи­те­ље, јер су све­сни да село без шко­ле и цркве нема будућ­ност. Ипак, да при­ча о селу има и сво­ју леп­шу стра­ну, потвр­ђу­је Сне­жа­на Павло­вић из Мини­стар­ства про­све­те, која опти­ми­стич­но исти­че да у Срби­ји посто­је и сео­ске шко­ле које по опре­ми, про­сто­ру и настав­ни­ци­ма могу да пости­де и шко­ле у сред Бео­гра­да. – И није их мало, што не зна­чи да не посто­је и оне дру­ге – каже, и кате­го­рич­ки деман­ту­је да ће про­свет­не вла­сти кори­сти­ти раци­о­на­ли­за­ци­ју као „секи­ру, већ само као разум­ну меру тамо где се то може”. Она се зала­же и за могућ­ност да шко­ле има­ју пра­во на про­ши­ре­ну делат­ност и да се та нор­ма увр­сти у сле­де­ћи пред­лог изме­на систем­ског зако­на јер даје шко­ли пра­во да раз­ви­ја и дру­ге актив­но­сти, а не само да се бави основ­ном делат­но­шћу. – Шко­ле су сада обле­пље­не свим могу­ћим фла­је­ри­ма и од ње смо напра­ви­ли тра­фи­ку, па нико више неће да води драм­ску сек­ци­ју, јер ће ста­ви­ти пла­кат, доћи ће про­фе­си­о­нал­на глу­ми­ца и држа­ће часо­ве глу­ме – комен­та­ри­ше Павло­вић, напо­ми­њу­ћи да ова делат­ност може помо­ћи шко­ла­ма тамо где буџет не може, али да се зара­да оба­ве­зно ула­же у инфра­струк­ту­ру шко­ле и настав­ни­ке. Тим актив­но­сти­ма, међу­тим, шко­ле се не спа­са­ва­ју од гаше­ња, већ се тако уво­ди нови кон­цепт, раз­ви­ја се кури­ку­лум „и даје нада даро­ви­тим људи­ма, којима само тре­ба под­сти­цај­на акци­ја”. С овом тезом обна­вља се иде­ја о шко­ли са мул­ти­функ­ци­о­нал­ном уло­гом – она треба да буде кул­тур­ни цен­тар раз­во­ја села, да може да ство­ри шан­су за оста­нак оних који се коле­ба­ју и за повра­так у завичај. За то је, сма­тра проф. др Сне­жа­на Медић са Фило­зоф­ског факул­те­та у Бео­гра­ду, нео­п­ход­на инте­грал­на поли­ти­ка пре­ма селу. – Не може јед­на област да се уве­де у село, ако не иду и дру­ге као подр­шка. Тешко ћемо уве­сти финан­си­је и кул­ту­ру, ако то нема­мо – сма­тра, а као илу­стра­ци­ју наво­ди да пољо­при­вред­ни­ка нема у про­јек­ту „Дру­га шан­са” за функ­ци­о­нал­но опи­сме­ња­ва­ње одра­слих, јер се нису „умре­жи­ла” мини­стар­ства. И нису на спи­ску Наци­о­нал­не слу­жбе за запо­шља­ва­ње, па нема ко да пла­ти то задоц­не­ло шко­ло­ва­ње… У бор­би за спас села поја­ви­ла се и иде­ја о сео­ском и бањ­ском тури­зму, раз­ви­ја­њу и обез­бе­ђи­ва­њу ствар­них кул­тур­них потре­ба, уме­сто испо­ру­чи­ва­ња елит­не умет­но­сти, опе­ре, бале­та и инте­лек­ту­ал­них пред­ста­ва, за које не посто­је ни усло­ви за изво­ђе­ње, ни инте­ре­со­ва­ње. Пред­ла­же се и уво­ђе­ње обра­зов­ног тури­зма, што и није тако лоша иде­ја, јер пола­ко али сигур­но дола­зи вре­ме кад град­ска деца више зна­ју о пик­се­ли­ма, бло­го­ви­ма и интер­не­ту, него о раз­ли­ка­ма изме­ђу кра­ве и бика.   