Европска унија у борби за „људски капитал”
Или недовољно или превише квалификовани
Једна од централних иницијатива коју ће ове године покушати да реализује Европска комисија јесте нова „Европска агенда за стицање вештина”. Уз напомену да израз вештине широко означава „све што појединац зна, разуме и може да уради”, у документу се истиче да је то једини пут ка запошљавању и просперитету и појединца и друштва
„Сваки пети Европљанин – њих 70 милиона – има тешкоће при читању и писању, а несигуран је и при рачунању. Међу сваких пет Европљана, двоје су дигитално неписмени. Више од половине од укупно дванаест милиона дугорочно незапослених има низак степен образовања. Све су то људи с високим ризиком од незапослености, сиромаштва и социјалне искључености. С друге стране, превише је и оних чији послови не одговарају њиховом таленту и знању – сваки трећи дипломац ради на месту које не захтева факултетску диплому. Упркос незапослености, која је у многим земљама ЕУ врло висока, 40 одсто европских послодаваца не може да пронађе раднике с траженим вештинама. Образовне установе, с једне стране, и послодавци и студенти, с друге, имају различиту перцепцију о томе колико добро су дипломци припремљени за тржиште рада. Мали број људи размишља на предузетнички начин или има вештине потребне да покрене сопствени бизнис.”
Ови статистички подаци навели су Брисел да у центар свог овогодишњег програма рада стави „јачање људског капитала, његовог запошљавања и конкурентности”. Европска комисија је, наиме, 10. јуна усвојила нову и свеобухватну „Европску агенду за стицање вештина” (Skills Agenda for Europe), чији је циљ да Европљанима од најранијих дана обезбеди стицање широког скупа вештина, односно да максимално ојача „људски капитал” и тиме повећа запошљавање, конкурентност и привредни раст у Европи. Уз напомену да се израз вештине користи за широко означавање „свега што појединац зна, разуме и може да уради”, у уводу тог документа се истиче да је поседовање вештина једини пут ка запошљавању и просперитету. „Људи који су стекли одговарајуће вештине оспособљени су за квалитетне послове и могу да испуне своје потенцијале као самопоуздани, активни грађани. У глобалној економији вештине одређују конкурентност и капацитете за иновативност, привлаче инвестиције и катализатор су у зачараном кругу стварања нових радних места и раста. Такође, вештине су кључ друштвене кохезије”, наводи се у aгенди.
Национална и регионална тржишта рада и системи образовања и обуке сусрећу се са специфичним изазовима, али све државе чланице ЕУ суочавају се са сличним проблемима: несклад између вештина које се нуде и потреба рада омета продуктивност и напредак и неповољно делује на способност држава да се одупру економским шоковима; многи сектори привреде изложени су брзим технолошким променама и дигиталне вештине постају неопходност и за најједноставније послове, што је посебно значајно у садашњем периоду транзиције на привреду без употребе фосилних горива и на „кружну привреду”; европска радна снага је све старија и треба је надокнађивати ослањањем на способност сваког појединца – већим укључивањем жена, па и неквалификоване радне снаге, вулнерабилних група становништва; струковна занимања недовољно су цењена, а слично је и са учитељском професијом.
Акције из оквира „Европске агенде за стицање вештина” биће фокусиране на три задатка – на развијање основних и сложених вештина, на њихово што једноставније препознавање и употребу од стране послодаваца (укључујући и неформално стечене вештине) и на обезбеђивање што бољег и што редовнијег информисања о вештинама које послодавци траже. Један од жељених резултата тих акција био би да струковно образовање и обука за Европљане „постану први избор, а не друга опција” и да та врста образовања буде сигуран и ефикасан пут и ка тржишту рада и ка даљем образовању. Такође, људе треба уверити да ће вештине које стичу бити коришћене, односно треба да буду лако препознате и видљиве у свим секторима европске привреде и у свим земљама чланицама ЕУ.
Представљајући агенду пред Европским парламентом, европска комесарка за запошљавање, социјална питања, вештине и мобилност радне снаге Маријан Тисен казала је да ће заједнички рад Брисела и земаља чланица ЕУ, регионалних и локалних заједница, као и социјалних партнера, образовне заједнице и компанија свакако донети резултате. „Ми то дугујемо младом дипломцу заробљеном на радном месту које не одговара његовим кавлификацијама, 50-годишњем инжењеру чије вештине смо заменили употребом нових технологија, као и младом неквалификованом раднику који због недостатака тражених вештина не може да напредује.”
„Европска агенда за стицање вештина” је осмишљена тако да подстиче, а у неким случајевима и поједностављује постојеће иницијативе у области образовања и запошљавања (види оквир), како би се чланицама ЕУ помогло у реформским напорима. Јер, њен успех зависи од посвећености и стручности многих актера – државних влада, регионалних и локалних власти, предузећа и послодаваца, радника и цивилног друштва и од самих грађана, који треба да искористе понуђене могућности и максимално развију своје таленте. Посебно значајну улогу имаће социјални партнери, који треба да обезбеде да се агенда успешно примени. За те потребе Европска комисија ће за период до 2020. године издвојити 27 милијарди евра.
Г. Томљеновић
АНТРФИЛЕ
ДЕСЕТ КОНКРЕТНИХ АКЦИЈА
Европска комисија је за наредне две године предложила десет конкретних акција. Неке од њих су започете одмах, а неке ће бити покренуте касније током године, и у 2017. Одмах су покренуте следеће акције:
- Установљење „Гаранције о вештинама”, која неквалификованим радницима треба да помогне да стекну основну језичку и математичку писменост и минимум дигиталних вештина.