Тему припремила Олга Николић АНТРФИЛЕИ: ПОРА­ЖА­ВА­ЈУ­ЋА СТА­ТИ­СТИ­КА По истра­жи­вач­ким нала­зи­ма, ско­ро три мили­о­на ста­нов­ни­ка Срби­је (40,5 одсто од укуп­ног бро­ја гра­ђа­на) живи ван град­ских ата­ра у 4.709 насе­ља, од којих је 1.200 у фази неста­ја­ња. Ско­ро сва­ко четвр­то мало место у држа­ви има мање од 100 сеља­на, у 550 их је нај­ви­ше 50, док је у 86 одсто села из годи­не у годи­ну све при­сут­ни­ји тренд сма­ње­ња бро­ја живих душа. Тако­ђе, данас у Срби­ји има више од 200 села без и јед­ног једи­ног мешта­ни­на мла­ђег од 20 годи­на! Посто­ји и 230 сео­ских насе­ља без осмо­лет­ке, а 173 шко­ле у клу­па­ма има­ју тек по јед­ног ђака. Чак 500 села нема асфалт­ни пут ни везу са све­том, што је ствар­но пора­жа­ва­ју­ћи пода­так у дру­гој деце­ни­ји 21. века. Ста­нов­ни­ци сва­ког четвр­тог села кори­сте путељ­ке и козје ста­зе и дебла уме­сто мости­ћа, као у вре­ме сво­јих пра­де­до­ва. Десет одсто села нема ни про­дав­ни­цу, сва­ко дру­го је без врти­ћа или поште, а две тре­ћи­не нема ни амбу­лан­ту, лека­ра и сто­ма­то­ло­га. Толи­ко о здрав­стве­ној бри­зи огром­ног бро­ја жите­ља Срби­је. Фра­пан­тан је и пода­так да 73 одсто сео­ских насе­ља нема дом кул­ту­ре ни библи­о­те­ку, што само пока­зу­је у каквом мате­ри­јал­ном, али и духов­ном сиро­ма­штву живе сео­ски ста­нов­ни­ци. Сумор­ну сва­ко­дне­ви­цу боје и неве­се­ли пода­ци по који­ма данас Срби­ја има око 50 насе­ља без ијед­не живе душе, и да у још 85 саму­је мање од 10 сеља­на. Док се у пре­пу­ним гра­до­ви­ма ста­нов­ни­ци гура­ју по ску­че­ним ста­но­ви­ма, у рурар­ним под­руч­ји­ма звр­ји пра­зно 200.000 кућа. Нарав­но, осим села која су уга­ше­на или у неста­ја­њу, има и одр­жи­вих и пер­спек­тив­них села и див­них при­ме­ра, али она су у мањи­ни и раз­ви­ја­ју се махом у бли­зи­ни већих гра­до­ва. ДВА СИСТЕ­МА У ЈЕД­НОМ Пре­ма зва­нич­ној ста­ти­сти­ци, 40 одсто шко­ла у Срби­ји обра­зу­је 90 одсто ђака, а пре­о­ста­лих 60 одсто шко­ла све­га 10 одсто уче­ни­ка. У првој лини­ји су шко­ле са вели­ким или довољ­ним бро­јем ђака, у Бео­гра­ду, Новом Саду… а у дру­гој Сје­ни­ца, Мио­ни­ца и оста­ла села са малим бро­јем ста­нов­ни­ка. – Кад дођу екс­пер­ти из ино­стран­ства и поч­ну да гово­ре о раци­о­на­ли­за­ци­ји, то је као анег­дот­ско упро­се­ча­ва­ње, неки једу купус, дру­ги месо, а у про­се­ку се једе сар­ма. Мој први пред­лог је да се срп­ској јав­но­сти пре­до­чи да има­мо два систе­ма обра­зо­ва­ња у Срби­ји и да те две ства­ри не могу да се упро­се­чу­ју. Држа­ва тре­ба да се окре­не и јед­ној и дру­гој реал­но­сти и да то реша­ва, али тешко је напра­ви­ти и нај­ма­њу про­ме­ну у Срби­ји ако то држа­ва не дозво­ли. Не може се ни школ­ски кален­дар про­ме­ни­ти. Ви у Сје­ни­ци има да иде­те у шко­лу до сре­ди­не јану­а­ра и тач­ка – кри­ти­ку­је проф. др Рат­ко Јан­ков из Обра­зов­ног фору­ма. ОБРА­ЗОВ­НА ФАР­МА Због сма­ње­ња бро­ја деце, у сели­ма има бар четр­де­се­так пра­зних деч­јих одма­ра­ли­шта, шко­ла и домо­ва кул­ту­ре који могу уз мало тру­да и пара лепо да се сре­де за бора­вак деце из гра­да. Тако се ства­ра­ју усло­ви да дођу за вре­ме рас­пу­ста и у току школ­ске годи­не и део наста­ве пра­те у тим усло­ви­ма и уче нешто о биљ­ка­ма и живот­ним зајед­ни­ца­ма. Код Сен­те посто­ји Обра­зов­на фар­ма, где учи­те­љи из Новог Сада и дру­гих гра­до­ва воде децу, да на лицу места нау­че важне ства­ри о живо­ти­ња­ма и сео­ској про­из­вод­њи… ОСТАТАК ТЕМЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ У НАШЕМ ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ   РАЧУ­НАР СА „СПИ­СА­ТЕЉ­СКИМ ДАРОМ” Напи­ши хиља­де књи­га Тачан нови­нар­ски изве­штај за неко­ли­ко секун­ди, роман, реч­ник или при­руч­ник за два­де­сет мину­та, ето шта може ком­пју­тер­ски про­грам који пре­тра­жу­је све што се може наћи на интер­не­ту и на осно­ву тога –сам „пише” књи­ге Над­ре­а­ли­сти су сања­ли о ауто­мат­ском писа­њу. Били су надах­ну­ти пси­хо­а­на­ли­зом и веро­ва­ли су да је пра­во ауто­мат­ско писа­ње после­ди­ца пот­пу­не про­из­вољ­но­сти и спон­та­но­сти – чин који прет­ход­но није осми­шљен, а изво­ди се што је могу­ће брже. Сва­ка­ко, без кон­тро­ле разу­ма. Први ауто­мат­ски текст била су „Маг­нет­на поља” из 1919. годи­не, који су у фран­цу­ском часо­пи­су „Лите­ра­тур” наиз­ме­нич­но напи­са­ли Андре Бре­тон и Филип Супо. Текст Мар­ка Ристи­ћа „При­мер” из 1924. годи­не један је од првих ауто­мат­ских тек­сто­ва у срп­ској књи­жев­но­сти. Толи­ко што се тиче исто­ри­је књи­жев­но­сти, над­ре­а­ли­зма и ауто­мат­ског писа­ња. Сва је при­ли­ка да над­ре­а­ли­сти нису ни сања­ли, ма коли­ко се бави­ли сно­ви­ма, шта ће се дого­ди­ти у будућ­но­сти у вези са ауто­мат­ским писа­њем. Јер, то је сасвим дру­га­чи­ја при­ча. Филип М. Пар­кер (1960), про­фе­сор Мар­ке­тин­га на „Insead Busi­ness School” (Фран­цу­ска), више од десет годи­на има и додат­ни посао. Наи­ме, осми­слио је софт­вер (ком­пју­тер­ски про­грам) помо­ћу којег може да напи­ше књи­гу (и то на било коју тему) – за само 20 мину­та! Његов већ патен­ти­ра­ни алго­ри­там омо­гу­ћа­ва „пре­ли­ста­ва­ње” на интер­не­ту сто­ти­на хиља­да посто­је­ћих књи­га, тек­сто­ва, разно­ра­зних радо­ва и бло­го­ва и, на осно­ву све­га тога – сво­је­вр­сном ком­пи­ла­ци­јом – писа­ње нових! У ства­ри, на „Ама­зо­ну” се може про­на­ћи бар две­ста хиља­да насло­ва које је пот­пи­сао Пар­кер, као и још око сед­ма­сто хиља­да радо­ва наста­лих у скло­пу њего­ве ком­па­ни­је „Icon Gro­up Inter­na­ti­o­nal”! Иако је реч о свет­ској сен­за­ци­ји и покре­та­њу фило­зоф­ског пита­ња, ова чиње­ни­ца није при­ву­кла толи­ко вели­ку пажњу као што би се прет­по­ста­ви­ло, што тако­ђе пред­ста­вља тему која под­сти­че на раз­ми­шља­ње. Јер, поме­ну­те, запа­њу­ју­ће, број­ке не под­ра­зу­ме­ва­ју члан­ке као што су, реци­мо, изве­шта­ји које је писао за раз­не ком­па­ни­је, одно­сно за њихо­ве потре­бе. Јасно, про­фе­сор Пар­кер не може се назва­ти писцем, али, на кра­ју кра­је­ва, исход је исти: неве­ро­ва­тан број напи­са­них радо­ва! Зами­сли­те при­по­ве­да­ча који је напи­сао две сто­ти­не хиља­да књи­га. И при­знао то. Коли­ко ли је дру­гих који се кри­ју? Тре­ба­ло би има­ти у виду да Пар­ке­ро­ве књи­ге нису баш обич­но шти­во