- Ревизија „Европског оквира квалификација”, ради лакшег препознавања квалификација и боље употребе расположивих кадрова на европском тржишту рада.
- „Коалиција за дигиталне вештине и послове” наставља да окупља државне и представнике образовног и индустријског сектора, како би се образовао што већи број људи с напредним дигиталним вештинама.
- Доношење „Нацрта за секторску сарадњу у вези с вештинама”, како би се унапредило информисање о расположивом кадру и надокнадио његов недостатак у појединим привредним гранама.
Током 2017. биће покренуте следеће акције:
- „Профилирање вештина држављана трећих земаља”, које треба да помогне брзу идентификацију вештина и квалификација тражилаца азила, избеглица и других миграната.
- Ревизија „Europas оквира”, који нуди могућност боље и једноставније презентације вештина сваког појединца и пружа му корисну и актуелну информацију о траженим вештинама и трендовима који ће му помоћи при избору каријере и образовања.
- Обезбеђивање да струковно образовање и обука постану први избор за појединца који бира будуће занимање, унапређивањем могућности које такво образовање пружа и промовисањем добрих исхода струковног образовања.
- Ревизија „Препоруке о кључним компетенцијама”, како би се помогло да више људи усвоји кључне вештине неопходне за живот и рад у 21. веку.
- Иницијатива за „Праћење дипломаца”, како би се побољшало информисање о њиховом напредовању на тржишту рада.
- Даље анализирање и размена добре праксе у вези с најефикаснијим начинима борбе против „одлива мозгова”.
АНКЕТА ПРОСВЕТНИХ ВЛАСТИ О ИЗБОРНИМ ПРЕДМЕТИМА
Настава у више школа
Резултати анкете Министарства просвете о ставовима школских колектива и родитеља о изборним предметима знаће се у првој половини јула, када ће бити познат и списак предмета који се могу учити на нивоу више школа
Просветне власти ће у првој половини јула имати потпунију слику о томе који изборни предмети ће бити у понуди у свакој школи у Србији за сваки разред и колика је заинтересованост ђака за учење једног од 14 језика националних мањина са основама културе, као и расположење за организовање факултативне наставе у новој школској години.
Ове информације знаће се на основу јединственог анкетног листа који је припремило Министарство просвете, науке и технолошког развоја и послало свим школским колективима у Србији за изјашњавање о изборним предметима које у школи могу да реализују од јесени. Поред списка изборних предмета за сваки разред, са ког ће школе саме одабрати оне у складу са својим просторним и кадровским могућностима, у школама ће се, заједно с родитељима, бирати и изборни предмети с листе на којој је 14 језика националних мањина са елементима културе.
Ови језици су понуђени свима, а посебно су намењени ученицима у срединама где живе припадници националних мањина. Резултати анкете знаће се до 10. јула, а одлуку о томе који језици и на који начин ће се наћи у понуди доноси надлежна школска управа у договору с просветним властима.
На овом списку су ромски језик са елементима културе, албански, бугарски, мађарски, румунски, русински, словачки, хрватски, буњевачки и влашки говор, чешки, македонски, украјински и босански, који ће се реализовати као изборни предмети на нивоу више школа, с тим што се они, заједно с народном традицијом, чуварима природе, шахом, домаћинством… могу наћи и у понуди школе као изборни предмети, уколико за то постоје услови.
У Министарству просвете одлучили су се на овај корак због тога што су проценили да се изборни предмети не реализују подједнако успешно у свим осмолеткама у Србији, а посебно је невероватно да их у средњој школи, а поготово у гимназији, уопште и нема. – Парадоксално је да будући студенти и не знају шта је то изборни предмет. Мислим да смо једини у Европи с таквим системом и да је и зато реформа гимназија неопходна – каже за „Просветни преглед” проф. др Зорана Лужанин, државни секретар у Министарству просвете, напомињући да је проблем у основној школи што реализација изборних предмета функционише добро или мање успешно. „Често се нуди мањи број изборних предмета у односу на закон, у зависности од услова и расположивог наставног кадра. Понегде се догађа да некомпетентан наставник држи наставу, а додатни проблем је и организација изборних предмета, јер не могу увек да се праве идеални распореди.”
– Сада први пут покушавамо да уведемо, преко предмета матерњи језик са елементима националне културе, да неки од тих језика могу да се уче и тако што ће реализација наставе ићи на нивоу више школа. Руководиоци школских управа направиће списак заинтересованих и план заједничке реализације наставе тих предмета – да се у једној школи организује настава за ученике из више школе. Родитељи су о томе обавештени већ приликом попуњавања анкете. Почетком септембра ће се знати ко и где ће организовати ту наставу, а онда ће се родитељи поново изјаснити да ли желе реализацију језика националних мањина на тај начин – објашњава Лужанин, додајући да се тако обезбеђује компетентан наставни кадар и групе које ће бити довољно велике за реализацију наставе.
То је, наводи Лужанин, први пут уведено, а ако школске управе, заједно с Министарством, успеју да нађу добре моделе, прошириће се на средње школе и друге изборне предмете.
Уз изјашњавање о изборним предметима, анкетираће се и родитељски ставови о факултативној настави у току школске 2016/17. године. Министарство ће покушати да организује више ваннаставних активности, попут летњих и зимских школа, радионица за учење страних и језика националне културе појединих мањина. Родитељи ће рећи да ли су за то заинтересовани или нису и, без обзира да ли су припадници националних мањина или не, могу да заокруже да желе факултативну наставу из појединих језика – да њихово дете учи чешки језик са елементима националне културе, на пример.