за чита­ње, оно што се нази­ва лепом књи­жев­но­шћу или беле­три­сти­ком. Нај­ве­ћи број насло­ва су реч­ни­ци, при­руч­ни­ци, на при­мер, о рет­ким боле­сти­ма, па чак и књи­га са укр­ште­ним речи­ма. Оне су наме­ње­не уче­њу стра­них јези­ка… Међу­тим, све су наста­ле на исти начин – ауто­мат­ски их је ство­рио Пар­ке­ров софт­вер. Ова­кав начин „писа­ња” могућ је због посто­ја­ња посеб­не базе пода­та­ка у одно­су на извор који се пре­тра­жу­је, одно­сно пру­жа­ња могућ­но­сти да се упит при­ла­го­ди одре­ђе­ној теми, а онда се ода­тле ство­ре шабло­ни за инфор­ма­ци­је које тре­ба да буду „спа­ко­ва­не” у текст. Због тога што су диги­тал­не књи­ге и разни „принт-он-деманд” сер­ви­си поста­ли уоби­ча­је­ни, одре­ђе­ни наслов може бити при­ка­зан у пре­тра­зи на „Ама­зо­ну” а да при­том још увек није ни напи­сан… У реше­њу Аме­рич­ког заво­да за патен­те, изда­том још 2007. годи­не, систем се опи­су­је на сле­де­ћи начин: „Овај про­на­ла­зак омо­гу­ћа­ва ауто­мат­ско писа­ње, мар­ке­тинг и дис­тру­бу­и­ра­ње тек­ста о одре­ђе­ној теми. Ком­пју­тер пише текст. Текст се ауто­мат­ски при­ла­го­ђа­ва жеље­ном фор­ма­ту у одно­су на ода­бра­ну тему. Тако­ђе, дело може бити ауто­мат­ски испо­ру­че­но при­ма­о­цу. Поред тога, ода­бра­но шти­во – на зах­тев – може да буде намен­ски напи­са­но, на, без­ма­ло, било ком јези­ку. Јасно је да овде ипак није реч само о софт­ве­ру, већ о чита­вом ком­пју­тер­ском систе­му осми­шље­ном да пише у скло­пу одре­ђе­ног књи­жев­ног жан­ра. База је испу­ње­на садр­жа­јем пове­за­ним са жеље­ним жан­ром, одно­сно посеб­ним „шабло­ни­ма”, у скла­ду с посто­је­ћим зна­њем о тој обла­сти, чиме се омо­гу­ћа­ва да књи­га буде напи­са­на она­ко како би то учи­нио и неки струч­њак из те обла­сти. Да би се избе­гле нево­ље са аутор­ским пра­ви­ма, одно­сно пла­ги­ја­ти­ма, Пар­ке­ров софт­вер „пише” извор­не, али не нужно и сасвим кре­а­тив­не стра­ни­це. Дру­гим речи­ма, ако се било какав зада­так за писа­ње све­де на фор­му­лу коју ком­пју­тер „ра-з­у­ме”, онда систем може да „паку­је” увек дру­га­чи­ји садр­жај, кори­сте­ћи исту фору­му­лу, поно­во и поно­во – дакле, бес­ко­нач­но… Успе­шност овог мето­да се, пре све­га, састо­ји у томе што алго­ри­там подра­жа­ва миса­о­ни про­цес, кроз који би човек сва­ка­ко про­шао током писа­ња о одре­ђе­ној теми. Запра­во, реч је о само о пре­ци­зном одре­ђи­ва­њу садр­жа­ја осо­бе­ног за ода­бра­ни жанр. Пар­кер је, ина­че, и сам имао одре­ђе­ног иску­ства у томе, буду­ћи да је напи­сао три књи­ге „на ста­ри начин”. Конач­но, ово је и при­зна­ње да је алго­ри­там­ско ства­ра­ње садр­жа­ја, у нај­ве­ћем делу, упра­во оно што се може назва­ти вештач­ком инте­ли­ген­ци­јом. Руку на срце, књи­ге које нису рома­ни или збир­ке при­ча често се – баш као и новин­ски члан­ци – пишу при­лич­но шаблон­ски. Тема се обра­ђу­је кроз фор­му­лу: ко, шта, где, када и зашто, уз могу­ће исто­риј­ске напо­ме­не или пред­ви­ђа­ња за будућ­ност, можда и кра­ћи ана­ли­тич­ки увид о њеном