У плану Министарства је да у складу са интересовањем, заједно са Филолошким факултетом, осмисли учење кроз те активности.
– Ово треба да помогне да се развија интеркултуралност, а идеја нам је да покушамо да кроз факултативне облике наставе подстичемо учење – ово је „пробни балон” за ову врсту наставе. Надам се да ће Министарство, ако идеја успе, од следеће године нудити и друге изборне садржаје кроз факултативну наставу – наводи Лужанин, подвлачећи да факултативна настава треба да буде увод у прелазак на једносменски рад у школама, где год је то могуће.
Она се нада да ће следеће школске године моћи да се распише позив за заинтересоване школе да уђу у програм једносменског рада као пилот- школе, које ће омогућити ђацима да све заврше у школи, и учење и домаће задатке…, и да код куће више ништа не раде. „Тиме ће се вратити оно што смо потпуно изгубили – вршњачко учење”.
О. Николић
АНТРФИЛЕ
ПРОЈЕКТНО ФИНАНСИРАЊЕ
Све што покушавамо није обавезујуће, али нам јако недостаје да видимо мотивисане наставнике који желе да раде и неке додатне активности. Ви чак и по закону имате право да радите 30 посто преко пуне норме. Ако се појаве добри, мотивисани наставници, увек имате могућност да их пројектно финансирате, поготово кроз факултативну наставу. Исто важи и за једносменску школу, додатно ангажовање наставника плаћаће се додатно – објашњава државни секретар Зорана Лужанин.
НАЦИОНАЛНИ ПРОСВЕТНИ САВЕТ О ИЗМЕНИ НАСТАВНИХ ПРОГРАМА ИНФОРМАТИКЕ
Клизни распоред за посебне предмете
Ако се усвоји предлог о промени наставног плана у другом циклусу основног образовања увођењем обавезног предмета Информатика и рачунарство, уместо истоименог изборног предмета, и Техничко образовање уместо досадашњег предмета Техничко и информатичко образовање, завршава се дебата о изменама која у стручној јавности траје пет година
Уколико 27. јуна чланови Националног просветног савета подрже измене у настави информатике у основним и средњим школама, ученици петог разреда осмолетке учиће од септембра нови обавезни предмет с фондом од 30 часова годишње по „клизном распореду”, односно равномерно распоређеним двочасима током 15 наставних недеља. Нови предмет ће настати издвајањем дела информатичких садржаја из предмета Техничко и информатичко образовање (ТИО), али и додавањем многих других тема и потпуно новим приступом у стицању дигиталних компетенција, ТИО ће наставити да постоји као посебан предмет под називом Техничко образовање, са истим фондом часова. И он ће задржати статус обавезног предмета, с допуњеним, предузетничким садржајем и повећаним бројем часова практичног рада.
Према речима помоћнице министра просвете Снежане Марковић, и ђаци првог и другог разреда средње школе такође ће добити осавремењене наставне садржаје у предмету Информатика и рачунарство, као и ученици од првог до четвртог основне. За учитељице је припремљено стручно упутство како да теме које развијају алгоритамски начин мишљења интегришу у све наставне предмете и на који начин да их науче да безбедно користе нове технологије.
Ако овај предлог добије зелено светло, укида се изборни предмет Информатика и рачунарство и – завршава дебата о изменама у настави информатичких садржаја која у стручној јавности траје интензивно пет година, с посебном динамиком последњих шест месеци.
Ова новина, по речима Снежане Марковић, неће утицати на број запослених који предају ТИО, односно – неће бити ни отпуштања ни запошљавања – иако је 180 норми у целој држави вишак у техничком образовању, јер ће толико недостајати у информатици. Подаци МПНТР кажу да међу ТИО наставницима има оних који би могли да предају информатику, али да су у неким школама правили малобројне групе, „што је економски неоправдано” и „требало би преиспитати”.
Предлог за измену информатичких садржаја радне групе Министарства просвете, којим се заговарала подела ТИО, одмах је изазвао негодовање предметних наставника и њихових стручних друштава – сви одреда су од почетка сматрали да овај предмет треба да остане јединствен и с постојећим фондом од два часа недељно.
– У свакодневној пракси видели смо да је настава информатике у основним школама прилично неефикасна, што је потврдило и истраживање Института за психологију. Подаци о томе да ђаци из основне школе изађу а да се никад нису срели с неким темама из дигиталне писмености и да о неким уче више пута током школовања доказују да то хитно треба мењати, јер ми, практично, генерације од 70.000 осмака пуштамо да заврше школу као дигитално неписмене – објашњава Снежана Марковић, помоћница министра просвете.
Према њеним речима, суштина предлога радне групе Министарства просвете произлази и из чињенице да су програми који се у ТИО односе на информатичке садржаје писани 2007. и да их чак, у појединим случајевима, предају и наставници без одговарајућих информатичких компетенција. Такође, она сматра да неки садржаји не треба да припадају техничком образовању, па ће се издвојити у посебан предмет, на концептуално сасвим нов начин, а примерено узрасту. Информатичка компетенција и дигитална писменост ученика граде се кроз синергију корисничког и програмерског, дакле, осим коришћења аплиакција, ученици ће се срести и са основама програмирања већ у основној школи.
То је, каже, јако важно, јер се с тим садржајем данас ученици сусрећу тек у трећем разреду гимназије, „што је јако касно да би сутра били успешни ИТ стручњаци”.