зна­ча­ју. Јер, без обзи­ра како је одре­ђе­на тема пред­ста­вље­на или до каквог се закључ­ка на кра­ју дође, спо­ме­ну­ти кључ­ни пода­ци мора­ју да буду при­сут­ни у тек­сту, чак и ако је реч о нече­му крај­ње обич­ном. Пар­кер, ина­че, није једи­ни ко је дошао на зами­сао да ауто­ма­ти­зу­је писа­ње уз помоћ пре­тра­жи­ва­ња базе са интер­не­та. Ком­па­ни­ја „Nara­ti­ve Sci­en­ce” из Чика­га већ изве­сно вре­ме на тај начин, ауто­мат­ски, „про­из­во­ди” спорт­ске вести и комен­та­ре, као и члан­ке са финан­сиј­ског тржи­шта за часо­пис „Forbs”. Што се спорт­ског нови­нар­ства тиче, нови­на­ри од крви и меса могу убр­зо да ста­ве руке у џеп. У року од три секун­де (уко­ли­ко рачу­нар током утак­ми­це беле­жи подат­ке о бро­ју кор­не­ра, сло­бод­них уда­ра­ца и мно­го тога још) ком­пју­тер може да напи­ше опши­ран изве­штај с фуд­бал­ске утак­ми­це, као да га је напи­сао фуд­бал­ски комен­та­тор. Исто важи и за тенис, кошар­ку, хокеј… После послед­њег зви­жду­ка, три секун­де и – гото­во! За крај, ста­ро пита­ње. Може ли вештач­ка инте­ли­ген­ци­ја да ство­ри оно што бисмо назва­ли ства­ра­лач­ким делом чове­ка? Ко зна? Можда и може… Одно­сно, можда може боље од неких који су данас непра­вед­но назва­ни ства­ра­о­ци­ма. Алек­сан­дра Радо­ва­но­вић АНТРФИЛЕИ: АУТО­МАТ­СКО ПИСА­ЊЕ Над­ре­а­ли­сти при­ме­њу­ју поступ­ке ауто­мат­ског писа­ња инспи­ри­са­ни пси­хо­а­на­ли­зом и, посеб­но, пое­зи­јом Лотре­а­мо­на и Арту­ра Рем­боа. Ауто­мат­ско писа­ње наста­је у пољу спон­та­ног и про­из­вољ­ног, про­цес није уна­пред осми­шљен, а изво­ди се што је брже могу­ће, тако да нема раци­о­нал­не кон­тро­ле или цен­зу­ре све­сти. То је, запра­во, несве­сно писа­ње у току кога осо­ба, као у неком спи­ри­ту­ал­ном тран­су, држи олов­ку над хар­ти­јом и поку­ша­ва да не мисли ни на шта, а затим рука почи­ње да испи­су­је било речи, било црте­же. Доби­ја­ју се поне­кад неке нера­зу­мљи­ве пору­ке, а често се могу про­чи­та­ти и речи на неком дру­гом, а не матер­њем јези­ку.Сва­ко­ме се деси­ло да на пре­да­ва­њи­ма, састан­ци­ма или док теле­фо­ни­ра црта нешто, и то углав­ном увек слич­не или исте црте­же. РЕВО­ЛУ­ЦИ­ЈА ЉУБАВ­НОГ РОМА­НА Поста­вља се пита­ње на коју ће се област књи­жев­ног ства­ра­ла­штва Пар­кер усред­сре­ди­ти и поку­ша­ти да при­ме­ни сво­је софт­вер­ско реше­ње. Није тешко одго­во­ри­ти – то су љубав­ни рома­ни! Кад могу ново­пе­че­не и нео­б­да­ре­не спи­са­те­љи­це што данас про­да­ју мили­он­ске тира­же – зашто не би могао и рачу­нар? Иако је сва­ки роман, по пра­ви­лу, плод пишче­ве маште, није тај­на да се неки књи­жев­ни жан­ро­ви обич­но при­др­жа­ва­ју про­ве­ре­них фор­му­ла, а за то су можда нај­бо­љи при­мер упра­во љубав­ни рома­ни. Тако­зва­ни љуби­ћи не могу се похва­ли­ти висо­ким књи­жев­ним одли­ка­ма, али су за мно­ге савр­ше­ни као заба­ва и раз­но­да. Уоста­лом, у САД љубав­ни рома­ни има­ју нај­ве­ћи удео у при­хо­ду од про­да­је књи­га – пре­ма пода­ци­ма из 2011. годи­не, реч је о чак 1,37 мили­јар­де дола­ра.   ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ: ДАН БЕЗБЕДНОГ ИНТЕРНЕТА Ко су најбољи онлајн пријатељи? Реализована с мешовитом групом ученика старијих разреда, радионица „Буди безбедан на интернету” је имала циљ превенцију дигиталног насиља и смањење злоупотребе савремених технологија Радионица „Буди безбедан на интернету” се може применити на било ком часу одељењског старешинe старијих разреда основне школе, а могуће је реализовати и с мешовитом групом ученика петог, шестог, седмог и осмог разреда. Радионица има могућност имплементирања у наставу ликовне културе, јер поједини делови наставног плана и програма за старије разреде основне школе су посвећени изради плаката, насловних страна часописа и слично. Ова радионица је реализована у нашој школи с мешовитом групом од 20 ученика старијих разреда   као двочас. Претходно смо се наоружали хамером, маркерима, темперама, оловкама… Циљ радионице је превенција дигиталног насиља и смањење злоупотребе савремених технологија, а васпитни задаци оснаживање ученика за стварање безбедног окружења при коришћењу интернета; указивање ученика на важност заштите од електронског насиља; упознавање ученика са ставовима родитеља када је реч о електронском насиљу и њиховој забринутости за личну безбедност деце; информисање ученика о томе какву улогу сви ми запослени у школи имамо када је реч о електронском насиљу. У уводном делу часа (10 минута) наставник се обраћа ученицима питањем да ли је неко од њих имао неко лоше искуство користећи интернет и да ли су чули да је неко имао непријатности док је четовао или док је био на некој друштвеној мрежи. Како да се заштитимо? Указујем на који начин се ученици могу заштити када је реч о електронском насиљу и да је неопходно да се придржавамо неких правила како бисмо били безбедни. У централном делу радионице (70 минута) ученици се упознају са улогом коју имају запослени у школи када је реч о заштити деце на интернету. Указује им се колико је неопходно да данас родитељи надзиру активности детета на интернету имајући у виду све већу заступљеност електронског насиља. Следи кратка дискусија и питање: Шта би то могао да буде интернет бонтон? Потом се ученици разврставају у групе и добијају задатке да кроз упознавање с материјалима израде пано за намењени текст. При формирању група треба водити рачуна да трећа група има најзахтевнији задатак јер мора да прилагоди текст како би пано био ефективан, док остали могу акценат ставити на визуелни ефекат како би привукли заинтересоване да прочитају наведене ставке. Прва група – Правила за децу: Стварај себи безбедне профиле. При четовању и слању брзих порука користи веб-сајтове за младе, најбоље оне које имају некога ко надгледа садржај у соби за четовање. Немој слати поруке, фотографије или други материјал који некоме може нашкодити. Фотографије шаљи само особама којима верујеш. Научи како да одбијаш и блокираш поруке непознатих особа. Игнориши непознате особе које хоће да успоставе контакт с тобом. Не прихватај састанке с непознатим особама, иако су твоји другови са интернета. О евентуалним састанцима увек обавести родитеље, опрезност се исплати. Не размењуј праве адресе и бројеве телефона на чет-програмима. Не објављуј информације о друговима и другарицама. Не преузимај фотографије и документа од непознатих особа. Уколико ништа не радиш на интернету, искључи се. Путем веб-камере комуницирај само са особама које познајеш. Чим престанеш да је коритиш, искључи је. Друга група – Улога особе која ради с децом: Наставници, васпитачи и други стручњаци који раде с децом имају важну улогу у превенцији злостављања деце путем интернета. Постоји неколико основних препорука за наставнике како би се обезбедила свеобухватна и ефикасна заштита деце и младих од насиља путем интернета! Будите позитивни према технологији! Питајте децу о технологији коју користе! Идите на МСН, Скајп, Фејсбук… Учите децу да се заштите, да не дају никоме личне податке! Направите свој профил, видите колико Вам је заштићена приватност! Разговарајте о добрим навикама на интернету! Реците им да читају пре него што нешто прихвате!. Укључите родитеље у радионице о безбедном интернету! Трећа група – Упутства за забринуте родитеље: Нарочито је важно да припремите децу и омладину на опасности које вребају на интернету и да код њих развијете здраву дозу сумњичавости. Поразговарајте с њима о могућим проблематичним ситуацијама и утврдите правила у вези са коришћењем чет-програма. Инсталирајте софтвер који штити безбедност вашег компјутера! Водите рачуна о сајтовима које користе чланови ваше породице! Успоставите правила безбедног понашања на интернету која важе за целу породицу да дете осети да сви чланови породице могу да буду на разне начине изложени ризицима злостављања и онлине узнемиравања и да је и оно равноправно укључено у заштиту од оваквог ремећења приватности! Објасните деци да и у виртуелном свету за све важе иста правила понашања која важе и у стварном! Ограничите детету време коришћења компјутера: млађи од 12 година не би требало да проведу за рачунаром више од 30–60 минута дневно. Ако је дете млађег узраста, контролишите цео ток комуникације. Побрините се за то да се што мање личних података или фотографија вашег детета нађе на мрежи. Регистрацију и профил попуњавајте заједно, по могућству са што мање података или лажним подацима (податке о старости детета објављујте само на специјалним дечијим програмима за четовање, користите анонимну имејл-адресу итд.). Четујте заједно с децом и тражите да вам покажу целокупан ток комуникације. Обратите пажњу на необично понашање, нпр. ако приметите да деца брзо искључују рачунар или ако су узнемирена. Будите укључени, на дискретан начин, у онлине живот детета и успоставите отворену комуникацију са њим о томе! Упознајте се са сајтовима које деца користе! Будите опрезни када ускраћујете деци приступ рачунару/интернету и објасните им зашто то радите јер може довести до супротног ефекта (ако им забраните да користе интернет код куће, могу