Ради се, заправо, о око 10 одсто информатичких садржаја у ТИО, с тим што део ТИО који се тиче примене ИКТ у самој техници неће бити издвојен нити дезинтегрисан. Предвиђено је да предмет Техничко образовање добије већи број часова практичног рада и да се кроз цело градиво уграде елементи предузетништва (било да се ради о бизнис плану, пројектима, маркетингу…). – Важно је да буде више часова практичног рада јер су нам сутра потребни инжењери, али и столари, бравари и електричари… – сматра Марковић.
Предмет Техничко и информатичко образовање задржаће сву интердисциплинарност, интеграцију и примену ИКТ у техници коју има сада, а биће му „одузете” само теме које се односе на коришћење програма за обраду текста, презентације, интернет и електронску пошту.
Предметни наставници ТИО не штеде речи кад критикују предлог о ревидирању наставног плана и програма наставе информатике у основним и средњим школама и оспоравају чак и активности које су пратиле избор, али и начин рада радне групе Министарства просвете. Своје коментаре професор ТИО Зоран Лапчевић је упутио и члановима Националног просветног савета, који су у неколико наврата слушали презентацију и разлоге због којих су просветне власти покренуле цео поступак. Последњи пут почетком јуна.
Лапчевић има низ замерки, од избора чланова за радну групу за ревидирање наставног плана и програма ТИО у основним и средњим школама „без јасно исказаних критеријума”, „преко диригованог рада у групи, до унапред познатих закључака и предлога с којима се иде на НПС, у којима нису учествовали наставници ТИО због недостатка конструктивне и квалитетне сарадње”.
Проф. др Слободан Попов, председник Центра за развој и примену науке, технологије и информатике, аутор уџбеника и програма за ТИО, такође се залаже за о(п)станак јединственог предмета, јер „оно што пружа настава ТИО за свестрани развој личности ниједно наставно подручје није у стању да замени”.
– Због тога је основно опредељење да се у концепцији ТИО задржи развој вештина и моторике, развој техничког стваралаштва, упознавање с техничким материјалима и технологијом њихове обраде, саобраћајно васпитање и образовање, енергетика и екологија, пољопривредна технологија, грађевинска техника, култура становања, машинство, електротехника и електроника, телекомуникације, роботика и информатичка технологија… – набраја Попов.
Он додаје да су у реализацију ТИО уткани основни циљеви и препоруке како да ученик уђе у свет технике и технологије, у свет рада и производње, свет науке и њених закона, „да се створе креативни људи на том пољу развијањем њихове стваралачке техничке културе и начина мишљења, чиме се доприноси развоју предузетништва и дуалног образовања”.
Међу онима који се противе раздвајању ТИО има и професора са ставом да за то још увек „нису зрели услови” и да „сваки предлог да неки предмет буде општеобразовни може да се прихвати само уз добро образложење да има општеобразовну функцију”. – Ако то изостане, не може бити предмет који ће се увести у основну и средњу школу, па ни на факултете.
Овај предлог, по др Попову, није добро осмишљен и тек кад се то догоди, треба да прође још један степеник, јавну расправу, пре него што уђе у распоред часова.
О. Н.
АНТРФИЛЕИ:
КРЕАТОРИ
Истраживање је показало да деца проводе и по седам сати дневно за рачунаром, а то није ни добро ни здраво, коментарише Снежана Марковић, помоћница министра просвете, наглашавајући да зато што раније треба створити навику о томе како да безбедно користе рачунар, таблет или паметни телефон, али и да „их научимо да бар део тих сати искористе за учење, а не само за играње”.
Ученици не знају како да уче помоћу рачунара и зато је идеја да се та ситуација преокрене, да буду више креатори, а мање конзументи, подвлачи саговорница „Просветног прегледа”.
ДОСТУПНОСТ И ОПРЕМА
Професор ТИО Зоран Лапчевић мисли да су резултати истраживања Института за психологију о дигиталним компетенцијама ученика дискутабилни, јер „у условима у којим наставници ТИО раде, везано за опремљеност њихових кабинета, излишно је доказивати да су дигиталне компетенције ученика на високом нивоу”.
– Треба знати да Норматив опреме и наставних средстава датира још из 1987. године, када се компјутери и не спомињу. Дигиталне учионице не функционишу или су недоступне наставницима ТИО. Тако ово истраживање може да се пореди са захтевом муви да лети, а претходно сте јој покидали крила – каже Лапчевић.
НАША ТЕМА: ПРИПРЕМА ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ
ПРЕД ПРВИ ЧАС
Велика радост и стрепња
Полазак у школу је први велики корак на путу ка зрелости, онај у којем се потврђује сав труд, али и пажња и љубав који су до тог тренутка уложени у васпитање малишана
Свако од нас се сећа свог поласка у школу. Некоме је то повезано с пријатним, некоме с непријатним осећањима, али свакако је било веома упечатљиво. Мешају се ту очекивања, страхови, неизвесност и мноштво нових утисака, које на први мах не знамо ни где да сместимо.
Какви смо били у школи, како су нас видели наши другови и како смо процењивани, као успешни или неуспешни, умногоме је обележило наше касније изборе и очекивања.
Наиме, полазак детета у школу део је процеса одрастања, али и догађај који децу и родитеље истовремено весели и плаши. Први утисак и искуства која дете стекне при поласку у први разред изузетно су важни. Притом је битан и став родитеља према школи јер се он преноси на дете. Позитиван став родитеља допринеће томе да дете у школу крене радосно и без страха. При упису у основну школу тим стручњака, сачињен од педагога, психолога, логопеда и лекара, проверава дететову психофизичку зрелост за школу, односно његову физичку, интелектуалну, емоционалну и социјалну зрелост. Полазак у први разред основне школе велик је догађај за целу породицу. У првом реду за будућег ђака, али и његове родитеље и чланове шире породице. На неки начин то је први велики корак на путу ка зрелости, онај у којем се потврђује сав труд, али и пажња и љубав који су до тог тренутка уложени у васпитање малишана. Дете мора да се прилагоди новим правилима понашања, да седи на једном месту дуже време, прати активност до краја, да дође на почетак наставе, а његова способност учења и извршавања задатака стално се процењује. Такође, то је прва провера дететових социјалних, емоционалних, интелектуалних и других способности. Од тих првих дана школовања у значајној мери зависи успешност и његовог даљег напредовања, па га можемо сматрати пресудним тренутком за будућност.