то да ураде на било ком другом месту – код другова, у играоницама, у школи и сл., потпуно изван вашег надзора)! Научите их да брижљиво чувају своје шифре – пасворд! Одвратите дете од одавања личних података преко интернета (имена, презимена, адресе становања, назив школе у коју иде и сл)! Објасните деци да су и фотографије и снимци приватни подаци и да треба да вас питају ако хоће да их поставе на интернет! Објасните деци ризике које носи комуникација са непознатим особама путем интернета јер не знају које су стварне намере особе која је са друге стране! Реците им да се никада не састају сами са особама које су упознали путем интернета! Објасните детету да су најбољи онлајн пријатељи они који су му пријатељи у реалном животу! Разговарајте са децом о малтретирању путем интернета – cyber bullying (научите их да увек поштују друге и да су сви дужни да поштују њих)! Научите децу да, уколико се осете увређеном, прекину контакт и да не одговарају на увреду, већ да о њој обавесте родитеље! Четврта група – Интернет бонтон: Није добро писати великим словима, то се сматра викањем. Не шаљи велике количине података, лјудима који то од вас нису тражили. Ако се желимо нашалити, користимо „смајлиће” како би нас саговорник разумео. Никада немој вређати због националне, расне или верске припадности. Поруке пишите у пријатељском тону. Никада не псуј и не вређај особе с којима комуницираш путем интернета. Никада се не представљај као неко други. Слање ланаца среће и порука које обећавају лаку и брзу зараду није пристојно. Поштуј власничка права. У завршном делу часа (10 минута) сви заједно разгледамо радове ученика, указујемо на најважније ставке које се односе на безбедност деце и младих при коришћењу интернета и утврђујемо место у школи за паное. Литература – Брошура „Како безбедно користити интернет”, употребљена за информисање свих ученика о начинима заштите од електронског насиља. http://bezbednostnainternetu.weebly.com/kako-bezbedno-koristiti-internet.html – Правила понашања за децу http://skoladragacevo.edu.rs/ – Заштита деце на интернету https://sr.wikipedia.org/sr/Za%C5%A1tita_dece_na_internetu Ирена Мучибабић ОШ „22. октобар”, Сурчин АНТРФИЛЕИ: БРОШУРА ЗА НАСТАВНИКЕ Садржај ове радионице преточен је у интерну брошуру за наставнике/одељењске старешине. Јер, наставници, васпитачи и други стручњаци који раде с децом имају важну улогу у превенцији злостављања деце путем интернета. У њој се налазе правила, објашњава се улога особе која ради с децом, као и упутства за забринуте родитеље. Део литературе за радионицу је преузет с интернета, а наведена је у припреми. ВИШЕ ОД РЕЧИ Заштита деце на интернету је изузетно важна. Подразумева физичку, психичку и моралну безбедност малолетних лица током обављања свакодневних активности на интернету (сурфовање, четовање, коришћење друштвено-социјалних мрежа, онлајн игрице…). Да је радионица о безбедном интернету постигла циљ, говоре и утисци ученика који су учествовали у њој, као и њихови радови на ову тему.