У периоду пред полазак у школу јављају се и бројни страхови, понајвише родитељски, који се лако преносе на дете, с великом могућношћу да управо то поквари дане припрема и поласка у школу који би, заправо, требало да буду велика радост за целу породицу.
ПРЕЛАЗАК ИЗ ГРУПЕ У РАЗРЕД
Дисциплина, како то тешко звучи
Позната је чињеница да је атмосфера у вртићу мање формална и опуштенија него у школи, поред тога, програм првог разреда основне школе је обиман и захтеван, а његова реализација не трпи одлагање
Таман што су се навикли, уходали у предшколски свет, креће нова, значајна, виша фаза у животу малишана – полазак у школу. Најважнију улогу у припреми детета за школу, поред предшколске установе, имају сами родитељи. Када је у питању предшколска установа, припреме деце за полазак у школу је планска и систематска. То и јесте један од основних задатака вртића, у који је укључен читав васпитно-образовни тим. У вртићима се припреме одвијају у различитом трајању и на различите начине, и то што кроз општу, што кроз посебну припрему малишана за полазак у школу.
Нека деца су у обданишту више година, нека у њему бораве само годину дана пред полазак у први разред. Малишани се кроз читав предшколски период интензивно развијају и формирају различите навике, стичу различите способности, искуства, знања и вештине које су неопходне за што бољу адаптацију на нoве ситуације и окружење као што је и школа. О томе који су најбољи начини да се малишани „најбезболније” припреме за прелазак из вртића у школу и како им објаснити разлике између „мале” и „велике” школе потражили смо одговор од Невене Студен, психолога с вишегодишњим искуством у раду с предшколцима.
– Једна од основних функција припремања деце за школу је да прелазак из једне институције у другу учини што неприметнијим. Приликом припремања малишана за школу, дакле за функцију ученика, која није ни урођена, нити код њега постоје мотиви за школовање који нису научени, треба имати у виду да оно може бити само у склопу општег припремања за живот.
– Поред интелектуалне припреме деце за полазак у школу, у вртићима се спроводи и физичка, морална, социо-емоционална и мотивациона припрема. То значи да је од стицања одређеног квантума знања још важније ојачати физичко и ментално здравље деце, како би била спремна за напоре који их чекају у школи, морално их васпитати, што подразумева усвојеност одговарајућих норми и правила понашања, спремност за сарадњу и комуникацију, као и развијати њихове интелектуалне потенцијале, радозналост, отвореност према искуству, креативност… Овде је реч о општој припреми деце за школу, чији је смисао припремање за живот и рад, а самим тим и оспособљавање за даљи развој и образовање – каже Невена Студен.
За родитеље је важна информација, како би помогли и разумели своје малишане који крећу у школу, да између вртића и школе постоје значајне разлике. Позната је чињеница да је атмосфера у вртићу мање формална и опуштенија. Поред тога, програм првог разреда основне школе је обиман и захтеван, а његова реализације не трпи одлагање. Уз све то јављају се и битне разлике међу учитељима у погледу схватања какав треба да буде њихов однос према деци, шта је дисциплина, како се односити према дечјим иницијативама, покушајима да неке облике понашања на које су навикла у вртићу пренесу у школу и слично.
Малишан у школи има знатно мање прилике да одлучује о својим активностима у току дана, будући да највећи део времена заузимају часови, чији садржај и циљеве одређује учитељ. По правилу, ђаци прваци имају мањих или већих проблема с језиком који се користи у школи. Нека деца први пут доживљавају ситуације у којима им се неко не обраћа лично, него читавом одељењу. Осим тога, у школи се мање користе гестови и ситуациона комуникација него у вртићу и у свакодневном животу, а терминологија је апстрактнија.
– Многа деца имају тешкоћа у изражавању својих жеља и потреба, али и праћењу упутстава и разумевању информација које долазе од учитеља. Због тога треба, колико се може, ускладити терминологију коју користе васпитачи и учитељи. Рецимо, не називати свеску на квадратиће – свеска на „коцке”, радије употребити израз „високо дрво” него „велико дрво”… Највише дисконтинуитета између вртића и школе се, изгледа, јавља у погледу дисциплине и правила понашања уопште. Многи поступци који су предшколској деци дозвољени представљају дисциплински прекршај у школи. Дете се обраћа васпитачу са „ти”, у току активности устаје када зажели, може да одбије учешће у некој активности или да је прекине кад му досади, што у школи није дозвољено. Отуда произлази решење да дисциплина у припремним групама, нарочито у другом полугодишту, постане сличнија школској, али и да учитељи првог разреда буду толерантнији. Осећају несигурности детета које полази у школу доприносе велике разлике између објеката, ентеријера и екстеријера вртића, на које је дете навикло, и школе – сматра Невена Студен.
Учионице, школске клупе, дугачки ходници испуњени старијом децом која вичу и трче могу бити застрашујући за ђака првака. Понекад је школско двориште оно што највише застраши ђака првака. Због свега овога нужна је усклађеност између двеју иституција – школе и вртића. Ова усклађеност и повезаност не треба да се постиже тако што ће вртић личити на школу, било програмски, организационо или по начину рада, већ свака од ових институција треба да задржи и развија своје спацифичности.
Невена Студен наглашава да предшколско васпитање и образовање не може бити једноставно проширивање основног школовања на ниже узрасте, јер се односи на специфичан развојни стадијум и има сопствене садржаје, методе и организацију васпитно-образовног рада.
Заправо, програми вртића и школе треба да представљају континуирану целину, али с битно различитим акцентима. Програм предшколске установе никако не сме бити схваћен као школа у малом, сужени и осиромашени програм основне школе. Континуитет који мора да постоји између вртића и школе треба да представља специфичну повезаност између два ступња система васпитања и образовања, захваљујући којем, при прелазу с једног на други, не долази до прекида, него се на новом ступњу чувају постигнућа претходног – каже психолог Невена Студен.
АНТРФИЛЕИ:
ПРЕУЗИМАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ
Наша саговорница указује да су неки учитељи предусретљивији и уопште либералнији, док су други строжи, што добрим делом зависи од склопа личности. Посебно треба узети у обзир чињеницу да захтеви које школски живот поставља пред ђака првака траже од њега да испољи знатно више самосталности, спремности да одлучује и преузима одговорност за своје одлуке него што је то било у вртићу. То се нарочито односи на свлачење и облачење, бригу о својим стварима, узимање ужине, активности за време школских одмора…
СПЕЦИЈАЛНА ПРИПРЕМА
За разлику од опште, у припремној групи дечјег вртића обавља се и посебна, специјална, припрема деце за полазак у школу. Реч је наставним садржајима који представљају кичму наставног програма у првом разреду основне школе – описмењавање и математика, уз кључне појмове о природи и друштву. У ову припрему спадају, рецимо, учење деце да разликују боје, облике и количину предмета, посебне вежбе ситних мишића шаке и координацију ока и руке, руковање оловком, као припрема за писање… Битно је истаћи да је ова припрема занатно ужа од опште припреме и не може јој претходити, нити је заменити.
Тему припремила Споменка Радовановић
ОСТАТАК ТЕМЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ У НАШЕМ ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ
МАРТИН ХАЈДЕГЕР: ПРОБЛЕМ СМИСЛА И ИСТИНЕ БИЋА
Критика западноевропске метафизике
Да ли ће једна филозофија бити јасна ученицима средњих школа, почетницима у филозофији, зависи, пре свега, од начина на који је професор тумачи. У овом прилогу је описан један експериментални час који је реализован у виду сценарија
У Гимназији „Светозар Марковић” у Суботици, у одељењу 41, одржан је огледни час филозофије у корелацији са српским језиком и књижевношћу, на коме је реализована наставна јединица која се односи на Хајдегерову фундаменталну онтологију под насловом „Проблем смисла и истине бића”.
Да ли ће једна филозофија бити јасна ученицима средњих школа, почетницима у филозофији, зависи, пре свега, од начина на који је професор тумачи. Тешко ра-зумљиве филозофске реченице се морају поједноставити, прилагодити могућностима и интересовањима ученика, али притом се ништа не сме скрнавити.
У продужетку овог текста следи опис једног експерименталног часа који је реализован на другачији начин. Да би се постепено ушло у замршене сфере онтологије, час је започео читањем Хелдерлинових стихова.
Циљеви овог наставног часа су – образовни: увиђање да Хајдегерова фундаментална онтологија не објашњава оно што се објаснити не може (Биће се скрива док се открива у бивствујућем), него се пита о смислу и истини бића, расветљава и разумева истина бића; увидети да је време истина бића и смисао бића, тј. да је време основа на којој човек разуме своје постојање и да зато прихватање вечности спречава човека да открије смисао аутентичне, праве егзистенције; васпитни циљ – развијање активности и самосталности ученика, развијање критичког мишљења, ерудиције, љубави према филозофији и поезији; функционални – увиђање да ће Хајдегерово схватање поезије прихватити они критичари, уметници и реципијенти који сматрају да је оно мисаоно, идејно у песми важније од естетског.
Уводни део часа
Час започиње читањем Хелдерлинових стихова: Близ је/И тешко докучив Бог./Али где постоји опасност/Расте и оно спасоносно.
Неки ученици препознају да су то Хелдерлинови или Рилкеови стихови, које је Хајдегер највише ценио, стихови из поеме „Патнос”.
Професор: Како разумете следећу Хајдегерову реченицу: „Рилкеова поезија по рангу и месту у историји Бића заостаје за Хелдерлиновом”? На основу чега Мартин Хајдегер вреднује поезију једног песника?
Ученик: Вероватно на основу тога да ли у стиховима тог песника препознаје своју филозофију.
Професор: Ако се Хелдерлин узме као критеријум, онда се мора порећи вредност многих песничких остварења, што је Хајдегер и учинио.
Естетски култивисан љубитељ поезије, човек високог естетског сензибилитета, вреднује песму једног песника по томе у којој мери је у стиховима те песме остварена естетска вредност, а да ли је остварена и ако јесте, у којој мери, то може само осетити, али не може другима објаснити, показати, нити доказати. Међутим, Хајдегер не вреднује поезију по естетској вредности, већ по томе да ли стихови једног песника промовишу метафизичко или не-метафизичко мишљење, тј. његову филозофију.
Главни део часа
Следи питање наставника како би проверио шта ученици знају о Мартину Хајдегеру и његовој филозофији и које то две различите епохе у историји онтолошке мисли Хајдегер разликује.
Ученик: Хајдегер у историји онтолошке мисли разликује пресократску онтологију (која кулминира код Парменида) и метафизи-чку епоху која започиње Платоновом теоријом идеја, а завршава се Ничеовом критиком метафизике.
Професор: Шта је Ничеова филозофија за Хајдегера?
Ученик: Завршетак западноевропске метафизике.
Професор: Зашто Хајдегер критикује западноевропску
метафизику?
Ученик: Зато што је целокупна западноевропска метафизика, укључујући и Ничеову филозофију, заборав смисла и истине бића.
Професор: Хајдегер критикује западноевропску метафизику зато што се бавила површним слојем бића, а запоставила је корен бића (das Sein). По Хајдегеру, биће (das Sein) и бивствујуће (das Seiende) се, метафорички речено, односе као корен и стабло бића. Корен не видимо, он је за нас тајна, али он нам омогућава оно што сада није, а може већ сутра да буде, рецимо нека младица.
Заблуда старих метафизичара, по Хајдегеру, у томе је што су сматрали да се биће може објаснити набрајањем његових атрибута као делова који припадају нечему што је по себи заокружено. Атрибути које су традиционални метафизичари приписивали бићу односе се на бивствујуће, сликовито речено – на стабло и гране, а не на сам корен бића (das Sein). Категоријама традиционалне логике не може се захватити корен бића, не може се рећи: „биће је…то и то…”, јер свако такво одређење истовремено га негира у свој његовој свеобухватности.
Дакле, категоријама традиционалне логике не може се објаснити биће (das Sein), већ само бивствујуће (das Seiende).
Професор: Зашто метафизика не доспева до корена бића?
Ученик: Метафизика не доспева до корена бића због појмовног апарата и методе којом се служи. Метафизика се користи методом постваривања којом настоји да испод, иза или изнад појавних чулних ствари открије неку вечиту и непроменљиву ствар као њихову суштину или супстанцију. То је разлог што метафизика не доспева до корена бића, не доспева до разумевања бића.
Професор: Хајдегерова фундаментална онтологија не објашњава оно што се објаснити не може (Биће се скрива док се открива у бивствујућем), него расветљава и разумева истину бића. Фундаментална онтологија поставља питање над питањима, питање које је пало у заборав, питање о смислу бића. Да би се одговорило о смислу бића, мора се прво одговорити о смислу ту-бића. Шта Хајдегер означава термином ту-биће?
Ученик: Овим термином Хајдегер означава начин постојања човека. Начин постојања неког предмета се разликује од начина постојања човека. Свест о тој разлици назива се онтолошком разликом. Међутим, метафизика је изгубила из вида свест о онтолошкој разлици. Другачије речено, изгубила је из вида посебност људског начина постојања, а тиме и изворни смисао бића. Посебности људске егзистенције одговарају и посебни појмови које Хајдегер назива егзистенцијалима. Карактеристике ту-бића Хајдегер назива егзистенцијалима, а карактеристике свих осталих бића, тј. бивствујућих, назива категоријалима.
Професор: Шта је циљ Хајдегерове фундаменталне онтологије?
Ученик: Циљ фундаменталне онтологије је у томе да полазећи од свакодневног живота (од фактицитета) развије значење егзистенцијала и помоћу њих открије смисао аутентичне, праве егзистенције.
Професор: Шта аутентичност подразумева?
Ученик: Аутентичност подразумева прихватање и разумевање смрти као најдубљег и највластитијег одређења човека. Зато Хајдегер одређује човека као биће ка смрти. Суочавање човека са смрћу открива човека као слободно, али коначно, пролазно, историјско биће, које егзистира у коначном времену. Време је основа на којој човек разуме своје постојање. По Хајдегеру основни облик испољавања бића није распростртост, просторност, појавност, предметност, већ време. Хајдегер каже да „пројекат смисла бића може бити дат само у хоризонту времена”. Време је „истина бића” и „бит бића”.
Професор: Дакле, за Хајдегера време је смисао бића. Време је основа на којој човек разуме своје постојање. Суштина људског бића је у томе да је оно биће-ка-смрти. Свест о коначности нашег живота нас опомиње да време које нам стоји на располгању узмемо чврсто у своје руке и живимо сада и ту, а не да очекујемо царство небеско које нам нуде религије. Прихватање вечности спречава човека да открије смисао аутентичне, праве егзистенције.
Професор: Човек је једино бивствујуће међу бивствујућим које егзистира; камен, цвет итд. постоје, али не егзистирају јер немају свест о себи. Човек је једино бивствујуће које се пита за свој корен и корен свих осталих ствари, једино бивствујуће које је забринуто за биће, које се пита о смислу бића. Биће је најнепосредније присутно у егзистенцији човека и то у његовим најтемељнијим формама, у истини филозофије и лепоти песништва. Другачије речено, за Хајдегера филозофија и уметност су најтемељније форме откривања истине бића. Када је реч о уметности, по Хајдегеру суштина уметности је „себе-у-дело постављање истине бића”. Другачије речено, суштина лепог је да кроз бивствујуће указује на биће. Хајдегер каже: „Лепота је наиме начин постојања истине.” „То значи да лепота и истина, уметност и мисао иду заједно, извиру из истог извора, из бића. Филозофија и уметност, мисао и поезија, истина и лепота су упућене једна на другу, али се сасвим не поклапају. Песник и мислилац „станују један близу другога, али на различитим брдима”. Хајдегер каже да је „језик кућа бића, а човек станује у тој кући”.
Професор: Која се идеја развила из Хајдегеровог става да је „језик кућа бића”, а да „човек станује у тој кући”?
Ученик: Из овога се развила идеја да је поезија најаутентичнији израз тајне бића.
Професор: Када је реч о Хајдегеровом схватању поезије, већ је речено да овај филозоф високо вреднује Хелдерлина и Рилкеа. Не зато што је у делима ових песника естетска вредност уграђена боље и потпуније него у делима других уметника, него зато што у њима препознаје биће, ту-биће, зато што су стихови ова два немачка песника парафраза његове филозофије. Дакле, погрешно је рећи да је Хајдегер Хелдерлина ставио на врх поетске топ листе зато што су стихови ових песника лепши од стихова других песника у историји песништва.
Професор: Да ли је за Хајдегера лепо исто што и суштина
уметности?
Ученик: За Хајдегера лепо није исто што и суштина уметности. Оно суштинско у уметности је везано за биће, а лепо је начин постојања истине бића. Зато Хајдегер негира естетику као метафизичко мишљење
уметности.
Професор: Ако је уметност „начин дешавања истине”, како, онда, Хајдегер приступа уметности?
Ученик: Гносеолошки.
Професор: Ко је пре Хајдегера приступао уметности гносеолошки? Ко је сматрао да је задатак уметности да открије истину у форми чулног уметничког уобличења ?
Ученик: Хегел.
Професор: За Хајдегера није важан доживљај уметности, доживљај уметничког дела, нити тумачење дела, а ни уметник. Уметник је проход, проход бића. Уметник као проход бића себе као личност, као субјект самопоништава да би кроз своје дело пропустио истину бића. Тај став да је уметник проход може се тумачити теолошки: Биће је Бог који приводи уметника екстатичком стању, надахнућу, заносу, и при томе га узима као пророка преко кога људима са-општава своју истину. Оваква интерпретација Хајдегера, свакако, подсећа на оно што је Платон о песнику писао у Ијону.
Професор: Да се подсетимо, шта је Платон о песнику писао у Ијону?
Ученик: Платон у Ијону каже да лепе песме нису људске ни људско дело, него божанске и божанско дело и да песници нису ништа друго до тумачи богова, и то сваки у власти оног бога који га је изабрао за своје оруђе. Дакле, за Платона, песник је оруђе, средство преко кога говори Бог, преко кога саопштава људима најскривеније истине.
Професор: Жан Пол Сартр је својевремено Хајдегера и себе сврставао у атеистичке егзистенцијалисте, међутим, Валтер Бимел сматра да Хајдегеров појам бића није ништа друго до нова форма божанског. Дакле, биће је бог. У прилог Бимеловог става иде и чињеница да је Хајдегер у последњем интервјуу „Шпиглу” рекао: „Само нас Бог може спасити” и на тај начин демантовао укорењено мишљење да је био атеиста.
Завршни део часа
Професор: Хајдегер у Анаксимандровом фрагменту каже: „Мишљење је певање, и то не само врста песништва у смислу поезије и песме. Мишљење је изворни начин певања. У мишљењу језик најпре долази до језика, то јест долази у своју суштину. Мишљење значи диктат истине бића. Оно је изворно dictare. Мишљење је песништво које претходи свакој поезији, али и песничком у уметности, пошто уметност своје дело обликује у области језика. Свако певање у том ширем и ужем смислу поетскога јесте у својој основи мишљење. Поетизујућа суштина мишљења чува владање истине бића.” Судећи на основу овог текста, шта је поезија за Хајдегера?
Ученик: Поезија је у својој основи мишљење.
Професор: Да ли, по вашем мишљењу, поезија треба да буде израз мишљења? Шта је у поезији најважније?
Ученик: Лепо, тј. естетско.
Професор: Да ли је за вас лепо исто што и суштинско у
уметности?
Ученик: Да.
Професор: А за Хајдегера?
Ученик: Лепо је начин постојања истине бића.
Драган Крстић, професор филозофије
Гимназија ,,Светозар Марковић”, Суботица
АНТРФИЛЕ:
ПОЈЕДНОСТАВЉЕНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА
За наставну јединицу ,,Проблем смисла и истине бића” ученици су неколико дана пре реализације добили текст поједностављене интерпретације Хајдегерове филозофије, на основу кога су се припремали за дијалог с предметним професором, који је требало да доведе по проширеног знања и разумевања филозофије Мартина Хајдегера. Овакав начин рада омогућава професору да приликом реализације нове наставне јединице сагледа шта ученици стварно схватају и прошири им знања тамо где је то стварно могуће.
ХАЈДЕГЕР У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ
Како предавати Хајдегерову филозофију у средњој школи? Ово питање не постављају само професори почетници већ и они с богатим искуством. Неки сматрају да је немогуће испредавати Хајдегера а да то излагање буде јасно и разговетно просечном гимназијалцу и другом средњошколцу. Међутим, такво образложење се не може прихватити, јер оно што важи за Хајдегера важи и за, рецимо, Фихтеа, Хегела…
ФИЛОЗОФИЈА ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ
Мартин Хајдегер (1889–1976) један је од највећих филозофа 20. века, представник филозофије егзистенције. Био је непосредни ученик Едмунда Хусерла и наследник његове катедре на универзитету у Фрајбургу. Стварајући животно дело „Биће и време” Хајдегер је узео у обзир Хусерлову трансценденталну феноменологију као науку о чистој свести у којој се откривају универзални чисти феномени. Полазећи од једног таквог универзалног чистог феномена као што је егзистенција (подстицај је добио од Кјеркегора), Хајдегер је створио егзистенцијалну онтологију, коју назива фундаменталном онтологијом и схвата је као деструкцију целокупне западноевропске филозофије схваћене као метафизике.